Pregovori između Beograda i Prištine iz ženske perspektive – Zaključci i preporuke

Ovaj tekst je rezultat saradnje Organizacije žena (Kosovske) Mitrovice za ljudska prava  i Udruženja žena Peščanik iz Kruševca na povećanju uloge žena u procesu Evropskih integracija i u pregovorima između Beograda i Prištine.

Saradnja je nastala u okviru programa zagovaranja za primenu standarda Evropske unije u zemljama Zapadnog Balkana, koji realizuje švedska Fondacija za mir i rodnu ravnopravnost, Kvinna till Kvinna.

U njegovu izradu, sugestijama i konkretnim predlozima, neposredno i / ili posredno kao učesnice i učesnici određenih aktivnosti realizovanih u periodu od avgusta 2017. do danas, bili su uključeni  i aktivistkinje i aktivisti drugih nevladinih organizacija i ženskih mreža u Srbiji i na Kosovu.

Pregovori Beograda i Prištine

Pregovori Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije u Briselu, ulaze u završnu fazu, koja treba da bude okončana postizanjem pravno obavezujućeg Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, najkasnije sledeće godine. Pored tehničkih sporazuma nastalih tokom dijaloga, i uz Briselski sporazum iz 2013., Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa treba da omogući rešavanje svih preostalih otvorenih pitanja, uključujući i međusobno obećanje da Srbija i Kosovo neće jedno drugo blokirati na putu ka EU. U novoj Strategiji proširenja i pojačanog angažmana EU na Zapadnom Balkanu, ovaj Sporazum naveden je kao najhitniji uslov svih uslova od koga zavisi proces evrointegracija i Srbije i Kosova: reč hitno se u tekstu Strategije koristi ukupno četiri puta, od toga tri puta u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine.

Međutim, potpisivanje Sporazuma treba tek da stvori preduslove za pomirenje dva naroda, a to će nužno biti mnogo duži i teži proces od parafiranja teksta Sporazuma. Trenutna situacija daje malo razloga za nadu: u Srbiji Vlada i Predsednik vode unutrašnji dijalog o Kosovu koji, uz brojne nedostatke i ograničenja, ne može da odgovori na potrebe društva; na Kosovu ne postoji nikakav zvanični proces u ovom smislu, sem aktivnosti pojedinih organizacija građanskog društva. Najskorija dešavanja, uključujući ubistvo Olivera Ivanovića, otkazivanje utakmice juniorskih rukometašica Srbije i Kosova, kao i hapšenje Marka Đurića u Mitrovici tokom održavanja okruglog stola o unutrašnjem dijalogu, svedoče o tome da je do pomirenja dugačak put.

Kada je reč o učešću i zastupljenosti zainteresovanih strana, žene su sistematski isključene iz zvaničnog procesa dijaloga i izgradnje mira i kao učesnice, i kao tema pregovora, i kao deo javnosti.

Žene kao učesnice pregovora

Nakon odlaska Edite Tahiri iz Pregovaračkog tima Prištine, trenutno jedina žena uključena u dijalog u zvaničnom kapacitetu jeste Federika Mogerini ispred EU. Iako je uključenje žena u procese izgradnje mira i međunarodna obaveza u skladu sa UN SC Rezolucijom 1325 Žene, mir i bezbednost, žene iz Srbije i Kosova nisu prisutne za pregovaračkim stolom. (Ovo je ujedno ogroman problem i na globalnom nivou, sa svega 4% žena u pregovaračkim timovima i svega 2% potpisa žena na mirovnim sporazumima.)

Utisak je da nema adekvatnog mehanizma niti političke volje za uključivanje žena. Vlada Srbije je organizovala 15 okruglih stolova o unutrašnjem dijalogu, na kojima su učestvovali predstavnici sportskih udruženja, akademici, predstavnici bezbednosnog sektora, Srbi sa severa Kosova – ne i ženske organizacije. Štaviše, kada ženske organizacije samoinicijativno realizuju aktivnosti usmerene u pravcu pomirenja, predstavnici javnih vlasti ne žele da u njima učestvuju (u nekim slučajevima čak i aktivno radeći na tome da spreče da do razgovora Srpkinja i Albanki uopšte dođe), što je bio jedan od ozbiljnijih izazova sa kojima smo se i mi susrele prilikom organizovanja aktivnosti. Na primer, na poziv za učešće na javnoj diskusiji, novembra 2017. i na okruglom stolu u Kruševcu, marta 2018., u Ministarstvu za evropske integracije i Pregovaračkog tima Srbije kazali su da su u predloženim terminima zauzeti dok Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nisu ni odgovorili. Ni u Mitrovici na okruglom stolu, decembra 2017., nacionalni i EU zvaničnici nisu se pojavili, uprkos pozivima.   

Žene kao tema pregovora

Pregovori Beograda i Prištine vodili su se o registarskim tablicama, energetici, telekomunikacijama, policiji i pravosuđu, slobodi kretanja, itd. Žene civilne žrtve rata vođenog na Kosovu, žrtve seksualnog nasilja, nisu predmet pregovora. Žene u regionu Mitrovica smatraju da pregovarački timovi ne prepoznaju i ne pokreću pitanja koja su od direktnog interesa za građanke i njihov svakodnevni život, kao što je pitanje izdavanja i dobijanja ličnih dokumenata, obrazovanja i zapošljavanja, bezbednosti. U poslednjem redovnom izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju o rezultatima pregovora u periodu od aprila do marta 2017., koji ima 32 strane, žene su spomenute 3 puta, dva puta kao žrtve (prevara i pokušaj silovanja), dok je treći put to učinjeno navođenjem imena premijerke Srbije, Ane Brnabić, kao učesnice međudržavnog sastanka. Inače, aktivnost 3.4. u poglavlju II Nacionalnog akcionog plana Srbije za primenu Rezolucije 1325, Prevencija, glasi: „Ugrađivanje rodne perspektive i uključivanje većeg broja žena u informisanje i u dijalog između Beograda i Prištine”, dok se kao njen nosilac navodi Kancelarija za Kosovo i Metohiju, čiji vodeći tim čini 9 muškaraca i jedna žena.  

Građani i građanke se u odnosima Beograda i Prištine ne retko svode na sredstvo u odbrani nacionalnih interesa jedne i druge strane. Poslednji ovakav slučaj desio se kada je u martu ove godine otkazana kvalifikaciona utakmica juniorskih ženskih reprezentacija Srbije i Kosova u rukometu, zbog, prema navodima iz policije, pretnji po javnu bezbednost od strane ekstremnih desnih grupa. Rukometašice su devojčice ratnih i posleratnih generacija, rođene 1998. godine i kasnije, i ovo je verovatno bila jedina i retka prilika gde su mogle da se upoznaju i susretnu. Sa druge strane, u okviru Berlinskog procesa na samitu u Beču 2015, lideri zemalja Zapadnog Balkana odigrali su prijateljsku fudbalsku utakmicu protiv tima EU. Utakmica je odigrana bez incidenata i uz veliku medijsku pokrivenost, linijski sudija bio je ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, dok je u ekipi Zapadnog Balkana igrao sadašnji Predsednik Kosova Hašim Tači.

Žene kao deo javnosti

Informacije o dogovorima Prištine i Beograda i rezultatima njihove primene koje dospevaju u javnost često su veoma šture i uvek predstavljene kao igra nultog zbira gde jedna strana dobija a druga gubi. Čak i kada detaljnije informacije postoje, one nisu lako dostupne i razumljive, već se nalaze pohranjene na sajtovima nadležnih državnih organa i u izveštajima koji nisu lako razumljivi. „Čujemo i gledamo na televiziji da se zvaničnici Srbije i Kosova susreću, da razgovaraju ali ne znamo o čemu i kakav je sadržaj tih razgovora, da li su postigniti neki dogovori i koji“, (učesnica okruglog stola, Kruševac 22. marta 2018). Smatramo da bi bilo korisno uraditi istraživanja koja bi pokazala koliko su građani i građanke informisani, kao i na koji način bi želeli da budu informisani o pregovorima. Približavanje tema EU integracija i pregovora između Beograda i Prištine najširoj javnosti, kako organizovanjem aktivosti od strane državne i lokalnih uprava sa tom temom, tako i uključivanjem i prihvatanjem inicijativa i uzimanjem u obzir iskustva nevladinih organizacija, posebno ženskih – van zvaničnih političkih struktura možda i najaktivnijih na tom polju – veoma je važno za demokratičnost i participativnost oba procesa.

Ženske organizacije bile su  i danas su među najposvećenijim zagovornicima mira, osuđivale su nasilje i sukobe i dizale glas protiv nacionalizma i šovinizma na prostoru bivše Jugoslavije suprotstavljajući se zagovornicima sile kao načina rešavanja konflikata. Njihovo i odsustvo njihovih prioriteta i inicijativa u pregovorima, postignute dogovore čini jednostranim i nedovoljno utemeljenim u realnosti i, sasvim sigurno, neodrživim u budućnosti. Tim pre što nacionalistička retorika na prostoru Zapadnog Balkana nije prestala, a širenje straha, urušavanje ljudskih prava i napadi na alktivistkinje (i aktiviste) civilnog sektora i dalje je veoma prisutno.

Preporuke:

• Da bi bilo kakav postignuti sporazum o normalizaciji odnosa bio održiv i primenjiv, Vlade Kosova i Srbije, kao i tela nadležna za koordinaciju dijaloga, moraju uključiti građanke i ženske organizacije u sve faze ovog procesa – od konsultacija na lokalnom i nacionalnom nivou, za pregovaračkim stolom i u toku primene sporazuma.
• Beograd i Priština moraju na objektivan, pravovremen i tačan način da izveštavaju širu javnost o toku i rezultatima dijaloga, kroz široko dostupne kanale i medije.
• Ženske organizacije Kosova i Srbije, kroz oslanjanje na već uspostavljene mreže i mehanizme saradnje, treba da se dodatno povežu radi efikasnije razmene informacija i boljih efekata zajedničkog javnog zagovaranja.
• Okupiti neformalne grupe (eng. caucus) u parlamentima Srbije i Kosova, Prijateljice dijaloga, koju bi činile narodne poslanice zainteresovane za sprovođenje parlamentarnog nadzora Briselskog dijaloga i svih dogovora postighnutih u okviru njega, uključujući i zahteve da se na agendu pregovora uključe i teme od značaja za žene.
• Ženske organizacije treba da oforme grupe za pritisak, sastavljene od predstavnica i aktivistkinja na lokalnim i nacionalnim nivoima, koje bi kroz bottom-up pristup zagovarale ka svim nivoima vlasti šire učešće žena i stavljanje tema od značaja za žene na agendu dijaloga Beograda i Prištine.
• Evropska Unija i zvanični Brisel treba da insistiraju da obe strane u pregovorima uključe žene i njihove predstavnice u dijalog, kao i da na agendu dijaloga postave pitanja od značaja za žene, u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama na osnovu ratifikovanih dokumenata i dobrim praksama EU.
• Obezbediti punu primenu zakona, na Kosovu i u Srbiji, kojiima se unapređuje položaj žena i rodna ravnopravnost i povećati broj ežna na mestima odlučivanja i tako posredno uticati i na povećanje broja žena koje učestvuju u procesima izgradnje mira.
• EU, vlade članica Unije i njihova predstavništva na Kosovu i u Srbiji treba da podrže, znatno više nego do sada,  ženske NVO i inicijative osnivanjem posebnih linija podrške u okviru postojećih ili osnivanjem novih fondova i tako doprinesu jačanju njihovih kapaciteta za nadzor, zagovaranje i direktno uključivanje u proces evropskih integracija i pregovore između Beograda i Prištine.