Predstavljena knjiga o Betonjerki iz Stalaća

U Narodnoj biblioteci u Ćićevcu predstavljena je monografija o Fabrici betonskih elemenata „Mirko Tomić“ – Stalać mašinskog inžnjera i publiciste iz Kruševca Grujice Ljubisavljevića. Godine 2007. Fabrika je privatizovana i monografija obuhvata period od nastanka do prodaje

Grujica Ljubisavljević je rođen 1948. u Medveđi. Osnovnu školu je pohađao u Varvarinu a poslednja dva razreda u Kruševcu, gde je i završio Mašinsku-tehničku školu, a diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Radio je kao nastavnik u Mašinskoj-tehničkoj školi u Kruševcu, zatim kao inženjer u Industriji „14. oktobar“, a u Fabrici „Mirko Tomić“ u Stalaću, koja je bila deo firme KMG „Trudbenik“ iz Beograda, bio je šef mehanizacije. Preko ovog preduzeća u Iraku obavljao je funkciju direktora fabrike, a zatim u Moskvi gde je radio kao šef mehanizacije.

Posle raspada firme radio je u u više firmi u Srbiji, Rusiji i Azerbejdžanu. Od 2019. objavio je 12 naučnih radova, a 2024. monografiju „Toranjske dizalice“, koju je veoma uspešno promovisao na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Osmislio je brojne inovacije, a bio je i fotoreporter.

Uvodno izlaganje na prezentaciji monografije podneo je njen glavni urednik prof. dr Milorad Rančić. On je istakao da je autor u jednom periodu svog radnog veka bio deo ovoga izuzetno značajnog kolektiva i ovom knjigom je rešio da sačuva od zaborava istoriju i dostignuća ne samo ove fabrike betonskih elemenata nego i čitave ondašnje građevinske industrije.

Potom je pročitao recenziju prvoga recezenta red. prof. dr Zorana Grdića sa Građevinsko – arhitektonskog fakulteta iz Niša:

-Monografija koju čitalac ima pred sobom predstavlja omaž preduzeću koje je bilo ponos građevinarstva ondašnje države i u kojem je autor, sa ponosom, radio i postigao takve uspehe koji su i danas dostojni divljenja. I tako redom …čitalac zaista ne može da se otme utisku o veličini i značaju ovog našega građevinskog giganta.

O monografiji je govorio recenzent prof. dr Milan Matović, koji je u KMG „Trudbeniku“ prošao put od pripravnika do generalnog direktora:

-Fabrika betonskih elemenata „Mirko Tomić“ iz Stalaća je osnovana 1948. godine, odlukom Vlade Srbije, a od 1951 godine se nalazi u sasatavu KMG „Trudbenika“ iz Beograda. Zahvaljujući tome 1957. godine započela je proizvodnju atheziono prednapregnutih pragova za železnicu. Istovremeno izlivala je od armiranog betona veoma velike i komplikovane elemente za potrebe gradilišta KMG Trudbenika.

Veliki je broj značajnih objekta u bivšoj Jugoslaviji gde su ugrađeni takvi elementi, kao na primer: hale Beogradskog sajma, Sava centar (poslovni centar, kongresno koncertna dvorana, hotel Interkontinental, Geneks kompleks) na Novom Beogradu, Hrama Svetog Save, generalno proširenje Narodnog pozorišta u Beogradu, sistem robnih kuća od kojih je veoma lepa Robna kuća „Izbor“ u Baru itd.

Od Rusa smo naučili montažnu gradnju i oni su u toj oblasti bili najjači u svetu. Bez „Petoletke“ ne bi se završio Hram Svetog Save. Do sada je napravljeno 6 milijardi m3 betona, a to znači m3 po čoveku na planeti.

Knjiga opisuje jednu veliku epohu u razvoju proizvodnje betonskih elemenata klasično armiranih i atheziono prenapregnutih za tehnologiju gradnje sa montažnim betonskim elementima na ovom prostoru.

Na predstavljanju svoje knjige govorio je i njen autor Grujica Ljubisavljević:

-Tehnologija prenaprezanja u Fabrici osvojena je po ideji velikog projektanta i naučnika profesora dr Branka Žeželja. Veliki poduhvat je bio osvajanje proizvodnje železničkih betonsko atheziono prednapregnutih pragova koje je projektovao ovaj konstruktor. U zlatno vreme preduzeća radilo je 350 radnika, koji su proizvodili izuzetno kvalitetne elemente – betonske pragove, stubiće, bandere, blokove, elemente za putogradnju i železnicu i proizvodnju po zahtevima kupaca.

Proizvodnja betonskih pragova je prvo osvojena u Jugoslaviji. Fabrika je imala separaciju na ušću Južne i Zapadne Morave, zatim laboratoriju koja je vodila brigu o kvalitetu materijala. Početna oprema došla je iz reparacija, a zatim je kupljena nova fabrika betona i druga važna oprema. Fabrika je učestvovala u izgradnji Beogradskog sajma (1954 – 1957), posebno kupole koja je bila najveća na svetu, naročito prve kružne hale, čija je kružna kupola sa svojim slobodnim unutrašnjim rasponom od 106 metra, zatim 4. i 14. hale Sajmišta, najbrže izgrađenonog kompleksa Sava centra (1976-1979), koji se sastoji od tri impozantna velika objekta i to poslovne zgrade, kongresno koncertne dvorane i hotela Interkontinental. Dalje tu su i dva objekta – Geneks apartmani i Geneks kompleks.

Učestvovala je u izgradnji Hrama Svetog Save (započet 1935, a gradnja je nastavljena 1985). Izgradnja ovih napred navedenih objekata je bio veliki jedinstveni poduhvat u svetu. Pravljeni su betonski stubići za vinograde i realizovana je proizvodnja za brojna preduzeća u svim republikama bivše SFRJ. Zahvaljujući KMG „Trudbeniku“, Fabrika je proizvela mnogo raznih tipova armirano betonskih elemenata za potrebe gradnje u celoj tadašnjoj Jugoslaviji.

Fabrika je realizovala brojne projekte i u kruševačkom kraju.

-U Kruševcu je rađeno za potrebe „14. oktobra“, zatim kompletna Fabrika auto guma „Trajal“, „Rubin“, „Župljanka“, zapadna tribina Stadiona „Mladost“. Veoma je veliki broj objekata u kojima su ugrađeni betonski elementi prefabrikovani su u Fabrici betonskih elemenata u Stalaću.

U diskusiji je učestvovao Rade Veljković, direktor Fabrike u Stalaću od 1988-2003.

-Fabrika je radila poslove za celu SFRJ, Češku, Ukrajinu i druge zemlje. Na svim poslovima istakli su se legendarni inženjeri iz Stalaća, izuzetni majstori, radionice, vrhunska organizacija rada i tehnologija proizvodnje koji su bili od velikog značaja za Ćićevac i Kruševački kraj. Kontrola materijala i gotovih proizvoda bila je neprikosnovena u firmi i overena od državnih instituta.

Specijalni gost je bio istaknuti građevinski inžinjer konstruktor Dušan Arbajter nosilac mnogih priznanja i jedan iz ekipe za tešku tehnologiju montažne gradnje.

On je podsetio na značajno učešće KMG „Trudbenika“ u završetku Hrama Svetog Save. Brojnim inovacijama materijal je ušteđen za 30 posto i vreme za 50 posto u odnosu na konkurenciju. Ovaj istaknuti inovator i vrhunski stručnjak je naglasio veliku ulogu inženjera Branka Žeželja na uvođenju tehnologije prenaprezanja.

Arbajter je zaključio da je knjiga veliko dostignuće autora i ostaće svedočanstvo za buduće generacije.

Živomir Milenković

Ribarska Banja: „Samar“ od petka počinje sa radom!