Predstavljen sporazum o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave

Predstavnici osamnaest gradova i opština danas su u kruševačkoj Gradskoj upravi prisustvovali  predstavljanja Sporazuma o međuopštinskoj saradnji gradova opština sliva Zapadne Morave. Reč je o projektu koji ima za cilj jačanje kapaciteta lokalnih zajednica u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

Prema rečima Đorđa Stanišića, generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) , Sporazum o saradnji koji bi trebalo da potpišu gradovi i opštine koje pripadaju slivu Zapadne Morave, rezultat je višegodišnjeg rada na više polja, pre svega  u cilju formiranja zajedničke službe koja bi delovala u mogućim vanrednim situacijama.

– Suština je u prevenciji, jer smo u prošlosti svi trpeli posledice zato šton nije bilo dovoljno povezanosti, sistema  ranog upozoravanja, zajedničkog planiranja. Sporazumom će se obezbediti formiranje odgovarajuće stručne službe čije će sedište biti u Kruševcu a centar obuke  u Kraljevu i gde će praktično potpisnice u svim gradovima dati doprinos da zajednička služba dobro radi – kazao je Stanišić.

Objasnio je da je sporazumom predviđeno kako bi trebalo da izgleda ta sistematizacija, te na koji način će gradovi i opštine participirati , shodno broju stanovnika, u ukupnim troškovima rada službe.

– Smisao je da imamo zajedničke planove i mogućnost da blagovremeno isplaniramo sredstva. Ne može Kruševac napraviti plan ukoliko to nisu uradili i svi ostali u nizu ovih 18 gradova i opština, jer su  posledice svuda iste, jer priroda ne poznaje ni administrativne ni opštinske ni gradske granice – objasnio je on.

Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podsetio je da je inicijativa “Sliv Zapadne Morave” pokrenuta 2014. godine kada smo, kako je kazao, posle katastrofalnih poplava razmislilo o toma kako da se naše jedinice lokalne samouprave  bolje organizuju u slučaju elementarnih nepogoda.

– Tokom ovih pet godina dosta se učilo i radilo. Trebalo je doneti  odgovarajuće zakonom regilisane odnose, a zatim i unaprediti znanja i kapacitete kod ljudi na lokalu koji se bave pitanjima vanrednih situacija, upravljanjem civilnom zaštitom…Uopšte, trebalo je podići nivo svesti kod građana, kako bi se omogućilo bolje organizovanje i bolja priprema za vanredne situacije – rekao je Bošnjak.

Prema njegovim rečiam, očekivanja su da gradovi i opštine, udruženi u ovaj sliv, za 2020. godinu u svojim budžetima izdvoje odgovarajuća sredstva, te da  zaposleni počnu da rade svoje prve poslove u prvoj zajedničkoj službi. Svemu ovome, prethodio je novi zakon o lokalnoj samoupravi, novi zakon o sprečavanju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i novi zakon o dobrovoljnim vatrogasnim društvima, kao i unapređenje čitavog službeničkog sistema i sistema stručnog usavršavanja.

– Ono što nas kao ministarstvo zanima je dalja racionalizacija i optimizacija ovih poslova zajedno sa državnim organima, kao i bolje povezivanje sa zemljama u okruženju koje smo i do sada imali sa Hrvatskom i Republikom Spskom. Ostvarili smo i značajne projekte sa Rumunijom i Bugarskom u prekograničnoj saradnji i čini nam se da će ova inovativna inicijativa koja je došla u Srbiju dovesti do toga da se sve zemlje u Jugoistočnoj Evropi na ovaj način bolje povežu i da političke granice koje postoje, praktično više ne postoje kada su u pitanju elementarne nepogode i klimatske promene – rekao je Bošnjak.

Da će  Kruševac kao vodeći grad u celokupnom postupku snositi i najveću odgovornost ali i deliti sa drugima njihova iskustva kada su u pitanju vanredne situacije, kazala je gardonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović.

– Sa nama su danas ovde svi relevantni predstavnici gradova i opština, sve odluke moraju proći određene procedure i biti usvojene u skupštinama svih gradova, tako da se nadam da ćemo već početkom sledeće godine imati objedinjenu službu koja će raditi sa svim gradovima i na taj način pomoći da se na adekvatan način odreaguje u nekoj vanrednoj situaciji, poput poplava i slično- kazala je Palurovićka.

Inače, na jačanju kapaciteta jedinica lokalnih samouprava u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, u proteklih nekoliko godina radila je Stalna konferencija gardova i opština (SKGO), u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu,  koordinatorima iz gradova i opština sliva Zapadne Morave , uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i UNDP.

Izmene i dopune  Zakona o lokalnoj samoupravi i donošenje novog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, otvorili su put da se ovakav vid saradnje podigne na jedan viši nivo, kroz njenu institucionalizaciju, formiranje zajedničke Službe sliva, što je kao pre svega originalna ideja , ocenjeno najvišom ocenom od strane MDULS i Vlade Srbije.

D.P.