Povodom vesti o zlostavljanju i ubistvu psa, pitamo psihijatra: Šta se krije iza agresivnog ponašanja dece prema životinjama?

Zlostavljanje životinja češće se javlja u adolescentnom periodu, iako ga mogu ispoljiti i deca mlađeg uzrasta, a može biti pokazatelj budućeg asocijalnog ponašanja u odraslom dobu, ističe doktor Dragan Dronjak. Ipak, kako kaže, roditelji ovakav vid agresivnog ponašanja kod svoje dece retko primećuju, nije im to značajna tema i retko zatraže pomoć stručnog lica

Nakon što je u naselju Ujednjene nacije ispred jednog marketa pronađen uginuli pas na čijem telu je bilo tragova zlostavljanja, a što su prema svedočenju očevidaca učinila maloletna lica, Kruševacgrad je od dečjeg psihijatra Dragana Dronjka potražio odgovore na pitanja šta su obično okidači ovakvog agresivnog ponašanja, šta je to što roditelji mogu da učine kako bi sprečili svoju decu da ne budu nasilna prema životinjama, te koji je to trenutak kada treba potražiti stručnu pomoć.

Objašnjavajući uzroke agresivnosti prema životinjama, Dronjak ističe da se kod sasvim male dece to dešava na nesvesnom nivou, da ne razumeju kao odrasli patnju zlostavljanih životinja.

– Razlozi mogu biti razni, od znatiželje, preko prisile ili pritiska od strane vršnjaka, u smislu “ti to ne smeš ili ne umeš”. Takođe, deca to mogu činiti iz čiste dosade, da poprave sebi raspoloženje, a razlog može biti i strah deteta od životinje – kaže naš sagovornik, dodajući  da određen broj dece zlostavlja životininje  oponašajući starije, što predstavlja učenje po modelu.

Kako navodi naš sagovornik, razlog zlostavljanja životinja može biti i ukoliko je dete i samo bilo žrtva nasilja.

– Takva deca mogu da se identifikuju sa zlostavljačem, te da se ponašaju nasilno prema životinji kao slabijem biću od sebe. Jedan od razloga nasilnog  ponašanja može biti i samopovređivanje, odnosno, da se životinja izazove da ga povredi – napominje on.

Prema njegovim rečima, ukoliko je dete nasilno prema životinjama, moguće je i da postoji nasilje ili narušeni odnosi u porodici. Takođe, to mogu biti i kulturološke poruke da se muče i ubijaju bića koja neće preživeti (primer najslabije jedinke u leglu koja se ubija), a što deca opet usvajaju od odraslih u svom okruženju.

Na pitanje kako bi roditelji trebalo da reaguju ukoliko kod svoje dece primete ovakvo ponašanje, Dronjak kaže da je početni korak ispitati zbog čega dete to radi.

– Trebalo bi reagovati  adekvatnim vaspitnim merama i učenjem deteta emocijama i empatiji, što treba činiti od najranijeg uzrasta. Roditelji obično očekuju da se takve stvari uče u vrtiću ili školi, a zapravo je to nešto što bi trebalo da nauče i ponesu iz porodice. Ukoliko roditelji i pored toga što se trude  ne mogu savetima da promene ovakvo ponašanje svog deteta, onda je to svakako znak da je potrebno potražiti stručnu pomoć –poručuje  doktor Dronjak, ističući da deca koja su agresivna prema životinjama neretko pokazuju i neprihvatljive oblike ponašanja prema slabijim vršnjacima (deci sa ometenošću). 

Inače, zlostavljanje životinja definiše se kao „društveno neprihvatljivo ponašanje kojim se namerno prouzrokuje nepotreban bol, patnja, neprijatnost i  smrt životinje“. 

Kao i ljudi, i životinje mogu biti podvrgnute fizičkom, emotivnom zlostavljanju i zlostavljanju putem grubog zanemarivanja dužnosti koje čovek ima prema njima, te se mogu uočiti i neke zajedničke odlike nasilja prema životinjama i nasilja prema ljudima.

D.P.