Povodom sećanja na majski protest žena – akcija i provokacije

Postavljeno: 24.05.2021

Akcijom stajanja na Trgu glumaca, koju su organizovali Udruženje žena Peščanik, Mreža žena Rasinskog okruga i Mreža Žene u crnom, obeležena je godišnjica protesta iz 1999. godine, kada su majke, sestre, supruge, rođaci, odnosno građanke i građani Kruševca ustali protiv slanja muškaraca u rat na Kosovo. Tokom današnje akcije na Trgu je istovremeno štand imala Srpska radikalna stranka čiji su aktivisti dobacivali predstavnicama pomenutih organizacija i ometali njihovu akciju

– Važno je da se podseti na taj dan zato što malo ljudi zna šta se dešavalo. Oni koji su učestvovali u tome više nisu aktivni, to su mahom bili građani i građanke. To je jedan od retkih građanskih protesta koji se desio na ovom prostoru i zato zaslužuje da neko čuva sećanje. On govori o otporu i vrednosti ljudskog života jer su žene tada tražile da im se vrate deca sa Kosova. Nema veće vrednosti od ljudskog života. Ni jedan rat niti jedna teritorija nisu vredni ni jednog života – kaže predsednica Udruženja žena Peščanik Snežana Jakovljević.

Pomenute organizacije u zajedničkom saopštenju za javnost podsećaju da su informacije sa ratišta o stradanjima mobilisanih bile uvod u proteste, koji su trajali oko dve nedelje i okupili više od hiljadu građanki i građana u zahtevu za povratak mobilisanih i prestanak ratnih sukoba.

-Tokom protesta, oko hiljadu mobilisanih iz Rasinskog okruga napustilo je ratište. Uprkos obećanjima tadašnjeg načelnika Generalštaba JNA Nebojše Pavkovića da zbog tog čina, mobilisani neće snositi posledice i neće biti vraćeni na ratište, upravo to se dogodilo. Većina izbeglih ponovo je završila na Kosovu – navedeno je u saopštenju u kome se podseća i da je, prema izveštajima medija, u Rasinskom okrugu tada bilo mobilisano oko 12.000 muškaraca te da su 52 osobe poginule.

Tokom današnje akcije predstavnice ženskih organizacija stajale su držeći transparente sa natpisima „Sve za mir, zdravlje i obrazovanje, ništa za naoružanje“, „Pamtimo hrabri otpor žena Rasinskog okruga“ i „Žene zajedno grade mir“, a posipajući so na Trgu glumaca su ispisale „Pamtimo otpor“.

Predstavnici Srpske radikalne stranke, čiji je štand danas takođe bio postavljen na Trgu, su se više puta prošetali preko tog natpisa, jedan od njih je stao iza žena koje su držale transparente uz komentar da želi da se slika sa njima, drugi je predsednici Mreže Žene u crnom Staši Zajović dobacivao da će uskoro doći Šešelj, a čuli su se glasni kometari sa štanda radikala kako su „ružne“. Predstavnice ženskih organizacija su zatražile pomoć policijske patrole koja se nalazila nedaleko od mesta akcije, koja je potom ostala na Trgu.

Mreža žena Rasinskog okruga, Mreža Žene u crnom i Udruženje žena Peščanik su takođe podsetile da godinama upućuju inicijativu Gradskoj upravi Kruševac da 24. maj, Dana ženskih akcija za mir i razoružanje, proglase Danom sećanja na majske proteste.

Obeležavajuči pomenutu godišnjicu predstavnice ovih organizacija su, u trenutku u kome se, kako navode, ponovo priča o prekrajaju granica, promoviše uvođenje obaveznog vojnog roka i kupuje oružje, pozivale građane da se tome usprotive te da poruče: „Sve za zdravlje i obrazovanje, ništa za naoružanje“.

J.B.

Pritisak na sve koji drugačije misle

Predsednica Udruženja žena Peščanik Snežana Jakovljević reagovala je jer je Srpska radikalna stranka imala štand na Trgu u isto vreme kada su pomenute organizacije održavale akciju, navodeći da je to način pritiska na sve koji drugačije misle.

– Kada god neka opcija, građanska ili opoziciona, drugačija u odnosu na vladajuću strukturu organizuje aktivnost, pojavljuju se predstavnici Srpske radikalne stranke, za koju pretpostavljam da je u vezi sa SNS, te da je to zajednička strategija, da se u isto vreme, na istom mestu, održava skup. Pretpostavljam da te informacije imaju iz policije, ne znam odakle bi mogli da saznaju kada imamo akciju jer skup treba da prijave pet dana ranije, znači da imaju neke izvore – kazala je Snežana Jakovljević.

Za nju je to znak da smo kao društvo nespremni da čujemo jedni druge, da čujemo sve što je drugačije od zvanične politike, što je gubitak za čitavo društvo.

– Ne znam da li će se to promenti, ali je važno da kažemo da to znamo, da prepoznajemo različite strategije koje se primenjuju protiv nevladinih organizacija i protiv svih građana koji kritički promišljaju stvarnost – napomenula je ona.

Ostale vesti

back-to-top