Podrška starijih medicinara mlađima u vrtlogu korone : “Sve će ovo biti juče”

Iako pred pacijentima izgledaju sigurni i nesalomivi, medicinskim radnicima, pogotovu mladima, koji su se suočili sa teškim pričama, a bez dovoljno sopstvenog životnog iskustva, potrebni su takođe podrška, razumevanje, topla ljudska reč. Donosimo vam priču o tome kako glavna sestra kruševačke Kovid bolnice pomaže mladim kolegama, učeći ih, ne samo poslu već i tome kako da se sa svakodnevnim teškim situacijama izbore

Gordana Dragošev je glavna sestra kruševačke Kovid bolnice, a pre toga je bila glavna sestra Klinike za anesteziju i intezivnu terapiju Kliničkog centra Niš. U kovid režimu radi od početka epidemije, a nakon otvaranja Kovid bolnice u Kruševcu dobila je zadatak da  za rad stručno osposobi novoprimljene lekare i medicinske sestre. Ispostavilja se da je to mnogo više od medicinskog posla i obuke.

–Veliki pritisak je konstantno na nama. Epidemiološka situacija je takva da uprkos postojanju ovakvih objekata druge bolnice ne uspevaju da izađu iz takozvanog kovid režima.  Nema zamena i ispomoći od kolega iz drugih ustanova jer su i oni u teškoj sitauciji. Osim toga i oni se razboljevaju, imaju smrtne slučajeve u porodicama što znači da se smanjuje broj osoblja, a da se broj pacijenata povećava – počinje priču za novine GRAD  Gordana Dragočev, glavna sestra kruševaćke Kovid bolnice.

Navikla je da rukovodi velikim brojem qudi, bila je glavna sestra Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš, ali se dolaskom u kruševačku Kovid bolnicu susrela sa drugačijom situacijom.

– Morali smo veoma brzo da ih obučimo za rad sa visoko specijalizovanim aparatima, trebalo je da nauče o terapiji. To su sve mladi ljudi, bez radnog iskustva. Tehnike i veštine se nauče, sa dobrim učiteljem, ali oni nisu imali životno iskustvo koje bi im pomoglo da se nose sa svom tom nesrećom i ljudskim pričama – objašnjava ona.

Kao najteži zadatak u ovakvom „komandnom lancu“ navodi upravo to što nije bilo mogu}e pripremiti mlade za neke izazove pred kojima su se našli.

–Ni mi, stariji, nismo obučavani za tako nešto, ali ipak imamo iskustvo i nama je lakše nego novim, mladim kolegama – objašnjava glavna sestra.

Pokušava da im, koliko god može i ume, olakša svakodnevni veoma naporan rad. Svakog jutra, održi kratak sastanak, a nakon toga ih raspoređuje na radne zadatke.

–Mlade kolege su tehnike savladale odlično, ali mi je žao što pate, znam da pate. Ovo su fantastična deca. Kad neko kaže da smo se mi za ovo školovali, volela bih samo da pitam da li je moguće pripremiti ovako mlade ljude za ovako nešto. Svaka im čast na svemu – napomiwe ona.

Dodaje da se u jednom momentu uplašila da će ih situacije koje svakodnevnovno vide naterati da odustanu od svog posla.

–Ništa ih nije demotivisalo, oni se bore. Ponosna sam što sam zdravstveni radnik i što koordiniram njihov rad. Moje je da ih usmeravam i podržavam. Oni su sada, nakon deset meseci, postali ozbiljni profesionalci – kaže naša sagovornica.

NJeni saradnici potvrđuju da im je Gordana velika podrška te da tačno zna kada je potrebno da ih dodatno motiviše.

–U vremenu besmisla moramo naći smisao. Ovo je Sizifov posao. Često im kažem da je sve ovo jednog dana biti juče. Oni to pamte i ponavljaju sebi i tako jedni druge motivišemo – zaključuje ona.

Iako je iza nje veliko radno iskustvo, u koje se ubraja i prva linija ratišta u Mostaru i Banja Luci, korona je nešto za šta ni ona nije bila spremna.

–Često kažem da je razlika između tadašnjeg i ovog sada rada (u oba je ljudsko stradanje veoma vidljivo), ta da si u ratu mogao pobeći na nego sigurno područje, a sada nemaš gde, jer je cela planeta zahvaćena. Mi se taman ponadamo da je došao kraj, ali sledi razočaranje jer uvek dolaze novi pikovi – kaže ona.

Za kraj poručuje da je smisao njihovog posla dobrobit pacijenata, koji moraju da se osećaju sigurno u najtežim trenucima, što znači da medicinari moraju da ostanu jaki i nesalomivi.

S.Mutavdžić