Podrška slepim i slabovidim osobama u prevazilaženju strahova i nedoumica

Savez slepih uspešno je sproveo projekat “I mi želimo da vežbamo” namenjen deci, mladima i članovima njihovih porodica koji imaju problema u procesu odrastanja i čije su porodične i razvojne potrebe, usled hendikepa, ugrožene. Tokom projekta održano je šest psiholoških radionica

– Mnogo mi znače ove radionice, naučio sam ono što nisam ni sanjao. Sad znam kako treba da se ponašam u određenim situacijama, razlike između psiholoških pojmova i slično. Najzanimljivija mi je bila radionica kada smo razgovarali o ljubavi –  kaže Božidar Jović (20), student informatike i računarstva na Akademiji strukovnih studija u Kruševcu.

Njegov drugar, Aleksandar Milanović (21), koji je završio Mašinsku školu, smatra da su im ove radionice proširile vidike.

– Veoma su mi se dopale radionice, ovde sam mogao da pričam o nekim temama o kojima nikad nisam mogao ranije, otvorile su mi se neke nove mogućnosti za razgovor o ljubavi, o strahovima, anksioznosti. Unapred smo dogovarali teme, imali smo vremena da razmislimo o svemu i pitamo sve što nas interesuje.

Da su radionice bile korisne, i da se u Savezu slepih oseća kao kod kuće, potvrđuje i Daliborka Radisavljević (40):

– Ovde je skoro kao kod kuće, uvek je prijatna atmosfera, na radionicama sam se osećala prijatno i puno sam novih stvari čula. Ako ponovo bude organizovano ovako nešto, doći ću sigurno.

Anksioznost i kako je prevazići, kako prepoznati prve znake usamljenosti, šta je motivacija, kako reći ne narkoticima i kako zameniti stvarni svet virtuelnim, neke su od tema o kojima se govorilo na radionicama.

– Na našim radionicama bili smo posvećeni različitim tehnikama u prevazilaženju anksioznosti, strahova. Verujem da su učesnici ne samo nešto dobro naučili, već i osvestili svoje mogućnosti, a to je veliki korak koji su napravili. Dobro su reagovali, sve su shvatili i prihvatili, i mislim da je to veoma važno, posebno zato što sada svi živimo u trenucima izolacije i ograničenosti. Na radionicama smo razmenjivali zajednička iskustva, i verujete da sam i ja dosta od njih naučila – kaže Biljana Kostić, socijalna radnica i psihološka savetnica.

Ivana Mihajlović, sekretarka Saveza slepih prezadovoljna je projektom.

– Naš projekat traje od juna i od tada smo održali šest psiholoških radionica. Takođe, izradili smo flajere, pod nazivom “Kako prići slepoj osobi” koje smo podelili svim učenicima OŠ “Vuk Karadžić” u okviru aktivnosti “Upoznajmo lica sa oštećenjem vida”. Nadamo se da ćemo i u 2022. imati slične aktivnosti – navodi ona.

Snežana Radović, predsednica Saveza slepih Kruševac, smatra da je razgovor sa psihologom važan i korisan, ali da u našem društvu i dalje postoje predrasude kada je to u pitanju.

– Svi treba da shvatimo da ne bi trebalo da imamo gard prema psiholozima, psihijatrima i socijalnim radnicima jer oni su tu da nam stručno pomognu, da oslobodimo sebe. Tako ćemo postati srećniji, a samim tim i naša okolina. Najvažnije je da širimo pozitivne emocije, što ne možemo ako sebe ne rasteretimo i ne razumemo.

Projekat “I mi želimo da vežbamo” je podržao Grad Kruševac preko Lokalnog akcionog plana za mlade, u saradnji sa Kancelarijom za mlade.

M.S.