Podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni pokazuju: Kruševac u minusu, Okrug u plusu

Privrednici iz Rasinskog okruga su tokom prvih jedanaest meseci prošle godine ostvarili suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od skoro 38 miliona dolara. Jedino je kruševačka privreda bila u minusu, za oko 21 milion dolara, dok su ostale opštine imale ukupan suficit od oko 59 miliona dolara

Podaci kojima raspolaže ovdašnja Regionalna privredna komora pokazuju da vrednost izvezene robe od januara do novembra prošle godine iznosi 181,5 miliona dolara, u odnosu na isti period 2014. godine smanjena je za 4,2 odsto, a uvoz je 143,5 miliona dolara u odnosu na isti period prošle godine manji je za 4,7 odsto.

U posmatranom periodu privrednici iz našeg okruga ostvarili su suficit od skoro 38 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvozom bila je oko 126 odsto. Podaci pokazuju i da su privrednici iz Kruševca u ukupnom izvozu Okruga učestvovali sa nešto više od 50 odsto, ali i da im je pripalo oko 80 odsto uvoza.

Konkretno, kruševačka privreda je za jedanaest meseci prošle godine imala izvoz od 93,8 miliona dolara, uvoz je bio 115,4 miliona dolara, odnosno bila je u deficitu ili “minusu” za 21,6 miliona dolara.

Sve ostale opštine Okruga izvezle su robu u vednosti od 87,7 miliona dolara, njihov uvoz je iznosio 28,1 miliona dolara, odnosno imale su ukupan suficit od 59,6 miliona dolara.

Privrednici iz Rasinskog okruga su, prema podacima RPK, najviše izvozili u Veliku Britaniju, gde je plasirana roba u vrednosti od 24,7 miliona dolara, potom u Nemačku gde jeizvezeno za oko 21 milion dolara, dok je u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu plasirano robe u vrednosti po oko 14 miliona dolara, a u Rusku Federaciju za oko 13,5 miliona dolara.

Najviše se uvozilo iz Ruske Federacije, oko 13,7 miliona dolara, potom iz Kine, u vrednosti od oko 12 miliona dolara, te Italije i Nemačke, po više od 11 miliona dolara.

Posmatrajući spoljnotrgovinsku razmenu po regionima kompanije iz Rasinskog okruga najviše izvoze u Evropsku uniji gde se plasira više od polovine roba, dok četvrtina ukupnog izvoza odlazi u zemlje bivše Jugoslavije.