Pitali smo za vas: Koliko ujedi insekata mogu da budu opasni?

Leto donosi sa sobom povećanu aktivnost insekata i time veći rizik od njihovih ujeda. Na nedavno održanoj kafići 7 naselja Bagdala i Pakašnica su nam skrenuli pažnju na to da u delu grada gde oni živi, koji je u blizini šume, ima dosta komaraca i drugih insekata tokom letnjih meseci i da bi voleli da istražimo koliko ujedi insekata mogu biti opasni, te kada će biti tretirani. Kako bismo im pružili odgovore odlučili smo se za razgovor s medicinskim stručnjacima koji su za naš list govorili o tri posebno zabrinjavajuća stanja – lajmskoj bolesti, groznici Zapadnog nila i o teškim alergijskim reakcijama koje nastaju ujedima pčela i osa. U razgovoru sa nadležnima iz Veterinarske stanice saznali smo da je prva faza u tretiranju komaraca i krpelja završena, a da se druga očekuje kada se poboljšaju vremenski uslovi

Lajmska bolest, rasprostranjena je svuda u svetu gde ima krpelja, a ima sezonski karakter, javlja se od ranog proleća do kasne jeseni, ali najviše slučajeva zaražavanja beleži se u maju i u junu. Koliko ljudi trenutno boluje od ove bolesti, kao ni koliko ljudi je od nje bolovalo tokom prethodnih 6 godina, nismo uspeli da saznamo, jer je 2018. godine stručna komisija sa Instituta za javno zdravlje „Batut“ promenila spisak bolesti koje po zakonu treba da se prijave Zavodu za javno zdravlje.

– Na teritoriji Rasinskog okruga od 2013. do 2017. godine registrovano je 280 slučajeva lajmske bolesti. Nažalost, od 2018. ova bolest se više ne evidentira, jer je izmenjen spisak bolesti za prijavljivanje, što mislimo da nije dobro, jer važno je pratiti situaciju na terenu. Prošle godine kolege su prijavile tri slučaja ove bolesti na teritoriji Brusa, ali to ništa ne znači, zato što mi nemamo podatke o drugim slučajevima i zato što ne možemo da evidentiramo – kaže dr Mirjana Avramović, epidemiloškinja u Zavodu za javno zdravlje Kruševac.

Lajmska bolest se javlja u sporadičnoj formi, kod nas nema epidemijski karakter, a kako su nam rekli na Infektivnom odeljenju, u Kruševcu se trenutno nekoliko osoba leči od ove bolesti.

– Iz nedelje u nedelju beležimo nove slučajeve koji se uspešno leče uz adekvatnu terapiju. Ubodom krpelj ubacuje bakteriju borreliu burgdorferi u kožu, ona se širi dalje i zahvata različite organe, tako da postoje varijacije u kliničkoj slici. Inkubacija, period od ujeda do pojave simptoma, može trajati od 3 do 30 dana, a pacijenti se obično javljaju zbog pojave crvenila. Na koži se javlja karakteristična kožna pojava – erythema migrans, crvenilo koje migrira. Najčešće je pristuna na mestu ujeda, ima izgled mete, tj. prstenast oblik, širi se ka periferiji, a bledi u centru. Traje oko nedelju dana i najčešće je lokalizovana iza kolena, u predelu pazušnih jama, na butinama, mada, lokalizacije ujeda krpelja mogu da budu različite. U ranoj fazi se mogu uočiti i sekundarne kožne promene sličnog izgleda i mogu se javiti na udaljenim delovima od mesta ujeda krpelja – kaže dr spec. infektologije Estela Petronijević, sa ovdašnjeg Infektivnog odeljenja.

Pored crvenila, javljaju se i opšti simptomi kao što su: povišena telesna temepratura, malaksalost, bol u mišićima i zglobovima.

Karakteristična promena na koži retko boli, svrbi i peče, zbog čega bolest bude neprimećena, pa može doći do komplikacija.

– Ako se bolest ne prepozna i ne leči mogu da nastaju teži oblici bolesti. Genralno, klinička slika prolazi kroz nekoliko stadijuma sa različitim simptomima, ova bakterija najčešće ima afinitet prema nervnom sistemu, koži, zglobovima i srcu. U ranoj fazi može doći do perifernog neuritisa, zapaljenja nerava, najčešće lica, ali ovo se lako leči i prolazi korišćenjem adekvatne terapije. Može doći i do meningitisa, zapaljenja moždanih opni.

Do takozvanog trećeg stadijum lajmske bolesti dolazi nedeljama nakon zaražavanja, klinička slika zapaljenja srca, mozga i kičmene moždine. Nakon par nedelja od inkubacije bolest može zahvatiti i zglobove, najčešće kolena, koja otiču i bole. Za prepoznavanje ove bolesti i njeno blagovremeno lečenje od najvećeg značaja je serološka dijagnostika, a u lečenju se koriste antibiotici.

– U dijagnostici su ključni ELISA i Western blot testovi koji se rade na osnovu analiza krvi. ELISA test se radi kod nas u Higijenskom zavodu, dok se Western blot radi na Institutu za javno zdravlje Batut. Imunološki odgovor kod ove bolesti je spor, a ovim testovima se dokazuju IgM antitela koja se razvijaju za tri do šest nedelja i IgE antitela, do osam nedelja – objašnjava Petronijevićka.

Kako do ove bolesti ne bi došlo, najbolje je prevenirati ujed krpelja nošenjem zaštitne odeće svetle boje, dugih rukava i nogavica. Značajna je i upotreba repelantnih preparata, koji se primenjuju na koži, a čija je uloga da odbiju ujed. Njihovu upotrebu treba ponoviti na par sati, zbog ograničenog dejstva. Nakon boravka u prirodi kožu treba pregledati, kao i odeću.

– Ako dođe do ujeda, najbitnije je da se krpelj ukloni sa kože u prva 24 časa od ujeda, jer se time smanjuje mogućnost zaražavanja i razvijanja infekcije. Apsolutno se treba obratiti svom lekaru u Domu zdravlja, ako do ujeda dođe, kako bi se izbeglo nestručno vađenje pilikom kog može da dođe do gnječenja i kidanja krpelja, što povećava mogućnost zaražavanja. Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva, parfeme, alkohol, krpelj se uklanja posebnom pincetom, koja ne postoji u kućnim uslovima i hvata se za usni aparat i naglim pokretom vadi, a mesto uboda se steriliše alkoholom – objašnjava doktorka.

Šta treba znati o groznici Zapadnog Nila?

Iako se mnogo ređe javlja u odnosu na lajmsku bolest, virusno oboljenje, groznica Zapadnog Nila, nije bezazlena, i na nju treba posumnjati u određenim slučajevima. Prirodni rezervar ove bolesti su ptice, a na čoveka se prenosi ubodom zaraženog komarca. Od svih kontinenata, najređe se javlja u Evropi, specifična antitela ove bolesti dokazuju se serološkim testovima, a kako smo saznali iz ovdašnjeg Zavoda za javno zdravlje, prvi slučaj je u Kruševcu zabeležen 2013, dok je 2018. zabeleženo čak 9 slučajeva, od čega 6 u Kruševcu, dva u Varvarinu i jedan u Trsteniku. Jedan neobičan slučaj zabeležen je i prošle godine.

– Prošle godine smo imali jedan specifičan slučaj, pacijent je imao udruženo dve bolesti, groznicu Zapadnog Nila i leptospirozu. Do bolesti je došlo zbog profesionalnog rizika, jer je oboleli po zanimanju šumar. Mi smo posumnjali na ove bolesti, a naše sumnje su potvrdili serološki testovi. Inače, test za ovu bolest radi se na Institutu Torlak, a sa lečenjem se počinje od pojavue simptoma – ističe dr Petronijević.

Ova bolest obično naglo počinje, svi simptomi su slični gripu, javlja se gušobolja, glavobolja, bolovi u očima i mišićima, a ono što je razlikuje od drugih febrilnih stanja je pojava osipa na trupu i uvećane limfne žlezde. Kod osamdeset odsto inficiranih prolazi bez simptoma, ostali prolaze sa blažom kliničkom slikom, a manje od jednog procenta javlja se najteži oblik bolesti koji je zahvata mozak.

– Mnoge infektivne bolesti u početku liče, a u kojem stadijumu će se bolest zaustaviti zavisi od imuniteta osobe, godina i drugih faktora. Kauzalne terapije nema, što znači da ne postoji lek koji utiče na uzročnika ove bolesti. Terapija je simptomatska, kod neuroinvazivnih oblika, važna je nadoknada tečnosti, korekcija elektrolitnog disbalansa, ali i antiedematozna terapija kod encefalitisa. Ukoliko postoji epilepsija, koja može da bude sastavni deo kliničke slike, primenjuju se antiepileptici. Ako se javi respiratnorna isuficijencija, pacijent se priključuje na mehaničku ventilaciju -objašnjava doktorka.

Komarci mogu preneti i druge bolesti, kao što je malarija ili žuta groznica, ali ovakve bolesti još ređe se beleže u našim krajevima.

– Malarija je importovana bolest, što znači da je nema kod nas u Srbiji, već da se naši ljudi njome zaražavaju u inostranstvu, u endemskim područjima. U Kruševcu se ne bavimo lečenjem malarije, ona se leči na Institutu za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. Moram da kažem da smo imali prilike da vidimo ovakve pacijente, koji su se razboleli nakon odlaska u inostranstvo. Važno je da se poštuju sve profilaktičke mere, pre, u toku i nakon povratka sa putovanja, a ove mere postoje za svaku zemlju u koju se putuje – ističe doktorka Petronijević.

Kako doktorka savetuje od ujeda komaraca se možemo zaštiti upotrebom repelantnih preparata, izbegavanjem mesta gde se komarci nalaze u velikom broju kao što su šume, reke i močvare. Treba izbegavati boravak u prirodi u vreme kada ima najviše komaraca, a to je u sumrak i svitanje. Na prozore se mogu staviti mrežice, a mogu se koristiti i električni aprati koji ubijaju komarce.

Ujedi izazivaju i alergijske reakcije

Tokom proleća i leta često se beleže ujedi pčele, ose i stršljena koji su, za razliku od ujeda komarca ili krpelja, bolni, a kod osetljivih osoba mogu izazvati i ozbiljniju alergijsku reakciju.

– Sve je više pacijenata koji se javljaju zbog ujeda pečele, ose ili stršljena. Reakcija na ovaj ujed može da bude lokalna toksična, gde se samo na mestu ujeda vidi crvenilo i otok, ali ona može da bude i sistemska kada se javlja tzv. komprivanjača sa otokom sluznice usana, jezika, očnih kapaka, gušenja. Ako se blagovremeno ne reaguje može doći i do fatalnog ishoda, posebno kod ljudi koji su alergični na ove ubode. Kakva će reakcija biti zavisi i od mesta gde se ubod desio. Ako imamo ubod u predelu glave, vrata, ili velikih krvnih sudova, reakcija bude jača – kaže načelnica kožnog odeljenja, ovdašnje bolnice, dr spec. dermatovenerologije, Jovana Jovanović Petaković.

Pacijenti koji imaju registrovano da su alergični na ujed pčele, stršljena i ose, obično sa sobom nose antihistaminike kao prvu pomoć.

– U intenzivnim alergijskim reakcijama jedan antihistaminik kod alergične osobe ne može mnogo pomoći. Kod nas nažalost fondom nije pokrivena nabavka tzv. epiPen-a, iako se u apotekama može kupti, to je, inače, rastvor adrenalina koji osoba sama sebi aplicira ubodom u slučaju jake sistemske reakcije i sama sebi spašava život, dok ne dođe hitna pomoć. To je odlična stvar za one koji znaju da su alergični.

Od ovakvih ujeda najčešće stradaju pčelari, iako imaju zaštitnu opremu.

– Pčelari su najviše izloženi ujedima, iako se štite i nose zaštitne skafandere i kape. Često kad dođu zbog više ujeda, kažu da njima godi ujed pčele, jer su čuli da to povoljno deluje na zglobove. To nije dobar način razmišljanja, jer ako osoba na jedan ujed blago reaguje, ne znamo kako će reagovati ako dođe do više ujeda – kaže doktorka.

Sprejevi i kreme koje osobe koriste protiv ujeda komaraca i krpelja, ne deluju ose, pčele i stršeljenove, a ujedi ovakvih insekata nisu spontani kao što je to slučaj sa komarcima i krpeljima.

– Kada se jede voće treba voditi računa da se na njemu ne nalazi neki od ovih insekata. Nama se skoro javio pacijent koji nije video pčelu koja je bila na otvoru flašice od soka i koja ga je ubola za usnu. Iako nije bila sistemska to je bila vrlo intezivna reakcija sa jakim otokom gornje usne, jer se tu nalazi veliki broj krvnih sudova.

Ujedi pauka i muve manje opasni

Ujedi paukova obično se javljaju tokom cele godine, dok se ujedi tzv. muva „Klintonka“ beleže tokom letnjih meseci. I jedni i drugi, izazivaju lokalnu reakciju, a često i nekrozu na mestu ujeda.

– Kod ujeda pauka javlja se otok, crvenilo, a ako dođe do nekroze na mestu ujeda, potrebni su i antibiotici pored lokalne terapije antihistaminicima i kortikosteroidima. Ujedi otrovnih paukova kod nas nisu zabeleženi. Muve koje ljudi zovu „Klintonke“, imaju jak otrov koji izaziva nekrozu odmah nakon ujeda. Ujedi izgledaju poput modrica i zahtevaju terapiju, te apelujem na građane da se jave ukoliko primete ovakve ujede po koži – kaže dr Jovana Jovanović Petaković.

Veterinarska stanica sprovodi suzbijanje komaraca i krpelja

Za suzbijanje komaraca i krpelja na teritoriji Grada Kruševca već 10 godina je nadležna Veterinarska stanica, a kako su nam otkrili, do sada su već izvršili prve dve faze tretiranja, a juče su započeli i treću.

– Početkom maja smo završili prvu fazu suzbijanja krpelja na javnim površinama, zelenim parkovima, dvorištima škola i vrtića. Do kraja leta očekuje nas još jedno tretiranje. Savetujemo vlasnicima kućnih ljubimaca, pasa i mačaka, da ih obavezno pregledaju nakon šetnje, a da preventivno koriste ogrlice ili druge preparate koje krpelje odbijaju – kaže Dragan Džugurdić, direktor veterinarske stanice u Kruševcu.

Larve komaraca tretirane su tokom prve faze, a sada, kada su se poboljšali vremenski uslovi usledilo je i zaprašivanje sa zemlje

– Prva faza koja podrazumeva suzbijanje komaraca tj. njihovih larvi u stajaćim vodama i mi smo tu fazu završili. Larve se tretiraju sredstvom koje je neškodljivo za ljude i životinje, najbitnije je da se unište larve, jer to znači da će kasnije biti manje komaraca. U Kruševcu ima oko 400 hektara stajaćih voda, najviše oko novog auto-puta, Globodera i Mačkovca. Kišni period komarcima samo pogoduje. Naš rad zavisi od vremenske prognoze, ceo jun je bio kišan, tako da smo sačekali lepo da izvršimo drugu fazu zaprašivanja sa zemlje vozilima sa aparatima za ULV tretiranje – objašnjava on.

Foto: Privatna arhiva, Pixabay

Tekst je deo projekta „Mediji po meri građana“ podržan od „Slavko Ćuruvija fondacija“.
Marija Janković