Peščanik objavio izveštaj o radu sos telefona

SOS telefonu, koji radi u okviru kruševačkog Udruženja žena “Peščanik” su se tokom prošle godine javile 84 žene, 10 muškaraca tražilo je pomoć za svoje rođake, ukupno je bilo 143 poziva i 120 dolazaka u prostor na direktne konsultacije, a 92 žene dobile su pravnu pomoć, navedeno je u izveštaju tog Udruženja

SOS telefon i Pravno savetovalište za žene žrtve muškog nasilja u Rasinskom okrugu rade od 2009 godine i, kako je navedeno, deo su aktivnosti Peščanika, a u prošloj godini, zahvaljujući podršci UN Fonda za eliminisanje nasilja prema ženama i OAK Fondacije, podršku ženama koje trpe nasilje omogućavale su i organizacije “Ž kao žena i kao Župa” iz Aleksandrovca, Forum mladih sa invaliditetom iz Trstenika i kruševačka “Romani Cikna”, na romskom i srpskom jeziku.

Izveštaj pokazuje da je u 2015.godini pruženo 789 usluga, a ukupan broj žena koji je zatražio pomoć uključujući i žene koje su se javile Romani cikni, organizaciji Ž kao žena i Forumu mladih sa invaliditetom bio je 118, među njima 10 žena sa invaliditetom i 11 Romkinja.

Podaci pokazuju da je od 84 žene njih 54 trpelo fizičko i psihičko nasilje, da su ekonomskom bile izložene 23 žene, psihičkom 10, proganjanju osam, dok su seksualno nasilje doživele četiri, a fizičko tri, od ukupno 84 žene koje su se javile „Peščaniku“. U tom Udruženju navode i da su se klijentkinje SOS telefona istovremeno obraćale za pomoć i nadležnim institucijama te su se 34 žene najmanje jednom obratile Policiji, 27 Centru za socijalni rad, 12 Osnovnom sudu i 6 Osnovnom javnom tužilaštvu. 17 žena obratilo se i Policiji i Centru za socijalni rad. Navedeno je i da je njih 30 bilo nezadovoljno radom policije, dok je 6 bilo zadovoljno, a 22 nisu bile zadovoljne radom Centra za socijalni rad, dok su tri bile zadovoljne.

U „Peščaniku“ ističu da 36 od ukupno 84 korisnice SOS telefona nasilje koje trpe nisu prijavile nikome osim konsultantkinjama tog Udruženja.

Kada je reč o strukturi korisnica po mestu boravka, 45 ih je bilo iz Kruševca, 26 iz drugih gradova i 13 sa seoskog područja. Starosna struktura 78 ispitanih korisnica SOS podrške pokazuje da ih je najviše u kategoriji od 36 do 45, njih 26, te u dobi od 46 do 55 godina, kojoj pripada 20 žena.

Nasilje je, prema podacima iz Izveštaja, u skoro 36 odstoi slučajeva vršio muž, u skoro 11 odsto bivši muž odnosno u oko 21 odsto partner ili u tri odsto slučajeva bivši partner. Poslodavac se kao nasilnik pojavljuje u skoro 6 odsto slučajeva, u koliko i komšija, dok su srodnik ili neko drugi bili nasilnici u po nešto više od 8 odsto slučajeva.

Besplatni pravni saveti ženama žrtvama nasilja, pružani su svake subote, od 11 do 14h. Pravna pomoć je najčešće obuhvatala razgovor sa klijentkinjama putem individualnih konsultacija i davanje informacija o pravnom aspektu rešavanja problema.

Klijentkinje su savetovane kako da ostvare svoja prava u centrima za socijalni rad, za zdravstvenu zaštitu, pokrenu postupke u podeli imovine, da li mogu da ostvare iseljenje nasilnika iz kuće ili stana, preporuke kako da se ponašaju na ročištima i u kontaktu sa drugim organima pred kojima su davale izjave ili na koje su bile upućene, posebno u situacijama kada nije, a najčešće nije, poštovano pravilo da žena i počinilac ne budu u istoj prostoriji prilikom ispitivanja, svedočenja, rasprave i slično. Takodje, Pravno savetovalište pružalo je pomoć u sačinjavanju i pisanju različitih vrsta podnesaka, žalbi, dopisa, zahteva.

Aktivistkinje Udruženja žena “Peščanik”, koje su sačinile Izveštaj, navode da su ekonomska zavisnost, nedostatak podrške u okruženju i zajednička deca sa nasilnikom najčešći razlozi koje žene navode za ostanak u situaciji nasilja.

„Izvestan broj žena, koje imaju jedno ili više specifičnih svojstava, kao što su invaliditet, hronična oboljenja, depresija, postporođajna trauma, psihička oboljenja, ekonomska zavisnost, siromaštvo, beskućništvo su u još delikatnijoj situaciji i posebno ranjive. U radu se srećemo i sa prijavama za mobing i proganjanje, kao i za sve prisutnije elektronsko nasilje“ navode.

Iskustva pravnice angažovane na pružanju besplatne pravne pomoći ženama koje su preživele nasilje pokazuju da su žene bile zahvalne za pružene usluge i ocenile su ih veoma značajnim, posebno žene lošeg finansijskog i materijalnog stanja, bez posla i prihoda, često u situaciji deljenja zajedničkog životnog prostora sa nasilnikom. Besplatno pružanje pravne pomoći im je olakšavalo izglede da krenu putem izlaska iz nasilja.

Klijentkinje SOS telefona i Pravnog savetovališta su često izražavale nezadovoljstvo radom institucija i postupajućih službenica i službenika te u “Peščaniku” ističu da je neophodno da institucije posvete veću pažnju proceni rizika, pružanju adekvatne pravne i psihosocijalne pomoći, hitnosti prilikom postupanja, skrate dužinu trajanja procesa i izriču adekvatnije mere za nasilnike.

Navode i da bi Potpisivanje Protokola o saradnji institucija, na lokalnom nivou, trebalo da omogući poboljšanu komunikaciju i povezanost svih subjekata u sistemu zaštite od nasilja u porodici i partnerskim vezama. “Za sada, u gradovima Rasinskog okruga Protokol jedva da se primenjuje a naša iskustva govore da mnogi postuipajući službenici i službenice nisu ni upoznati/e sa njihovim postojanjem” navodi se u Izveštaju.

Radno vreme SOS telefona (broj 066 006 606) je od 10 do 14 časova radnim danima dok Pravno savetovalište radi subotom od 11 do 14 h. Ostala 3 servisa rade jedanput nedeljno po četiri sata. Pružanje podrške ženama koje su preživele nasilje obavlja 20 konsultantkinja i 1 pravnica sa položenim pravosudnim ispitom. Podrška na SOS telefonu je omogućena i na romskom jeziku.