Pčelar Milivoje Petrović: „Povećati subvencije za pčelare“

Milivoje Petrović iz Štitara je jedan od najvećih pčelara u Rasinskom okrugu sa više od 250 pčelinjih društava. Za naš list govori o državnim subvencijama za pčelare, za koje je nedavno raspisan konkurs Ministarstva poljoprivrede

– Koristim subvencije Ministarstva poljoprivrede desetak godina. Mi pčelari smo nezadovoljni njenom visinom, jer treba da budu znatno veće zbog stalnog rasta cena ulaznih materijala i pada cena meda. Mi ne možemo da pčelarimo bez prihranjivanja pčela u jesen i u proleće. U jesen da bi imale dovoljnu hranu za zimu, a u proleće radi ubrzanog razvoja. Prihranjivanje je nužno zlo, jer smo uništili stočarstvo, nemamo livade, ne sadi se perak, a i voćari nam prave probleme sa nekontrolisanim prskanjem. Subvencije bi trebalo povećati, jer su svi troškovi povećani, npr. šećer je poskupeo tri puta (od 50 na 150 dinara), kao i preparati za varou za oko 300 posto. Znatno veće subvencije bi spasile pčelarstvo. Prošle godine je bilo mnogo gubitaka u više oblasti – bilo je veliko uginuće pčela, pogoršani su uslovi pčelarenja, znatno veće cene ulaznih troškova i nagli pad cena meda na veliko. Svuda u okruženju subvencije su znatno veće i kreću se oko 20 evra po jednom pčelinjem društvu. Naše komšije imaju veće subvencije od centralnih vlasti i bolje uslove rada što za posledicu ima nekonkurentnost srpskih pčelara na tržištu sa njima – ističe Milivoje Petrović.

Milivoje je član Udruženja pčelara „Dr Bogoljub Konstantinović“ iz Kruševca koje broji više od sto članova i SPOS-a.

– Komplikovana je procedura za prijavljivanje za subvencije. Da bi ušao na platformu eAgrar, odnosno portal ePodsticaji, pčelar mora da ima moderan telefon, personalni računar i email adresu, što je velika enigma za ljude starije od 65 godina, a za one iznad 70 je to nerešiv problem. Potrebna je tuđa pomoć i podrška Poljoprivredne stručne i savetodavne službe. Ova služba ne može da stigne sve da uradi, jer je malo zaposlenih pa mora da se odredi termin prijema pčelara na razgovor – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, problem je i u Ministarstvu poljoprivrede, jer je njihov elektronski sistem preopterećen i često pada. Dat je kratak rok za prijavu i sistem je do sada dva puta padao pa to treba imati u vidu.

– Može da se desi da neki pčelari zbog informatičke nepismenisti i ove situacije neće uspeti da se u predviđenom roku prijave. Ovakve promene od resornog ministarstva zahtevaju ozbiljne pripreme da bi se pčelari i drugi poljoprivrednici obučili, jer sada ne znaju da koriste moderne tehnologije. Dodatni problem je što je većina pčelara u starijem starosnom dobu. Kada je o voćarima reč treba reći da oni koriste pesticide i druga hemijska sredstva na neodgovarajući način – žali se Petrović.

– Poljoprivredne apoteke treba da edukuju voćare za pravilnu zaštitu voća da bi oni znali kad i kako da prskaju svoje zasade voća. Da bismo proverili istinitost ovog iskaza obišli smo sve poljoprivredne apoteke od Kruševca do Aleksandrovca i našli smo da je samo jedna u Kožetinu ispunila ovaj zahtev, jer je imala u radnom odnosu inženjera koji je savetovao voćare i obilazio njihove voćnjake na licu mesta – zaključuje Petrović.

Ž. Milenković