Partizanka Nada Marković

Stalna izloženost opasnosti, pretnje i pritisci nisu uspeli da slome duh i odlučnost mladih Kruševljanki da se bore za oslobođenje svog naroda. Zauzevši odlučujuća mesta u odbrani zemlje, dokazale su da su sposobnije za mnogo više od kućnih poslova, te da otadžbina može računati na njih. Jedna od onih koje nisu uspele da dožive slom neprijatelja i ponovo osete slobodu bila je Nada Marković

Nadežda Marković – Šnajcina rođena je 1923. godine u Kruševcu i bila je krojačka radnica. Kao članica SKOJ-a obavljala je mnoge zadatke NOP-a. U Rasinskom partizanskom odredu bila je odredski referent saniteta. U jesen 1943. godine se razbolela, te je skivana kod jednog simpatizera NOP u selu Garevini. Uhvaćena je i odvedena na saslušanje, nakon kojeg je puštena zbog nedostatka dokaza. Vrativši se odredu, radila je na terenu i organizovala odbore.

U vreme četničke blokade, aprila 1944. godine, Nadežda se sa grupom terenaca našla u kolibi na mestu zvanom „Sokolovica”. Opkoljeni od strane četnika, pozvani su na predaju. Kako je ne bi uhvatili živu, poslednjim metkom pucala je u sebe. Na izlazu iz kolibe stradala je i Mileva Milojević, mlada partizanka iz Modrice. Iako su u kolibi ostale dve partizanke, četnici su je zapalili. Nakon njihovog odlaska, žene iz sela Buci su izvukle stradale parizanke, kako bi ih sahranile. Nadežda je sahranjena na seoskom groblju, a njen grob je stalno kićen cvećem. Kako bi preuzeo ćerkino telo, u selo je došao Nadin otac. Noseći njene posmrtne ostatke, presreli su ga četnici, kojima je hrabro i sa ponosom odgovorio da nosi „ćerku partizanku”, nakon čega je na mestu ubijen.

Bista Nade Marković postavljena je ispred Osnovne škole „Dositej Obradović”, a Mesna zajednica nosi njeno ime. Autor je vajar Dimitrije Simić.

J.A.
Izvor i slika: knjiga „Žene Srbije u NOB”