Parlament privrednika RPK Kruševac o problemima i mogućim rešenjima

Na redovnoj sednici Parlamenta privrednika Regionalne privredne komore Kruševac pokrenute su određene inicijative u cilju poboljšanja poslovanja i rešavanja problema sa kojima se privreda suočava, a koje će ovdašnja RPK pokušati da pokrene zajedno sa lokalnom samoupravom.

O problemima privrednika, na sednici Parlamenta, Kristina Đurić, direktorka Sektora za pružanje pomoći  u zastupanju i zaštiti interesa članica Privredne komore Srbije, rekla je da je ovo još jedna u nizu godina, koja nije bila regularna za poslovanje te su u fokusu teme energenata i snabdevanje sirovinama iz inostranstva.

Na sednici je bilo reči, kako je Đurićka istakla, o proizvodnji i likvidnosti privrede u narednom periodu, eventualno o podsticajima iz budžeta Srbije za narednu godinu, koji treba da bude uskoro usvojen:

– Problema je puno, a privreda očekuje od stručnih službi i Komore da zastupaju interese i argumentovano dostavljaju stavove privrede o tome gde su problemi, pre svega u primeni zakonodavnih inicijativa, odnosno primeni propisa.

Problema, kako je dodala, ima i u primeni podzakonskih akata i nerazumevanja donetih mera usled ukrajinske krize, a Komora se tu pokazala kao snažna karika u saradnji privrede i države.

Takođe, promene propisa i zakonskih mera se ne odvijaju uvek lako na samom „terenu“:

– Imali smo slučaj da od onoga trenutka kad se usvoji neka mera, već popodne imamo pozive firmi da nešto ne mogu da sprovedu. Mi onda brzo i efikasno delujemo, a još jedan od mehanizama, pored učešća u radnim grupama za donošenje propisa, jeste učešće Privredne komore Srbije, kao jedine institucije van državnog sektora, u savetovanju za bruto društveni proizvod, u kome ministri i predsednica Vlade  razgovaraju o problemima u primeni antikriznih mera.

Generalni direktor Hotela “Junior” i potpredsednik Parlamenta privrednika Regionalne privedne komore Kruševac, Nikos Sliousaregko, kazao je da je trenutno najveći problem radna snaga.

– Imamo veliki problem u nalaženju ljudi koji bi radili. Rešenjem tog problema naprosto bismo mogli da nastavimo sa poslovanjem. Ne nedostaje samo zanatsko zanimanje, već svaki sektor rada, praktično, ima potrebe za radnom snagom. Nažalost, i u Srbiji imamo odliv mozgova. Svi mladi ljudi otišli su u inostranstvo. Kratkoročno rešenje je uvoz radne snage iz inostranstva, Indije, Bangladeša, Turske, pa ćemo videti šta ćemo dalje – kazao je  Sliousaregko.

Prema njegovim rečima, nije moguće mlade još uvek vratiti, jer je sve  poskupelo, cena sirovina, energenata, stoga nije lako podići plate.

V.M.