Pamtenik: SK Car Lazar „provincijski Urugvaj“

Na inicijativu gradskih vlasti i omladine, pre 106 godina (1920. godine) osnovan je najjači i najznačajniji kruševački fudbalski klub „Car Lazar“. Od osnivanja je imao ozbiljniju organizaciju, materijalnu i finansijsku podršku vlasti i celog grada. Klupske boje kluba bile su crno-crvene, a igralište je bilo u današnjoj kasarni, preko puta pionirskog parka. Od 1921. do 1924. godine SK „Car Lazar“je bio glavni tim Kruševca. Tim se sastojao uglavnom od studenata, đaka, službenika i radnika, a treneri i rukovodstvo kluba bili su najugledniji građani Kruševca. Predsednik SK Car Lazar jedno vreme bio je Tihomir F. Goldner (izgradio je teren u krugu kasarne, tribine i ogradio ga). Usled nagle slave klub je poneo naziv „provincijski Urugvaj“

Kruševac je u međuratnom periodu bio jedan od važnijih provincijskih fudbalskih centara. Uspesi koje su kruševački klubovi beležili naročito tokom 1930-ih godina istakli su Lazarevu prestonicu na fudbalskoj karti Jugoslavije. Nakon Prvog svetskog rata u Kruševcu je formiran niz sportskih klubova i razvio se dinamičan fudbalski život. „Obilić“, „Car Lazar“, „Građanski“, „Sparta“, „Trgovački“ i „Kruševac“. Svi su oni delili iste probleme, ali i ostvarivali značajne rezultate. Glavni problem bio je nedostatak adekvatnih terena i stručnog rukovodećeg kadra. Generalno, finansijska situacija otežavala je razvoj fudbala, ali entuzijazma nije falilo pa su se mnogi kruševački klubovi uzdigli do samih vrhova jugoslovenskog fudbala.

U lokalnom listu „Jugoslavija“ iz 1921. (br. 59) objavljen je sastav „Car Lazara“ koji je igrao protiv“ Sinđelića“ iz Niša, jednu od svojih prvih utakmica i pobedio sa 1:0. Ekipe su činili: Milan Ilić, Kića Borović, Quba Ilić, Janko Nakić, Dragan Marković, Deka Rašić, Cane Jugović, Fipa Savić, Boža Janković, Doban Ilić i Majer. U periodu od 1921. do 1924. Godine „Car Lazar“ je odigrao veliki broj utakmica, sa manje više uspeha, a od 1925. Kreće u pobede po celoj Srbiji. Najpre se revanšira kragujevačkoj „Šumadiji“ i to u s red Kragujevca pobedom od 2:0. Lokalni list „Jugoslavija“ piše: “Car Lazar“ je briljantnom igrom pobedio „Šumadiju“ sa 2:0 i tako naplatio dug iz prošle godine“.
Klub je čitave četiri godine uvežbavao svoj tim da bi na fudbalsko svetlo izašao 1925. godine kada je završio sezonu bez poraza. Usled ove nagle slave poneo je naziv „provincijski Urugvaj“.

Posle Kragujevca „Car Lazar” kreće na jug i u Skoplju pobeđuje glatko „Građanski“ sa 7:1, a u povratku iz Skoplja, u Nišu pobeđuje „Pobedu“ sa 2:0 i u Prokuplju „Jug Bogdana” sa 5:1. Te 1925. godine , „Car Lazar“ ne zna za poraz, i ondašnja štampa oduševljena njegovim pobedama i igrama, koje su izdigle Kruševac iznad proseka fudbala u Srbiji, dodeljuje mu titulu “Provincijski Urugvaj“. Iste godine fudbalski klub „Napredak“, koji je životario u vreme velikih uspeha „Cara Lazara“, menja ime u „Obilić“, i za neku godinu postaje glavni rival „Caru Lazaru“. Pored „Cara Lazara“ i „Obilića“, osnivaju se i mnogi drugi klubovi i to po teritorijalnom i esnafskom principu: „Bulevar“, „Soko“, „Porta“, „Vardar“, “Stara čaršija“, „Dušan Silni“ „ Japan“ , „Rasina“, „ Gelja“… „Iglu“ su osnovali šnajderi i šnajderski šegrti, a kada su videli da su ih pretekli šnajderi, šusteri osnivaju klub “Šilo“. Svi ovi klubovi mogu se na neki način nazvati divljim, jer nisu ostavili nikakav trag. U to vreme u Bivolju se, 1921 godine, osniva fudbalski klub „Baštovan“, koji 1945. menja ime u „Borac“ i to je najstariji klub u gradu koji i danas postoji. Nešto kasnije, 1932, osniva se „Trgovački“, koji je prestao da postoji 2003. godine.

Sledeća, 1926. godina, je bez ijedne izgubljene utakmice za „Car Lazar“, nižu se pobede, svaki susret – nova radost. Kruševac postaje pojam fudbala u Srbiji, i više se nije govorilo o porazu od „Cara Lazara“, već o broju primljenih golova,tako da autoritet provincijskog Urugvaja nije bio okrnjen. Te godine pobeđeni su „Josif“ iz Leskovca sa 9:1, „Sloboda“ iz Užica sa 7:0, „Pobeda“ iz Niša sa 3:1…

Godine 1928. „Car Lazar“ igra za Šumadijsku župu, a posle odigrane dve utakmice, prelazi u novoosnovanu Zapadno–moravsku župu i godine postaje njen prvak. Ova godina je značajna i po tome što „Car lazar“ podiže svoje veliko igralište na terenu između monopola i parka, a tu je i danas stadion „Napredak“. Trećeg novembra 1928. gostuje u Kruševcu beogradska „Jugoslavija“ sa najčuvenijim imenima našeg fudbala i pobeđuje „Obilić“ sa 6:0.
Sledeće godine nastavlja se niz uspešnih igara „Cara Lazara“, ali jedan drugi kruševački klub („Obilić“) postaje sve snažniji i počinje da predstavlja jakog rivala „Caru Lazaru“.

Dalji uspesi usledili su posle 1929. godine kada je klub u nekoliko navrata postao prvak Zapadno – moravske župe. Razvoj kluba je te godine dostigao takav nivo da je mogao da formira dva tima. Primer toga bio je prvi dan Vaskrsa kada je prvi tim igrao u Užicu protiv „Ere“ i zabeležio pobedu, dok je drugi tim igrao na domaćem terenu protiv niške „Pobede“ koja je bila bolja tog dana. Vrhunac uspeha klub „Car Lazar“ zabeležio je 1930. kada je od ukupno 40 utakmica pobedio u 35 susreta, tri je igrao nerešeno a samo u dva slučaja je poražen. Prvo pobeđuje prvaka kragujevačke župe “Šumadiju“ sa 5:3, zatim pada prvak južnomoravske župe “Građanski“ iz Niša sa 5:2 i na kraju je pobeda protiv prvaka leskovačke župe „Momčila“ sa 4:1. Ovim pobedama „Car Lazar“ postaje prvak uže Srbije, a ubedljive pobede, govore o veličini „Lazara“ u to vreme, kada ga štampa proglašava za „Provincijskog najboljeg“.
Fudbalski klub „Car Lazar“ odigrao je i prvu internacionalnu utakmicu u istoriji Kruševca. U okviru turneje „Brigitenauer atletik kluba“ („B.A.C.“) iz Beča, koja je obuhvatala utakmice u Splitu, Zagrebu, Sarajevu i Kraljevu, dogovoreno je da se odigra i jedna utakmica u Kruševcu. Čelnici „Cara Lazara“ su uspešno zaključili da se ona odigra pred domaćom publikom, 26. juna.

Od samog svog početka klub je imao podršku države: prvo igralište bilo je u krugu kasarne da bi potom za dobrotvore kluba bili izabrani Prestolonaslednik Petar i Kraljević Tomislav Karađorđević, februara 1928. I pored velike podrške klub je zapao u krizu gde se zbog svog naprednog igrališta dodatno zadužio. Dugove je pokušao da vrati predsednik kluba Krsta Novaković, istaknuti lokalni apotekar. On je organizovao maskenbal prilikom kojeg bi se skupljali prilozi za vraćanje dugova kluba. Na priredbi učestvovalo je i Akademsko pozorište iz Beograda. Novaković je pokrenuo i inicijativu da članovi kluba plaćaju nešto veću članarinu na mesečnom nivou. Novakovićevim upravljanjem „Car Lazar“ je opet nastavio svoj pobednički niz.

„Car Lazar“ je svoju desetogodišnjicu postojanja svečano obeležio početkom juna 1931. godine na praznik Svete Trojice. Organizovan je dvodnevni turnir u kojem su učestvovali klubovi: „Obilić“ iz Kruševca, „Jugoslavija“ iz Beograda i istoimeni niški klub. Proslava je pored utakmica uključivala svečane zdravice, govor predsednika kluba Dušana Stojadinovića o istorijatu, razvoju i planovima kluba, osvećenje kolača i muzički blok za koji je bio zadužen orkestar 47. Pešadijskog puka.

Igralište kluba „Car Lazar“ bilo je u krugu kasarne 47. Pešadijskog puka da bi potom dobili novo igralište na Košijskom polju. Međutim, usled niza uspeha klub je 1926. godine dobio od opštinskog odbora zemljište za svoje igralište na najboljoj lokaciji – do samog gradskog parka. Igralište je bilo „odlično uređeno“ i to sa sportskom tribinom, što nijedan provincijski klub nije imao.

Jedan od izveštača sa utakmica iz lokalnog lista „Jugoslavija“ opisuje pojedine igrače „Cara Lazara“: “Najpopularniji igrač župe, san i idol sve moguće klinčadije, famozni golman Firga, je posle petomesečnog neigranja zbog slomljene noge, ponovo nastupio u punom sjaju. Njegov izlazak je pozdravljen spontanim klicanjem svih ljubitelja sporta, a najviše dece koja su opet videla svog obožavanog Firgu, on je najpopularniji čovek u najpopularnijem društvu. Odlično se postavlja, još bolje hvata. Svako i pravo priznanje mu je „Najbolji tehničar u vratima provincije“. Desni bek „Kića“- nazvan „Ni mrdnut“ – najsigurniji šuter u timu. Ogromno tehničko znanje stavlja ga u red „najboljih provincije“. Levi bek „Vele“ – nazvan „kruševačka kočnica“ sa drugom predstavlja najsigurniji deo društva. Desni pomagač – Stole – nazvan „Sve“ igra šta se hoće. Silno napada i zbunjuje protivnika. Levi pomagač – Nišlija – zvani „Noga“ u svojoj liniji najbolje dodaje, tačno na nogu, i kad hoće prišrafi celu protivničku stranu, da je za divljenje. Odlično se snalazi i svakim znanjem obiluje. Levo krilo – Čile – zvani „Neuvatljivi“ najbolji dribler. Kad dobije loptu dribluje na mrtvo. Levi pucač – Dembel – zvani „Loptačko čudo“, izvrstan stil, veliko lukavstvo i profesionalni trikovi su mu odlika. Vođa napada „Fipa“ – zvani „Meteor“ odličan šuter, tehničar i najizdržljiviji igrač. Spada u najbolju klasu. Desni pucač „Švaba“ – Zvani „Fijuk“ najbolji pucač. Wegov šut se ne brani a da nije lenj bio bi znamenitost društva. Kad zakosi krši. Desno krilo „Raća“, zvani „Tirke“, vije kao vetar loptu i kad ima dan, daje nešto neverovatno, najrasniji i sa najboljim pregledom loptač.”

Klub je ugašen 1941. godine. Okupator se trudio da predstavi sopstvenu okupaciju kao normalnost i zarad toga je koristio i sport, pre Svega fudbal u propagandne svrhe kako bi pokazao da se zapravo ništa Nije promenilo i da se život nastavio i pored sveprisutnih vojnika Vermahta. Fudbalski život se u potpunosti razvio tek neposredno nakon Drugog svetskog rata kada je u Kruševcu osnovan FK Napredak.

Kruševac je u međuratnoj Jugoslaviji imao bogati fudbalski život. Magija fudbala osvojila je mnoge i ova igra se odmah pozicionirala kao daleko najpopularniji sport. Iako svesni mnogobrojnih problema i prepreka, kao i ograničenih finansijskih mogućnosti i nedovoljne infrastrukture, Kruševljani su posedovali snažan entuzijazam, te su se novi klubovi neprestano osnivali. Interesovanje publike bilo je veliko, na tribinama je bilo i po nekoliko hiljada navijača.

Kruševac je u međuratnom periodu stvorio bazu za dalji sportski razvoj i uzdigao se do nivoa respektabilnog regionalnog fudbalskog centra. Takva dinamika omogućila je da se posle Drugog svetskog rata relativno lako nadograde novi oblici organizacije i razvoja sporta.

Ognjen Milićević
Foto: portal RTK, stranica „U vremenu starog Kruševca“

U vremenu starog Kruševca: Kuća advokata Svetislava Jaćovića