+381 64 812 51 81
Ne propustite >>
Naslovna » Društvo » Opština Varvarin: Uzgajanje ruža kao porodični biznis

Opština Varvarin: Uzgajanje ruža kao porodični biznis

Za porodicu Nikolić  iz Orašja, uzgajanje i prodaja ruža poslednjih deset godina je jedini izvor egzistencije. Od dve hiljade sadnica, koliko su proizvodili kada su otpočeli da se bave cvećarstvom, danas proizvode blizu trista hiljada. Nikolići kažu da je proizvodnja ruža zahtevan posao, da su plasman i naplata robe zadovoqavajući, a da su problem neki drugi faktori na koje se ne može uticati a koji mogu uništiti kompletnu godišnju proizvodnju

Ružičnjak porodice Nikolić prostire se na tri hekatara, a u proizvodnju ove “kraljice cveća” uključena je cela porodica. Posla na plantaži ima puno i to tokom cele godine, pa je neretko potrebno angažovanje i dodatne radne snage.

– U početku smo proizvodili  saksijsko cveće, poput bonbonica, lepog Jove, petonija… Bez obzira na dobru potražnju, od proizvodnje ovih cvetnih vrsta smo vrlo brzo odustali,  pre svega zbog nedostatka radne snage. Trebalo je angažovati dosta radnika i koliko god zvučalo neverovatno, bez obzira na više nego korektnu dnevnciu, bilo ih je teško pronaći- kaže Goran Nikolić, vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva,  domaćinstva u kome živi sa suprugom, majkom i dvoje maloletne dece.

Saksijsko cveće na plantaži Nikolića zamenile su ruže, tokom sezone angažuje se do 150 radnika i proizvede blizu 300.000 sadnica. Kako navodi domaćin Nikolić, potrebno je puno truda i rada kako bi se zaokružio komletan ciklus proizvodnje.

– Uzgajanje ruža je posao koji traje bukvalno cele godine. Na samom početku godine kreće se sa sadnjom podloge,  u maju je kalemljenje. Sve do kraja septembra traje održavanje, okopavanje, prskanje, zaštita, a od novembra kreće vađenje sadnica. To vam je bukvalno fabrika pod otvorenim nebom koja radi 365 dana u godini – kaže Goran.

Kako bi se otpočelo sa proizvodnjom ruža, uz  dobro predznanje o uzgajanju cveća, potrebna su i ozbiljna materijalna ulaganja.

– Pored odgovarajuće mehanizacije, poput traktora, prskalica, freze, potrebno je uložiti i dodatnih oko 15.000 evra po hektaru ruža. U idealnim uslovima, možete da zaradite isto toliko po hektaru, s tim da tu zaradu možete očekivati tek nakon dve godine, koliko je potrebno da bi se ciklus proizvodnje zaokružio- objašnjava Nikolić.

Prema njegovim rečima, zarada nije uvek ista, a dešava se i da je uopšte ne bude.

– Nema pravila, jedne godine možete da zaradite onoliko koliko ste uložili, druge manje, a neke ništa. Brojni su faktori koji na to utiču, dešava se  neprimanje, propadanje, bolesti koje napadaju sadnice – kaže vlasnik jedine plantaže ruža u selu Orašje, uz objašnjenje da se na ove rizike često ne može uticati, bez obzira na sve preventivne mere.

Na plantaži Nikolića uzgaja se preko 50 vrsta ruža, a najzastupljenije su polijate, puzavice i čajevke. Ima ih u svim bojama, sade se i crne ruže, s tim da dominiraju  crvene, koje su ujedno i najtraženije na tržišu. Veći deo onoga što se ovde proizvede završi u inostranstvu, a ostatak na domaćem tržištu.

– Preko jedne domaće  firme koja se bavi izvozom cveća plasiramo ruže za inostrano tržište, imamo i svoja prodajna mesta na više pijaca širom Srbije, a dolaze nam kupci i kući. Na domaćem tržištu najtraženije su polijante, ruže od pola metra visine, dok se za inostrano najviše prodaje čajevka, ruža visoka jedan  metar – kaže Nikolić, dodajući da problema uglavnom nema ni sa plasmanom ni sa naplatom, s tim da su prisutne  drastične razlike u ceni robe koja ide za izvoz u odnosu na cenu na ovdašnjim pijacama.

Iako su relativno veliki proizvođači i porodica kojoj je uzgajanje cveća osnovni i jedini izvor prihoda, Nikolići do sada nikada nisu koristili subvencije koje država i lokalna zajednica izdvajaju za poljoprivrednike.

– Činjenica je da poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno informisani o subvencijama koje daje država, resorno ministarstvo i lokalna samouprava. To je često razlog što se te subvencije ne koriste u dovoljnoj meri, ali problem je i izuzetno komlikovana papirologija, što je konkretno i razlog zbog čega sam ja odustao od ovog vida pomoći- objašnjava Goran.

Nikolići su jedini proizvođači cveća u Orašju. Pored ovog poljoprivrednog gazdinstva, ozbiljnije se poljoprivredom bavi samo još jedna porodica koja ima farmu bikova.

– Selo imam oko 280 stanovnika i dva ozbiljnija poljoprivredna proizvođača. Kako su ovde dominatne usitnjene parcele, ostali uglavnom proizvode za sopstvene potrebe. Kao i u drugim selima širom Srbije i odavde  je deo ljudi otišao i uglavnom žive u Beogradu, neke porodice žive i rade u inostanstvu, a neki su zaposleni u obližnjim mestima. Za razliku od većine sela u kojima dominiraju staračka domaćinstva, ovde još uvek ima dosta mladih – kaže Nikolić..

Kako je proizvodnja cveća, iako na prvi pogled ne izgleda tako, jedna od zahtevnijih vrsta proizvodnje, Nikolići nemaju vremena za dodatne poslove. Nemaju stoku, ne sade baštu, ne uzgajaju ni žitarice.

– Maksimalno smo posvećeni ovom poslu, radimo svi. Onda kada nemaju školskih obaveza, na plantaži su zajedno sa nama i naša deca koja su  dosta naučila o proizvodnji ruža. Da li će nakon završetka školovanja nastaviti da se bave ovim poslom na njima je da odluče, a mi smo tu da ih podržimo u svakoj njihovoj odluci. Važno je da imaju radnu naviku, jer  će im to kasnije koristiti u bilo kom poslu – kaže Goran.

Mladima koji su bez posla Nikolić  poručuje da ne treba da se plaše da pokrenu sopstveni biznis, te da za početak, ukoliko nisu sigurni da je to ono što žele ili nemaju dovoljno novca da otpočnu neku ozbiljniju proizvodnju, uvek mogu da krenu sa manjom proizvodnjom i manjim ulaganjima.

– Vremena su  takva da ne možete očekivati da se od  od poljoprivrede obogatite, ali se od nje može živeti, manje ili više skromno, a što je svakako  bolje nego sedeti i čekati da vam neko ponudi posao. Danas mladi godinama čekaju da se zaposle u struci,  jeste u redu da radite ono za šta ste se školovali, ali ako ne uspete u tome, potražite drugo rešenje. Ukoliko ste spremni da vredno radite, posla uvek ima – poručuje Goran Nikolić,  jedan od viđenijih domaćina u varvarinskom kraju koji je inače po zanimanju poslastičar, a što mu je kratko vreme i bio posao, pre nego što se opredelio za proizvodnju ruža.

Tekst je nastao u okviru projekta „Poljoprivredni proizvodi bez granica“ koji novine GRAD realizuju uz podršku Opštine Varvarin

 

Za porodicu Nikolić  iz Orašja, uzgajanje i prodaja ruža poslednjih deset godina je jedini izvor egzistencije. Od dve hiljade sadnica, koliko su proizvodili kada su otpočeli da se bave cvećarstvom, danas proizvode blizu trista hiljada. Nikolići kažu da je proizvodnja ruža zahtevan posao, da su plasman i naplata robe zadovoqavajući, a da su problem neki drugi faktori na koje se ne može uticati a koji mogu uništiti kompletnu godišnju proizvodnju Ružičnjak porodice Nikolić prostire se na tri hekatara, a u proizvodnju ove “kraljice cveća” uključena je cela porodica. Posla na plantaži ima puno i to tokom cele godine, pa je…

Review Overview

Rejting korisnika 4.8 ( 1 glasova)
x

Proveri i

Na kioscima jubilarni 700. broj novina GRAD

“Uzmite GRAD u svoje ruke” slogan je pod kojim smo pre gotovo 18 godina započeli druženje sa našim čitaocima. Put ...

Biblioteka na sajmu knjiga

Ove godine Narodna biblioteka Kruševac svrstala se među 440 izdavača iz Srbije  koji učestvuju na ovogodišnjem 64. Međunarodnom Sajmu knjiga ...

Počela vakcinacija protiv sezonskog gripa

Nova vakcina protiv sezonskog gripa koja štiti od četiri tipa virusa, stigla je i u domove zdravlja u Rasinskom okrugu. ...

Kraljevčani pokrali prodavnicu u Stopanji

Trstenička policija je uhapsila M. Š. (25), L. K. (21) i U. M. (30), sa područja Kraljeva, koji su osumnjičeni ...

Požar u „Bin komercu“, delu nekadašnje HI „Župa“

U preduzeću „Bin komerc“ u pogonu ksantata, delu nekadašnje HI “Župa“, došlo je do požara koji je intervencijom kruševačkih vatrogasaca ...