Održana 14. sednica Saveta za rodnu ravnopravnost

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ u kruševačkoj Gradskoj upravi održana je sednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca. Sa predstavnicima nadležnih institucija i nevladinih organizacija razgovaralo se o tome do kakvih je pomaka dovela primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

Sednici su prisustvovali predstavnici ovdašnjeg Centra za socijalni rad, Policijske uprave, Udruženja žena „Peščanik“ , Alternativnog ženskog centra i Udurženja građana „Romani cikna“, a razgovaralo se o tome do kakvih je pomaka dovela primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i o merama koje lokalna samoprava, zajedno sa nadležnim institucijama i nevladinim organizacijama koje se bave pravima žena, može da preduzme u cilju zaštite žrtava i podizanja svesti građana  i građanki.

Mirela Ralić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca, kazala je da javnost  stalno treba podsećati na to da nasilje nad ženama nije privatni problem , kao i na obavezu da se ono mora prijaviti.

– Svedoci smo da je porodično nasilje i nasilje nad ženama prisutno i u našoj sredini, da je poslednjih godina od strane partnera ubijeno deset žena, te da se nadležne institucije suočavaju sa velikim brojem prijava. Kada govorimo u nasilju, ne govorimo samo o fizičkom već i o psihičkom, seksualnom i ekonomskom nasilju. Nasilje se  dešava u svim sredinama i svim slojevima društva, gde svakako posebnu pažnju treba posvetiti ženama koje žive u manjim zajednicama i na sela i podložne su tradicionalnom i patrijarhalnom obrascu ponašanja – kazala je Ralić.

Predstavnica Centra za socijalni rad, Srbijanka Đorđević, kazala je da ova ustanova konstantno radi na zaštiti svih onih koji trpe nasilje, posebno žena i dece. Istakla je da je broj prijava nasilja u porastu, da ih je u prošloj godini bilo 950, a u ovoj 930, do novembra.

Prema njenim rečima, od primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ima pozitivnih pomaka.

– Smanjen je broj smeštaja u sigurne kuće i sada se radi na tome da žene ostanu u svom prirodnom okruženju. Ono što nije dobro je da još uvek nema programa za rad sa počiniocima nasilja, gde među njima ima zavisnika od alkohola i narkotika i lica sa psihičkim problemima – rekla je Đorđević, dodajući da bi trebalo raditi na programima prevencije za počinioce nasilja, te da je potrebna i bolja saradnja u oblasti zdravstva, kroz programe u ovoj oblasti.

Da je od početka ove godine , prema podaci koji su objavljenim  u medijima, ubijeno 28 žena, te da još uvek živimo u društvu koje je nebezbedno pre svega za žene, kazala je Slavica  Stanojlović, iz Udruženja žena „Peščanik“:

Govoreći o pomacima do kojih je dovela primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodicu, Stanojlović je rekla da se mesečno beleži oko 3.000 prijava nasilja, te da je to dobro jer znači da su žene osvešćenije i spremnije da prijave nasilje. Pohvalila je saradnju i zalaganje nadležnih institucija u nastojanjima da se zaštita ženama pruži na odgovarajući način, te sugerisala da bi institucije trebalo više da obrate pažnju na procenu rizika jer je, kako je kako je kazala, zakon više preventivnog karaktera.

Snežana Živković, predstavnica Udruženja građana „Romani cikna“ rekla je da je nasilje nad ženama u romskim zajednicama četiri do pet puta složenije i teže nego u većinskoj populaciji. 

– Romske žene ne žive svoj već život svojih partnera. Uglavnom su neobrazovane i nisu ekonomski nezavisne i onda kada trpe nasilje, ne usuđuju se da napuste partnera, jer zbog diskriminacije ne vide svoj opstanak u većinskoj zajednici – objasnila je ona.

Živkovićka je podsetila na istraživanje koje je Romani cikna sprovela , gde je  od oko 300 istraživanjem obuhvaćenih Romkinja sa teritorije Rasinskog okruga, čak 86 odsto njih doživelo nasilje a samo četiri odsto  je nasilje prijavilo i zatražilo zaštitu od nadležnih. Ovi podaci, kako je kazala, jasno govore da bi cela zajednica trebalo da se uključi u rešavanje problema nasilja nad Romkinjama i svim drugih marginalizovaim ženama, pre svega invalitkinjama i ženama sa sela.

Na sednici je rečeno da podaci pokazuju da je sve veći broj žena koje prijavljuju nasilje, te da sada to čine i komšije, što je ranije  bila retkost. Zaključak je bio da je potrebno formirati multisektorski tim sastavljen od svih aktera koji se na bilo koji način bave nasiljem u porodici. Tim bi se, kako je obajašnjeno , bavio prevencijom i prikupljanjem informacija koje se odnose na zastupljenost i vrstu nasilja , kao i predlogom  mera koje bi rebalo preduzeti u cilju zaštite žrtava nasilja.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ustanovljen je 1981. godine , na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba u Bogoti. Rezolucijom 54-134, Ujedinjene nacije su 1999. godine i službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad  ženama,a odabran je kao dan sećanja na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je 1960. godine, u Dominikanskoj Republici brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo.

Međunarodni dana borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se širom sveta, a naša zemlja ga dočekuje sa poražavajućom statistikom , gde je  u porodičnom nasilju za deset godina stradalo 320 žena.

D.P.