Od izložbe „Pravoslavlje“ do „Duhovne buktinje“

U okviru obeležavanja Vidovdana 2025. sinoć je, pred velikim brojem prisutnih, u Legatu Milića od Mačve najpre otvorena izložba Rajka R. Karišića „Pravoslavlje“, da bi se kolona ljudi nakon toga zaputila nekoliko stotina metara dalje, do platoa crkve Lazarice, gde je izveden poetsko – muzički triptih Raspeto Kosovo „Duhovne buktinje“ povodom 850 godina od rođenja Svetog Save

Fotograf Rajko R. Karišić do sada je realizovao oko 210 autorskih fotomonografija i knjiga za druge umetnike kao i 33 minimonografije manastira i crkava Srpske Pravoslavne Crkve. Donirao je preko 1.100 opremljenih fotografija manastirima Hilandar, Studenica, Bođani, Velika Remeta… Nakon otvaranja izložbe na platou ispred crkve Lazarice održan je poetsko – muzički triptih Raspeto Kosovo „Duhovne buktinje“ povodom 850 godina od rođenja Svetog Save. U programu su učestvovali pesnik Selimir Radulović, prvakinja Beogradske opere Snežana Savičić Sekulić, vojni sveštenik Aleksandar Sekulić, dramski umetnik Mile Nedeljković, dirigent Radivoje Spasojević i muški hor Riznica. Blagoslov je preneo Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit kruševački g. David.

U postavci izložbe Rajka R. Karišića nalazi se 30 fotografija tematski vezanih za pravoslavlje – portreti, šapat monaha, pejzaža, Hilandar. U Legatu Milića od Mačve je ranije predstavljena monografija koju je on ilustrovao, a priredio Aleksandar Vlahović.

– Velika je čast što se nalazim ovde u Lazarevom gradu. Sticajem okolnosti otvorio sam izložbu Rajka R. Karišića „Pravoslavlje“. Autora poznajem dobrih 50 godina. Čak mogu da kažem i da smo dobri prijatelji. Na izložbi su predstavljene fotografije fresaka, naših svetitelja i svetinja – kazao je Radulović i izrecitovao svoju pesmu „Knjiga očeva“ koja najneposrednije ishodi iz Svetog pisma.

Izložbu je otvorila direktorka Kulturnog centra Kruševac Marija Cvetković:

– Izložba fotografija „Pravoslavlje“ priređena je u nedelji koja najavljuje Vidovdan, veliki praznik srpskog naroda i grada Kruševca, a u čast 850 godina od rođenja Svetog Save, ključne ličnosti srpske istorije, utemeljivača Srpske crkve i prosvetitelja. Pred vama su radovi umetnika Rajka R. Karišića koji se svrstava u onu grupu stvaralaca koji doprinose da se naša srpska pravoslavna baština ne zaboravi i da se prenosi budućim naraštajima.

U kulturno – umetničkom delu programa nastupio je hor Biser.

Nakon što su pogledali izložbu fotografija, svi prisutni uputili su se na plato crkve Lazarice, gde su imali prilike da pogledaju poetsko – muzički triptih Raspeto Kosovo „Duhovne buktinje“ povodom 850 godina od rođenja Svetog Save.

– Sveti Sava je ostavio zaveštanje srpskom narodu kako da se očuva – kulturom, jezikom i duhovnošću. Vrlo je važno da se toga podsećamo pogotovo u ovim vremenima. Večeras su nastupili hor Riznica, vojni sveštenik Aleksandar Sekulić i primadona beogradske opere Snežana Savičić Sekulić – rekao je Miroljub Aranđelović Rasinski.

U nastavku večeri vojni sveštenik Aleksandar Sekulić i muški hor Riznica izveli su Stihiru Svetom Savi Kir Isaije Srbina.

Pesnik i direktor biblioteke Matice srpske Selimir Radulović održao je besedu u čast Svetog Save.

Prisutni su bili u prilici da čuju numere Kojanova, Stihiru Svetom Savi, tropar Veličanije Svetom Savi, Mokranjca, kondak Bogorodici, carsko jektenije u izvođenju prvakinje Beogradske opere Snežane Savičić Sekulić i „Ljubi bližnjega svoga“ Miroljuba Aranđelovića Rasinskog. Tekstove Domentijana Gorana Petrovića i Matije Bećkovića kazivao je dramski umetnik Mile Nedeljković.

– I Studenica i Mileševa i Žiča, sve su to dela neprolazna svetionika srpske zemlje Tvorca i nadahnitelja svekolike naše duhovne riznice. Hilandar, Kareja, Vatoped, Pantelejmon, Kutlumuš, Iviron, Filotej i Karakal, Ksiropotam i Lavra i svi putevi svetogorski u kojima uzrastaše seme što klijaše u Rastkovom srcu kada prilažaše primiti monašku rizu kao istinski vaspitanik pustinje i mnogostradalni i plačem ispunjeni put podvižnika. Uspinjanje na vrh Atosa, drugi dom njegov duhovni. Sve to behu puti neprolazne svetlosti u svim srpskim tminama. I kad prolazaše kroz vrleti Zetske i doline Duklje na drugo pokloničko putovanje, niz goru Sionsku prolazeći kroz ponor Hristovih muka, pa se ispunjen radošću vrati sa mesta Vaznesenja u oltar Vaskrsenja. Od Jadrana do Sofije i Pernika paljahu se svetla svetosavska obasjavši duhovno rođenje kraljevića Rastka, nežne grane velikog hrasta koje beše istinsko duhovno rođenje srpskoga naroda. Ovaj veliki neimar i ktitor crkava pokazao se i kao neprolazni i neumorni graditelj srpske duše i pravi sin otačastva odan pravoslavlju što anđelski življaše, apostolski pripovedaše, mučenički se boraše i za života beše pred prestolom Tvorca najveći molitvenik za srpski narod pred Carem večnim. U skromnosti najvećoj govoraše za sebe „od svih poslednji i grešni“. Srpski narod hranio se rečima njegovim kao medom. Iako se pustoš savremenog sveta i savremenog čoveka pokazuje samorazdirućom, i danas je poznanje Boga so koja osoljava svako drugo znanje. Nigde kao kod nas gorki plodovi škole bezbožništva nisu ostavili toliko bolnih ožiljaka. Ne podsećam na to da bih produbio rane bližnjih, već da bi ih zacelio. Zbog toga se molim da Gospod izlije sveti i prijatni miris smirenja, da stanemo u svetlost Jevanđeosku i budemo deca Jevanđeoska. Da svi zajedno prozirući svevideće oko globalnih planera dočekamo ostvarenje velikog sna vladike Rada „ja u Pećku patrijaršiju, a knez srpski u Prizrenu“. Jer Srpstvo, setimo se Isidorinih reči, nije hleb, niti škola ni država, već Kosovo.

Pokrovitelji manifestacije su Grad Kruševac, Pravoslavna eparhija kruševačka i Kulturni centar Kruševac.

Događaju su prisustvovali predstavnici javnog, političkog, kulturnog i verskog života grada.

O. Milićević

Pamtenik: Tito u Lazarici i na Jastrepcu 1961.