Obuhvat MMR vakcinom manji nego ikad, preti li nam epidemija?

Iako u Rasinskom okrugu trenutno nema registrovanih slučajeva malih boginja, zabrinjavajuća je činjenica da je prošle godine obuhvat MMR imunizacijom bio drastično niži od neophodnih 95 odsto za stvaranje kolektivnog imuniteta. Za neosnovan strah roditelja od MMR vakcine najviše je „zaslužan“ antivakcinalni lobi koji je poslednjih godina veoma aktivan

Prvom dozom MMR vakcine, koja se po preporuci daje od navršenih 12 do 15 meseci života, imunizovano je 65 odsto dece u Rasinskom okrugu, odnosno 49 odsto u Kruševcu.

Druga doza je takođe pokazala veoma slab obuhvat, najniži do sada, koji u Rasinskom okrugu iznosi 74 odsto, u Kruševcu samo 59 odsto. Slična situacija je i u opštinama Ćićevac i Varvarin, dok su Aleksandrovac, Brus i Trstenik prošle godine imale zadovoljavajući obuhvat od preko 95 odsto vakcinisanih.

Nastavak kontinuiranog pada obuhvata vakcinacijom preti da oslabi kolektivni imunitet i tako omogući da se, u slučaju pojavljivanja izvora infekcije, virus širi među osetljivim uzrastima dece do pet godina, koja su u najvećem riziku za loš ishod.

– Mi imamo sreću da deca koja nisu imunizovana nisu imala kontakt sa slučajem morbila i zato nisu obolela, ali očekujemo da će, ako se tako nešto desi, sigurno doći do epidemijskog širenja, jer od sigurnosnih 95 odsto mi imamo jedva 65 odsto prvom dozom u Okrugu, 49 odsto u Kruševcu – kaže dr Mirjana Avramović, epidemiološkinja iz Zavoda za javno zdravlje.

Okruženi poluinformacijama i dezinformacijama, roditelji su pod stalnim pritiskom i u čestoj nedoumici da li da vakcinišu svoje dete MMR vakcinom. Sumnja se javila nakon studije britanskog lekara koji je tvrdio da će se kod dece koja prime ovu vakcinu razviti autizam. Njegova izjava opovrgnuta je mnogim studijama, te je dokazano da nema uzročno-posledične povezanosti između MMR vakcine i pojave autizma.

– Zloupotrebljena je ta dijagnoza autizma i velika šteta je naneta čitavom svetu, jer još uvek milion dece u svetu godišnje umire od malih boginja, od bolesti koja bi se mogla sprečiti imunizacijom sa obuhvatom od preko 95%, pogotovu zato što je to jedna od najzaraznijih bolesti, odnosno to je bolest koja se najbrže i najlakše širi kapljičnim putem – objašnjava ona.

Posledice ovakvih odluka najviše trpe najmlađi uzrasta do pet godina i odrasle osobe starije od dvadeset godina. Komplikacije se najčešće javljaju kao posledica izuzetno oslabljenog imuniteta nakon kontakta sa virusom malih boginja. Imunitet nakon infekcije biva toliko oslabljen da se druge infekcije, poput bakterijske infekcije gornjih i donjih respiratornih puteva i pneumonije, lako nadovezuju.

– Svako dvadeseto dete, koje dobije male boginje, dobije na kraju upalu pluća. Od ostalih komplikacija javljaju se upala srednjeg uha, bronhitis, laringitis, konjuktivitis, a može doći i do encefalitisa koji ima svaka hiljadita osoba, dok se svaki hiljaditi encefalitis završi smrtnim ishodom. Kad se to uporedi sa prenumonijom, koja zahvata svako dvadeseto dete koje nije vakcinisano, encefalitis je dosta ređi. Međutim, 60 odsto smrtnih slučajeva nakon malih boginja dešava se zbog upale pluća, jer je ona i najčešće komplikacija – navodi naša sagovornica.

Pored opštih kontraindikacija za primanje vakcine, gde spadaju akutno zarazne bolesti, visoka temperatura, anafilaktička reakcija na prvu dozu, odnosno teška neželjena reakcija na prethodnu dozu vakcine, kod primanja živih vakcina, gde spada vakcina protiv rubeola, malih boginja i zauški, kontraindikacije su trudnoća, stanja teže urođene ili stečene imunodeficijentnosti, teške maligne bolesti, sistemska kortikosteroidna terapija koja se dugo daje, razne vrste antimetabolita i druge terapije u sklopu malignih oboljenja, kao i oboljenja sa teškim oštećenjem imunološkog sistema, kao što je simptomatska HIV infekcija.

– Zdrava deca, koja nemaju druge kontraindikacije, treba da prime vakcinu kako bi poslužili kao imunološki bedem koji će štititi decu koja iz nekih razloga ne mogu da je prime. Kad je krenula prva imunizacija, što je bio veći obuhvat sredina i škola, epidemijski talasi su bili ređi i kraći. Ranijih godina su te epidemije, na otprilike tri do pet godina, održavale taj imunološki bedem, javljale su se u ciklusima na nekoliko godina i time se taj imunološki bedem, putem epidemijskog širenja malih boginja, gradio. Šta će biti u budućnosti zavisi isključivo od nas, odnosno od roditelja, da li će biti savesni prema svojoj deci i odvesti ih na vakcinaciju onom vakcinom koji su i oni sami primili – zaključuje ona.

Komplikacija od vakcinacije je mnogo ređa od komplikacija od bolesti. Naime, prema statistici, svaki 100 000 primalac vakcine može da dobije neku tešku komlikaciju. Od blažih reakcija, koje su prolaznog karaktera i koje se retko javljaju, zabeleženi su bol na mestu uboda, blaga temperatura u trajanju od par dana, kratkotrajan bol u mišićima i zglobovima i blagi otok pljuvačnih žlezda.

Iako s godinama imunitet opada, mala je verovatnoća da odrasle osobe mogu da se zaraze malim boginjama. To se može desiti starijim osobama nakon drastičnog pada imuniteta, ali će, zbog posedovanja izvesne količine antitela u organizmu, klinička slika biti blaža. Međutim, takva osoba je i dalje infektivna za svoje okruženje, pa treba voditi računa da ne dođe u kontakt sa decom, naročito uzrasta do pet godina, koja nisu imunizovana, jer se kod njih može razviti teška klinička slika.

Inače, poslednja epidemijska javljanja desila su se 2016. godine, kada je obolelo 14 zdravstvenih radnika i 2017. godine, kada je registrovano 11 slučajeva malih boginja u Kruševcu.

U poslednje vreme zapaženo je povećano salmonelozno trovanje hranom. Apeluje se na građane da namirnice kupuju u objektima koji su pod sanitarnim nadzorom, da su iste pod važećim rokom upotrebe i da poseduju deklaraciju koja predstavlja garanciju o kvalitetu proizvoda.

J. Aksentijević