Aktuelna epidemiološka situacija malih boginja u Srbiji

Do juče u Srbiji su ukupno registrovana četiri slučaja morbila, koji su potvrđeni u Referentnoj laboratoriji Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

Od 7. februara ove godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama, na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji, koje obuhvataju: prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinaciju osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata…

Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike.

Pandemija COVID-19, odnosno primena medicinskih i nemedicinskih mera prevencije, nesumnjivo je uticala i na kretanje drugih zaraznih bolesti, uključujući i male boginje, na teritoriji Evrope. Prema podacima SZO, beleži se porast broja slučajeva morbila tokom 2023. godine u odnosu na 2022. godinu za 30 puta.

Zaključno sa oktobrom 2023. godine registrovano je preko 30.000 slučajeva u 40 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO, sa oko 21.000 hospitalizovanih i sa pet smrtnih ishoda u dve zemlje. Uzrasna distribucija ukazuje da su dva od pet slučajeva u uzrastu od 1 do 4 godine života, odnosno jedan od pet među odraslima starijim od 20 godina.

Od početka godine ECDC registruje oko 1 000 slučajeva u zemljama EU, a od početka prošle godine registrovano je 7 smrtnih ishoda, 6 u Rumuniji (četvoro dece ispod jedne godine života i dvoje odraslih) i jedan smrtni ishod u Irskoj. U periodu 2020-2022. u Evropskom regionu SZO obuhvat sa prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96% na 93%, a drugom sa 92% na 91%, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano.

Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih dvadeset godina.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1%, a u 2021. godini svega 74,8%. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8%.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3%, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5%. Prikupljanje podataka o obuhvatu MMR vakcinom u 2023. godini je u toku. Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95%, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje.

U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5 800 obolelih, od kojih je 93% bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

Prethodne, 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji , od kojih je većina (94%) bila nevakcinisana.
Izvor: IZJZS „Batut“