Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen prvom i drugom obretenju glave Svetog Jovana Krstitelja, svetitelja i proroka koji je krstio Isusa Hrista, sina Božjeg, u reci Jordanu.

Rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete. Živeo je u pustinji kao isposnik, hranio se pustinjskim biljem i divljim medom, a odevao u haljine od kamilje dlake. Poznat je i kao Jovan Preteča, jer je najavljivao Hristov dolazak.

Bio je posečen po želji i nagovoru Irodije, žene cara Iroda. Plašeći se da prorok ne vaskrsne, carica je naredila da se njegova glava ne sahranjuje sa telom, već ju je zakopala na skrivenom mestu.

Ne želeći da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnome mestu, Irodijina dvorkinja Jovana ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.

Godinama kasnije, znameniti vlastelin je poželeo da se zamonaši. Želeći sebi da sazida ćeliju, kupio je zemlju gde je glava tajno počivala. Kada ju je pronašao i prepoznao nije hteo da ona dođe u ruke bezbožnika, te ju je celivao i ponovo zakopao na istom mestu.

Po Božjem promislu, glava je išla od ruke do ruke, dok nije došla do carice Teodore i u vreme patrijarha Ignjatija je preneta u Carigrad.

U narodu postoji običaj da se na današnji dan ne rade teži poslovi, kao i to da se ne diraju noževi i drugi oštri predmeti, kako se ne bi povređivale rane stradalog svetitelja. U nekim mestima se danas odlazi na groblje, kako bi se odala počast preminulima.