+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Običaji na Veliku subotu

Običaji na Veliku subotu

Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiokom, kao i manji kolačići. U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “blagodatnog ognja”.

U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.

Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Otvorena Evropska nedelja mobilnosti u Kruševcu

Dečijim programima u glavnoj gradskoj ulici i akcijom merenja dnevne buke kod Trga mladih u Kruševcu je započela evropska nedelja ...

Vatrogasac iz kruševačkog bataljona utopio se u jezeru Ćelije

Pripadnici Ronilačkog tima Žandarmerije večeras, nakon višečasovne potrage, izvukli su iz jezera Ćelije beživotno telo dvadesetosmogodišnjeg pripadnika Vatrogasno-spasilačkog bataljona iz ...

Obeležena stogodišnjica Saveza rezervnih vojnih starešina

Povodom velikog jubijela- 100 godina postojanja Organizacije rezervnih vojnih starešina Srbije, danas je u Kruševačkom pozorištu održana svečana akademija, u ...

Pobeda Napretka i poraz Trajala

U osmom kolu elitne fudbalske lige, Napredak zasluženo trijumfovao u Surdulici protiv Radnika (1:4) i došao do treće prvenstvene pobede, ...

Ubio suprugu i ranio njenog brata 

Danas oko 10.50 časova u bašti jednog kafića u Brijanovoj ulici u Kruševcu,  M. J. (1962) je hicima iz vatrenog ...