Obeležena Međunarodna nedelja gluvih i nagluvih

Međunarodna nedelja gluvih i nagluvih lica obeležava se poslednje nedelje septembra, a organizacija u Kruševcu je radionicom u kojoj su učestvovali učenici škole „Vuk Karadžić“, dala svoj doprinos obeležavanju ove nedelje

– Trenutno imamo oko 100 članova, od 7 do 77 godina. Međunarodni dan gluvih obeležavamo svake godine 23. septembra, kao i Međunarodni dan znakovnog jezika, koji je podjednako važan za gluva lica i to je zapravo njihov prozor u svet– kazala je Slađana Stošić, tumač za gluva lica.

Savez gluvih i nagluvih Kruševac, aktivan je tokom cele godine.

– Trenutno imamo reprezentativce u rukometu, koji su učestvovali u Olimpijadi za gluva lica, a u malom fudbalu i dalje smo najbolji – dodaje ona.

Cilj posete i druženje sa učenicima OŠ škole „Vuk Karadžić“ jeste inkluzija.

–Bitno je da se mladi upoznaju sa gluvim licima i imaju svest o tome da poznavanje znakovnog jezika nije neophodno kako bi se razumeli sa gluvim licima. Uključivanje gluvih u zajednicu čujućih, kao i uključivanje čujućih u zajednicu gluvih jeste naš cilj – kazala je Slađana.

Donošenjem novog zakona, veći broj gluvih je radno angažovano. Na evidenciji Nacionalne službe ostalo je veoma malo nezaposlenih gluvih ljudi.

Kroz javne radove, preko NSZ angažovani su četiri meseca u godini.

– Gluvi mogu sve da rade, samo ne ona zanimanja koja zahtevaju komunikaciju i sluh, kao na primer trgovina. Sve firme ih mogu radno angažovati. Oni su izuzetno dobri radnici, zato što su senzorni invalidi i zato što su usmereni na posao koji obavljaju bez smetnje od spoljašnjih uticaja – rekla je ona.

Naš sugrađanin, Miroslav Ćalić (29), trenira rukomet i uspešan je sportista. Na Evropskom prvenstvu za gluve, osvojili su treće mesto, a zatim na Olimpijadi gluvih u Brazilu takođe treće mesto.

– To što sam ja gluv, nema nikakve veze. Ja volim sport i volim rukomet, to pokazuje ko sam ja i šta u stvari jedan gluv čovek može postići u životu. Neke utakmice sam igrao sa čujućima i trenirao sam sa njima. Kada se svirala naša himna, nisam je čuo, ali sam osetio tu energiju. To je neverovatan osećaj, čak sam i zaplakao, a kada je počela utakmica, to je bila dodatna motivacija da se osvoji neka nagrada – pokazao je Miroslav znakovnim jezikom, dok je Slađana prevodila.

Van okvira sportskih dešavanja, Miroslav voli i da izlazi i da se druži, kako sa gluvima, tako i sa čujućima.

– Ako se nekada ne razumem sa nekim čujućim ljudima, samo ih zamolim da govore sporije, ili im napišem ono što želim da kažem. Čak ih i učim znakovni jezik, kako bi mogli lakše da se sporazumeju sa mnom. Voleo bih da čujući nauče znakovni jezik, kako bi svima bila lakša komunikacija. Nekad se dešava da me čujući malo izbegavaju, zato što ne znaju šta znači biti gluv. Borim se da gluvi imaju ravnopravno mesto u društvu sa čujućima i ne odustajem od toga – poručuje Miroslav.

M. Simić