+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » O mobingu, na dan posvećen ljudskim pravima

O mobingu, na dan posvećen ljudskim pravima

U okviru obeležavanja kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” i Međunarodnog dana ljudskih prava (10.decembar), Savet za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca organizovao  je tribinu o mobingu i diskriminaciji na radom mestu

Skup organizovan u  Gradskoj kući otvorila je predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca, Mirela Ralić, istakavši tom prilikom da je mobing tema o kojoj se ne govori dovoljno , te da većina  zaposlenih i ne zna šta je to zapravo mobing i kako se protiv njega boriti.

– Istraživanja  sprovedena 2012. godine pokazuju da skoro 60 odsto ljudi tokom svog radnog veka doživi zlostavljanje  na radnom mestu, a da uopšte nije svesno toga. Zato smo i današnju sednicu, na Međunarodni dan ljudskih prava, posvetili ovoj temi– kazala je Ralić.

O mobingu , moberima i žrtvama mobinga, te o tome kako se i na koji način izboriti sa zlostavljanjem na radnom mestu, na sednici je govorila pravnica Zorica Savić Nikolić, koja je svoj radni vek provela u  Samostalnom sindikatu Grada Kruševca, baveći se pravima zaposlenih.

Uz napomenu da je  reč o veoma ozbiljnom kršenju ljudskih prava, Savić Nikolić je objasnila da mobing  “izjeda um i ubija kreativnost”, te da može ostaviti ozbiljne posledice na psihičko i fizičko zdravlje osobe koja ga preživaljava.

– Mobing je psihičko nasilje koje može ozbiljno da ugrozi zdravlje osobe koja trpi zlostavlajnje na poslu. Mober sve čini kako bi povredio ugled, dostojanstvo i profesionalni integritet osobe koju želi da natera da sama raskine radni odnos, a iz straha da ne ostanu bez posla, moberu se u tome pridružuje i deo zaposlenih – objašnjava ona.

Navodeći  šta se sve smatra mobingom, Savić Nikolić kaže da to može biti ogovaranje, izvrgavanje ruglu, preterana kritika, ignorisanje, prikrivanje informacija koje su bitne za radno mesto žrtve mobinga, preterana količina posla, oduzimanje posla i raspoređivanje na poslovima manje složenosti, te  dodatni zadaci koji nisu u opisu posla zlostavljane osobe.

Prema njenim rečima, mobing se dokazuje materijalnim dokazima , ali i svedočenjem kolega, što u praksi uglavnom ne funkcioniše.

– Čak i onda kada su svesni da im je kolega žrtva mobinga, zaposleni se nerado odlučuju da svedoče, iz straha da ne ostanu bez posla ili da pak i sami ne postanu žrtve mobinga- kaže Savić Nikolić.

Imajući u vidu da se žrtva mobinga u većini slučajeva ne može osloniti na svedočenje kolega, savet je da se prikupljaju materijani dokazi koji kasnije mogu biti iskorišćeni na sudu.

– Žrtva zlostavljanja trebalo bi da vodi stalnu evidenciju o tome na koji način, kako i kada je mobingovana. Za pomoć može da se obrati stručnjacima i udruženjima koji se bave ovom temom, a tu je i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu koji postoji od 2010.godine, a koji obavezuje svakog poslodavca da svoje zaposlene upozna sa zabranom zlostavljanja, te sa pravima i obavezama u vezi sprečavanja zlostavljanja– kaže ona

Govoreći o razlozima pojave mobinga,  Savić Nikolić objašnjava da u praksi pretpostavljeni uglavnom zlostavlaju one radnike koje vide kao potencijalnu opasnost.

– U praksi, žrtve mobinga nisu loši radnici, većvisokoobrazovane osobe koje  stručno obavljaju svoj posao, pa ih  moberi vide kao nekog ko bi mogao da zauzme njihovu poziciju. Pored ovog, motiv može biti i osećaj superiornosti i hranjenja sopstvenog ega– kaže ona, dodajući da je ponašanje mobera od strane stručnjaka prepoznato  kao devijantno, a mober okarakterisan kao loša osoba.

Tokom dugogodišnje borbe za prava radnika, Savić Nikolić se povremeno susretala sa žrtvama mobinga.

– Dolazilisu mnogi po savet, ali su uglavnom želeli da ostanu anonimni,  nisu želeli čak ni da kažu u kojoj firmi rade, što dokazuje koliko se ljudi plaše da ne ostanu bez posla– rekla je Savić Nikolić, dodajući da je veliki  broj “nevidljivih” žrtava mobinga , te da ne postoje zvanični podaci o  ukupnom broju žrtava mobinga na teritoriji Grada i Rasinkog okruga.

Inače, mobing nije moderna pojava. Termin “mobing na radnom mestu” je pre više od sedam decenija prvi put upotrebio  psiholog Hans Lejman koji je smatrao da su žrtve mobinga traumatizovane kao da su bile u ratu, pa je u to vreme osnovao i kliniku  za pomoć žrtvama zlostavljanja na radu.

Iako se u poslednjih  desetak godina dosta govori o mobingu, žrtve uglavnom i dalje ćute i trpe zlostavljanje, pre svega iz straha od gubitka posla ali i verovanja da se mobing teško može dokazati i da je to “borba s vetrenajčama”.

U okviru obeležavanja kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” i Međunarodnog dana ljudskih prava (10.decembar), Savet za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca organizovao  je tribinu o mobingu i diskriminaciji na radom mestu Skup organizovan u  Gradskoj kući otvorila je predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca, Mirela Ralić, istakavši tom prilikom da je mobing tema o kojoj se ne govori dovoljno , te da većina  zaposlenih i ne zna šta je to zapravo mobing i kako se protiv njega boriti. - Istraživanja  sprovedena 2012. godine pokazuju da skoro 60 odsto ljudi tokom svog radnog veka doživi zlostavljanje  na radnom mestu,…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Lokalna privreda u vanrednim okolnostima: Veliki se bore, mali strahuju!

Pre skoro meseca dana (6.marta) u Srbiji je registrovan prvi pacijent sa korona virusom, a deset dana kasnije u našoj ...

Pitali smo za vas – Ograničenje od dve osobe ne važi za vožnju u kolima

Nakon što je Vlada, u okviru borbe protiv epidemije korona virusa, donela nove mere, među kojima je i zabrana okupljanja ...

U Okrugu 60 pacijenata sa koronom, dvoje iz Varvarina preminulo

Na području Rasinskog okruga od početka testiranja korona virus je potvrđen kod 60 osoba, pod nadzor su stavljene 974 osobe ...

U Kruševcu zaplenjeno pola tone duvana

Policija je u Kruševcu zaplenila više od pola tone rezanog duvana i uhapsila V.Ć. (40) iz Kruševca, zbog postojanja osnova ...

Okrivljeni za kršenje zdravstvenih propisa pred Sud preko Skajpa

Okrivljeni sa područja Kruševca, protiv kojih se vodi postupak zbog krivičnih dela „nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije“ i ...