O brzini kao riziku – Uspori, žurim!

U periodu 2017-2021 na teritoriji Grada Kruševca usaobraćajnim nesrećama poginulo je 40 lica, od toga 19 u putničkim automobilima. Najveći broj nezgoda u saobraćaju u kojima je neko povređen ili poginuo pripada tipu nezgode „skretanje ili prelazak“

Piše: Dragan Blažić, dipl.ing.saob.

Najviše nastradalih lica u saobraćajnim nezgodama bilo je u mesecu julu.

Jedan od najčešćih razloga – brza vožnja. A ako ne i glavni razlog, onda značajan činilac nezgode. Svakog jula i svakog drugog meseca neophodno je da mislite o tome da se greške u saobraćaju nekad plaćaju glavom. Evo objašnjenja:

Brza vožnja ima značajan uticaj na izazivanje saobraćajnih nezgoda. Nepoštovanje ograničenja brzine povećava verovatnoću za nastanak saobraćajne nezgode iz razloga što vozač ima manje vremena za reagovanje na iznenadnu situaciju npr. zaustavljanje drugih vozila, pešaci, biciklisti, motoristi i dr. Takođe, pri velikim brzinama teže je obezbediti pravilno kretanje po putu naročito u krivinama i u slučaju loših adhezionih uslova na kolovozu.

Što je veća brzina, veća je kinetička energija koju automobil nosi. U slučaju sudara, veća kinetička energija rezultira većom silom udara. To može dovesti do ozbiljnih povreda i povećanog rizika od smrtnog ishoda.

Vozila koja se kreću brže zahtevaju duže zaustavne puteve. To znači da je potrebno više vremena i udaljenosti da se vozilo zaustavi nakon pritiskanja kočnice. Ako je brzina prevelika, vozač može preći zaustavnu liniju ili izgubiti kontrolu nad vozilom prilikom pokušaja naglog zaustavljanja.

Povećana brzina povećava rizik od ozbiljnih povreda u slučaju saobraćajne nezgode. Kada se vozilo sudari pri velikoj brzini, telo vozača i putnika doživljava veću silu udara, što može dovesti do fatalnog ishoda.

Kočenje se sastoji iz vremena reakcije na nepredviđenu situaciju i vremena reakcije kočionog sistema automobila. Brža vožnja produžava pređeni put kada je u pitanju vreme reakcije vozača koja iznosi 0,8s kod vozača sa prosečnim psihofizičkim sposobnostima. To može rezultirati kasnim kočenjem ili lošim manevrom, povećavajući rizik od sudara.

Dragan Blažić

Kada se vozač suoči s iznenadnom kritičnom situacijom, kao što je naglo skretanje ili izbegavanje prepreke, brzina može imati ozbiljan uticaj. Prevelika brzina može dovesti do gubitka kontrole nad vozilom, što može rezultirati prevrtanjem vozila ili sletanjem s puta.

Brza vožnja može dodatno otežati vozačima da pravovremeno uoče i reaguju na prepreke ili opasnosti, posebno u uslovima smanjene vidljivosti kao što su noć, magla, kiša ili sneg.

Smanjena vidljivost i veća brzina mogu zajedno stvoriti opasne situacije na putu.

Povećanje brzine može značajno uticati na ozbiljnost povreda u slučaju saobraćajne nezgode. Vozač koji ima 100 kg težine, a kreće se brzinom 50 km/h i ukoliko ima direktan sudar njegova masa u tom trenutku je oko 5 tona.

Kako brzina povećava silu sudara, povrede mogu biti ozbiljnije, uključujući lomove kostiju, povrede unutrašnjih organa, povrede kičme, glave, trajni invaliditet i smrt.

Na teritoriji Grada Kruševca, u periodu 2017-2021. dogodile su se ukupno 1.764 saobraćajne nezgode, od kojih je 1.098 sa povređenim i nastradalim licima.

U saobraćajnim nezgodama u ovom periodu poginulo je 40 lica, dok je teže i lakše povređeno 1.487 lica. Nije uspostavljen opadajući trend broja poginulih i povređenih lica.

Poginulo je 19 lica u putničkim automobilima, što čini 48% od ukupnog broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama.

U saobraćajnim nezgodama poginulo je 13 mladih. Mladi čine 32% od ukupnog broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama. Mladi u saobraćajnim nezgodama najčešće stradaju u svojstvu vozača (51%).

Najveći broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima pripada grupi tipova saobraćajnih nezgoda „SN sa najmanje dva vozila – skretanje ili prelazak“.

Najviše nastradalih lica u saobraćajnim nezgodama bilo je u mesecu julu.
(podaci sa sajta Agencije za bezbednost saobraćaja)

Da li smo ikada razmišljali o tome koliko vremena “ štedimo“ ako vozimo brže od ograničenja?

Da bi stekli pravi utisak o tome napraviću jedan eksperiment koji bi trebao da nam da odgovor na ovo pitanje.

Krećem iz Tržnog centra “Roda” automobilom do sela Šogolj, poštujem ograničenje brzine, poštujem sve saobraćajne propise i vozim bezbedno. Stižem na odredište koje je udaljeno 12,1 km za 12 min, prosečnom brzinom od 56 km/h.

Ukoliko sada izračunamo da, ako bih ovu deonicu puta, vozeći nebezbedno prosečnom brzinom od npr 80 km/h, prešao za 9 min, lako je izračunati da “ štedim“ 3 min.

Da li je 3 minuta vremena vredno toga da ugrozimo svoj život i živote ostalih učesnika u saobraćaju?

Važno je reći da se greške u saobraćaju nekada plaćaju glavom. Moramo da menjamo svest o bezbednom učestvovanju u saobraćaju i da propise poštujemo ne zbog toga što je za kršenje propisa zaprećena kazna, nego zbog toga što smo shvatili da bezbednim ponašanjem u saobraćaju smanjujemo mogućnost za nastanak saobraćajne nezgode i zato “USPORI ŽURIM”.