Dr Dalibor Stajković, novi direktor Opšte bolnice Kruševac: Cilj nam je dostupnije i efikasnije zdravstvo

Poboljšanje dostupnosti specijalističkih pregleda, jačanje saradnje sa domovima zdravlja, bolja organizacija rada i ulaganje u kadrove i opremu biće među prioritetima novog rukovodstva Opšte bolnice Kruševac. Nekoliko dana nakon stupanja na dužnost direktora, dr Dalibor Stajković, specijalista urologije za „Grad“ govori o prvim utiscima, stanju u ustanovi, izazovima sa kojima se zdravstveni sistem suočava i planovima za naredni period

Piše: Marija Janković

Prvi dani na čelu Opšte bolnice Kruševac bili su posvećeni detaljnom upoznavanju sa funkcionisanjem svih službi i sagledavanju postojećeg stanja u ustanovi. Dr Dalibor Stajković ističe da su razgovori sa načelnicima odeljenja, glavnim sestrama i rukovodiocima potpornih službi bili prvi korak ka jasnijem uvidu u organizaciju
i svakodnevne izazove.

– Zahvaljujem se na čestitkama. Prvi dani su bili intenzivni i posvećeni razgovorima sa svim načelnicima i glavnim sestrama službi, kako bih se što bolje upoznao sa situacijom u kojoj se nalazimo. Želeo sam da razgovaram sa svima, da čujem njihove predloge, probleme i planove, jer se u neposrednom kontaktu najbolje sagledavaju izazovi i mogućnosti za unapređenje rada. Smatram da sam posle par nedelje stekao jasniju sliku o medicinskom delu funkcionisanja ustanove, a sada sledi upoznavanje sa tekućim problemima, pre svega investicionim i pitanjima održavanja – naveo je dr Stajković.

Poseban akcenat u razgovoru stavljen je na kadrovsku situaciju, koja predstavlja jedan od najvećih izazova u funkcionisanju bolnice. Prema njegovim rečima, visokostručni lekarski kadar je u deficitu, dok je situacija sa srednjim medicinskim kadrom, medicinskim sestrama i tehničarima, stabilnija i zadovoljavajuća. Međutim, kako
objašnjava, pojedina odeljenja suočavaju se sa poteškoćama usled činjenice da je veliki broj lekara trenutno na specijalizacijama i subspecijalizacijama. U bolnici ih je oko 65, što znači da se deo sistema u ovom trenutku oslanja na kadrove koji još uvek nisu u potpunosti operativni u svojim matičnim službama.

– Dok oni ne završe školovanje, pojedine službe funkcionišu uz pomoć kolega koji su već u penziji, a koji su prihvatili da pomognu i nastave da rade kako bi sistem nesmetano funkcionisao. To je za nas u ovom trenutku bilo urgentno rešenje – istakao je novi direktor.

On dodaje da se u narednom periodu očekuje prijem novih lekara, kao i raspisivanje konkursa za specijalizacije, kako bi se kadrovski potencijal što pre ojačao, dok se istovremeno očekuje da se mladi lekari nakon završenog školovanja postepeno vrate u matične službe u naredne dve do tri godine.

– U poslednjih nekoliko godina primetan je trend da mladi lekari sve ređe biraju zahtevnije, operativne specijalizacije kao što je hirurgija. Dok je ranije postojalo veliko interesovanje za te oblasti, danas se često dešava da se na konkurse niko ne prijavi, jer takve specijalizacije nose veliku odgovornost i složenost posla. Sada je veće interesovanje za ambulantni i internistički sektor, ranije to nije bio slučaj – objašnjava Stajković.

Ipak, ocena je da mladi lekari sve brže preuzimaju odgovornost i aktivno učestvuju u svakodnevnom radu, što predstavlja važan potencijal za budućnost ustanove. U zdravstvenom sistemu, kako naglašava, ključno je timsko funkcionisanje, gde se znanje prenosi sa iskusnih na mlađe kolege.

– Iza svakog mladog lekara stoji iskusan kolega. Naročito u hirurškim granama, nakon specijalizacije potrebno je još nekoliko godina rada da bi lekar postao potpuno samostalan. Zato se svakodnevno radi u timu, kroz konsultacije i zajedničko donošenje odluka u interesu pacijenata – navodi direktor.

Ukupan broj zaposlenih u bolnici iznosi oko 1.600, uključujući medicinske, administrativne i sve potporne službe – ekonomsku, pravnu, informacionu i službu obezbeđenja. Upravo zbog takve složenosti sistema, kako naglašava, upravljanje ne može da se osloni na pojedinca, već isključivo na timski rad.

– Takav sistem ne može da funkcioniše oslanjajući se na jednog čoveka. Zato je ideja da se formiraju stručni timovi koji će svojim znanjem i iskustvom doprineti donošenju kvalitetnih odluka – poručio je dr Stajković.

U Opštoj bolnici Kruševac posebno se izdvaja rad angio-sale, koja već šest godina predstavlja jedan od ključnih kapaciteta u zbrinjavanju kardioloških pacijenata. Kako ističe dr Stajković, cilj je da se ova služba u narednom periodu dodatno organizaciono ojača i podigne na još viši nivo funkcionisanja.

– Ponosimo se našom angio-salom koja već šest godina funkcioniše. Moja želja je, u dogovoru sa dr Mirom Krkić, koja je najviše angažovana u sali i rukovodi tim delom posla, da se ide ka formiranju posebnog odeljenja, što bi nam omogućilo lakše i efikasnije funkcionisanje i organizovaniji prijem pacijenata – navodi on.

Prema njegovim rečima, naredni korak je kadrovsko jačanje, pre svega kroz povratak mladih lekara sa specijalizacija i njihovo uključivanje u rad tima.

– Čekamo da se mladi kolege vrate sa specijalizacija kako bi se uključili u rad i kako bismo formirali stabilan tim. Ideja je da angio-sala u perspektivi radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, oslonjena isključivo na naše stručnjake, bez podrške tercijarnih ustanova – ističe dr Stajković.

Na sastancima se razgovaralo i o planovima u vezi sa nabavkom medicinske opreme u narednom periodu, kao i o dinamici njihove realizacije. Kako ističe dr Stajković, plan je da se deo sredstava obezbedi putem apliciranja kod nadležnih ministarstava, dok će se jedan deo nabavki finansirati iz sopstvenih izvora ustanove.

– Želimo da kontinuirano unapređujemo rad i kvalitet u našoj bolnici. Ne možemo biti nerealni i reći da nam nešto suštinski nedostaje u smislu osnovnog funkcionisanja – imamo opremu koja se svakodnevno koristi, troši i redovno obnavlja. Međutim, drugi, podjednako važan segment odnosi se na savremenu dijagnostiku i uvođenje novih procedura, gde je neophodno stalno napredovanje – navodi on.

Prema njegovim rečima, cilj je da se postojeći kapaciteti ne samo održavaju, već i unapređuju u skladu sa savremenim medicinskim standardima, kako bi se pacijentima omogućila što preciznija i brža dijagnostika.

– Imamo više planova i želja. Jedna od naših važnih ambicija jeste nabavka bronhoskopa i artroskopa, što bi značajno unapredilo dijagnostičke i terapijske mogućnosti u pojedinim oblastima medicine – dodaje dr Stajković.

U planu je i otvaranje nove ambulante na Hirurgiji, koja bi značajno doprinela rasterećenju postojećih ambulantnih službi i ubrzavanju rada sa pacijentima. Kako se navodi, očekuje se da njeno otvaranje bude realizovano uskoro, čime bi se poboljšala organizacija i protok pacijenata u okviru hirurškog sektora.

Paralelno sa tim, u toku je i postupak preparcelacije objekta bivše kovid bolnice u Kruševcu, nakon čega bi, kako se očekuje, Ministarstvo odbrane zvanično prenelo objekat na Ministarstvo zdravlja, a potom i na upravljanje Opštoj bolnici Kruševac.

– Taj objekat je faktički naš, ali se trenutno završava papirološki deo procedure. Očekujemo da nakon toga usledi tehnički prijem i da bolnicu stavimo u funkciju u obimu koji će biti potreban i nama i Domu zdravlja – objašnjava dr Stajković.

On dodaje da postoji optimizam kada je reč o budućem korišćenju ovog objekta, kao i mogućnosti da se značajno unapredi zdravstveni kapacitet u gradu.

– Postoji jasna namera da se nakon toga krene u rekonstrukciju i funkcionalno prilagođavanje prostora. Pre same pandemije postojali su konkretni planovi i projekti za rekonstrukciju pojedinih objekata, poput starog dečjeg odeljenja i Urgentnog centra, ali je sve to zaustavljeno zbog kovid krize – navodi on.

Kako ističe, upravo bi buduće korišćenje bivše kovid bolnice moglo da olakša i ubrza realizaciju tih planova, jer bi se deo sadržaja mogao premestiti i funkcionalno rasporediti.

– U tom prostoru vidimo i mogućnost za organizovanje palijativne nege, kao i dela za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Prostor koji se trenutno nalazi u objektu 14. oktobra, gde je fizikalna medicina, nije u adekvatnim uslovima i nije u našem vlasništvu, tako da bi to bilo trajnije i bolje rešenje. Svakako, prostor je kvalitetan i uz adekvatnu adaptaciju može postati veoma funkcionalan – ističe direktor.

U okviru unapređenja organizacije zdravstvenog sistema, Opšta bolnica redovno sarađuje sa ovdašnjim Domom zdravlja.

– Naša saradnja je otvorena sa Domom zdravlja, na čelu sa dr Marijom Baltić. Već su neke ideje realizovane, a ono na čemu oni posebno insistiraju, a mi ćemo im biti podrška, jeste prevencija. Ona poboljšava zdravstveno stanje nacije, smanjuje troškove lečenja i unapređuje kvalitet života. Zato ćemo im u tom segmentu biti snažna podrška i saradnju ćemo podići na jedan viši nivo – zaključuje dr Stajković.

Iako je preuzeo odgovornost rukovođenja Opštom bolnicom Kruševac, dr Stajković naglašava da ne odustaje od svoje osnovne lekarske struke i rada sa pacijentima u oblasti urologije.

– Ja sam urolog i i dalje ću se, u meri u kojoj mi radne obaveze dozvoljavaju, baviti svojom strukom. Pre našeg razgovora obavio sam nekoliko pregleda i intervencija. Naravno, ako to ne bude dovoljno u okviru radnog vremena, posvetiću se pacijentima i van radnog vremena – navodi on.

Kako ističe, želi da ostane aktivan u kliničkom radu, jer mu je to, kako kaže, i profesionalna obaveza i lični princip.

– Nastaviću i sa operativnim radom, jer je to i način da održavam veštinu i praksu. Ne želim da zapostavim ni sebe kao lekara, ali ni pacijente koji su navikli na moj radi – zaključuje dr Stajković.

Prikupljeno 58 jedinica krvi na Vidovdanskoj akciji