Neznanje, strah ili stid?

Odziv žena na skrining za rano otkrivanje raka dojke u Kruševcu je manji je od 20 odsto. Od oko 14.000  naših sugrađanki, pozvanih od marta prošle do septembra ove godine, mamografski pregled obavilo je manje od 2.600 žena

Analiza podataka za Srbiju pokazala da je Kruševac na drugom mestu po broju pozvanih žena za učešće u skriningu ranog otkrivanja raka dojke, odnosno, među poslednjima kada je u pitanju odziv.

Kako navode u ovdašnjem Domu zdravlja, sa organizovanim skriningom raka dojke, čiji je nosilac ova zdravstvena ustanova a koordinator Zavod za javno zdravlje, krenulo se u martu prošle godine, kada je i definisan broj žena sa područja naše opštine koje bi trebalo da budu pregledane tokom dvogodišnjeg ciklusa.

Od oko 20.000 žena starosti od 50 do 69 godina, koliko bi u tom periodu trebalo da ih bude obuhvaćeno skriningom, Dom zdravlja je u 2014. godini pozvao preko 11.300 žena, odnosno, za oko 13 odsto više od za taj period predviđenog broja.

– Javilo se nešto više od 25 odsto, a nakon što je određen broj žena odbio da učestvuje u skriningu ili je isključen zbog ranijih bolesti, urađeno je oko 1.770 mamografija – kažu u ovoj zdravstvenoj ustanovi, navodeći da se u tom periodu  oko 1.600 pozivnih pisama vratilo neuručeno, kako zbog netačne adrese ili smrti korisnica, tako i zbog njihovog odbijanja da prime pismo.

Nakon kvara na postojećem mamografu krajem 2014, sa skriningom je nastavljeno u martu ove godine. Do septembra je pozvano oko 2.650 žena i urađeno 790 skrining mamografija što je, u odnosu na broj pozvanih žena, odziv veći za oko 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

– Da bi program bio uspešan, potrebno je da za dve godine skriningom bude obuhvaćeno najmanje 75 odsto ciljne populacije. Od 15.403 obuhvaćenih žene sa područja naše opštine starosti od 50 do 69 godina, u  prvoj godini odazvalo  se samo oko 18 odsto, odnosno, do sada je mamografski skrining obavilo ukupno 2.650 građanki iz te ciljne grupe – navode u ovdašnjem Zavodu za javno zdravlje.

U Domu zdravlja kažu da je, u zavisnoti kapaciteta Radiloške službe, predviđeno da je uradi 30-tak mamografija dnevno, ali da se u proteklih godinu dana u proseku dnevno uradi šest mamografskih pregleda.

– Veliki broj naših korisnica odbija poziv jer nema overenu zdravstvenu knjižicu, a ne želi ili nije u mogućnosti da plati pregled. Razlog za neodazivanje često je i strah ili stid, kao i nedostatak znanja o značaju skrininga – kažu u Domu zdravlja, navodeći i to da ova zdravstvena ustanova raspolaže bazom podataka žena koje imaju zdravstveno osiguranje i izabranog lekara, odnosno, da za    oko 7.000 žena iz te ciljne populacije nemaju nikakve podatke.

Da je vrlo važno da se bolest otkrije na vrema, te da je mogućnost izlečenja najveća onda kada se tumor otkrije u fazi kada se može detektovati jedino mamografskim pregledom, istakla je doktorka Vesna Spirić, specijalistkinja radilogije Radiloške službe Doma zdravlja.

– Šanse za izlečenje su mnogo veće kod onih žena kod kojih se tumor otkrije na vreme, odnosno, kada je manjih dimenzija i nije se proširio na okolna tkiva. Takav tumor najčešće ne može da se napipa – istakla je ona, dodajući da skrining mamografija omogućava ne samo otkrivanje raka u ranoj fazi već i  otkrivanje prekanceroznih promena čijim se uklanjanjem sprečava nastanak malignih promena.

Kazala je da se karcinom dojke u Srbiji još uvek najčešće otkriva u poodmakloj fazi, da se samo kod jedne trećine žena tumor dijagnostikuje u jednog dojci a da su dve trećine pacijentkinja sa tumorom većih dimenzija, te da sve to dodatno govori o značaju mamografije kao najdelotvornijoj, neivazivnoj metodi pregleda dojki.

– To je radiološka metoda pri kojoj se primenjuju niske doze dž zraka koje su posebno podešene za tkivo dojke, a kojom se dobijaju visoko kvalitetne precizne slike tkiva na kojima se mogu uočiti promene koje su maligne ili  bi to mogle da postanu – objasnilaje ona, dodajući da se u zavisnosti od nalaza mamografije pacijentkinje dopunski dijagnostikuju (ultrazvuk, biopsija, ciljana mamografija…), te da se o tome, uz rezultate koji im se šalju na kućnu adresu, pacijentkinje odmah obaveštavaju.

Doktorka Spirić konstatuje da svako može da oboli od raka dojke (ni muškarci nisu izuzeti), ali da prisustvo faktora rizika (stres, postojanje porodične opterećenosti na malignitete, nerađanje ili rađanje posle 35-te godine života, gojaznost, fizička neaktivnist, konzumiranje alkohola, pušenje, hormonske terapije…) ne znači i da će neko oboleti od ove vrste karcinoma. Ona savetuje da je između dva skrininga (koji se ponavljaju na dve godine) neophodno jednom mesečno obavljati samopreglede, s tim da se neizostavno treba javiti lekaru i ukoliko se u međuvremenu uoče promene poput prisustva čvorića, promenjene veličine dojke, pojave sekreta iz bradavica, promene boje ili izgleda kože na dojci…

U Srbiji se svake godine registruje oko 4.000 novootkrovenih slučajeva obolevanja od karcinoma dojke, a godišnje umre oko 1.600 žena. U Rasinskom okrugu, prema podacima ovdašnjeg Zavoda za javno zdravlje, godišnje oboli 140 a umre između 45 i 50 žena. Karcinom dojke na drugom je mestu kao uzrok smrti kod žena u našoj zemlji.

Prema poslednjim podacima, od početka skrininga 2013. do juna 2015. godine u Srbiji je kod 290 naizgled zdravih žena bez tegoba, otkriven karcinom dojke u ranoj fazi. Nakon uspešno sprovedene terapije, njihov život je spašen.

D.P.