Неопходан снажнији одговор државе на насиље према женама

Акценти са Округлог стола о примени Истанбулске Конвенције.

Конвенција Савета Европе о сузбијању насиља према женама ратификована је пре две године у републичком парламенту, али Србија још није испунила преузете обавезе из овог документа. У партнерском и породичном насиљу током ове године убијене су 34 жене, две са подручја Расинског округа, насилници се и даље кажњавају непримерено ниским казнама, а судски процеси трају недопустиво дуго – неки су од закључака Округлог стола који је у оквиру кампање „Потписујем“ организовало Удружење жена „Пешчаник“

Обавезе локалних самоуправа у примени Конвенције Савета Европе о спречавању и сузбијању насиља према женама, њена примена и ситуација у Србији и Расинском округу биле су теме округлог стола који је  Удружење жена Пешчаник организовало у сусрет Међународном дану борбе против насиља над женама, а у оквиру интернационалне кампање „Потписујем“. Округли сто део је пројекта „Удруженим напорима – ка новим европским стандардима у заштити жена од родно заснованог насиља“ који реализује Аутономни женски центар у партнерству са шест организација из Србије, међу којима је и Пешчаник.

У породичном и партнерском насиљу од почетка године убијене су 34 жене, саопштила је учесницима Округлог стола Милкана Павловић, консултанткиња на СОС телефону Пешчаника. У последње четири године 11 одсто свих фемицида догодио се баш на подручју Расинског округа, а 30 одсто убијених жена јављало се институцијама тражећи заштиту. Један од највећих проблема је што се на првостепену пресуду у случајевима насиља недопустиво дуго чека – у просеку од једне до три године. Ти судски процеси, према искуству Пешчаника, исцрпљују и обесхрабрују жртву насиља, упозорила је Павловићка.

Статистика коју води СОС тим Пешчаника показује да је у 40 одсто случајева починилац насиља муж, у 20 одсто бивши муж, у 12 одсто случајева партнер, а у 5 одсто бивши партнер.

У Министарству унутрашњих послова се на унапређењу рада полиције у поступању у случајевима насиља над женама интензивно ради од 2003. године, када је насиље у породици уведено као кривично дело, рекла је Славица Радовановић, саветница у МУП-у Србије. Урађен је један од првих протокола у поступању са жртвама и починиоцима насиља, основана радна група и постављени координатори за насиље у породици у свим полицијским управама, уведене посебне табеле за праћење насиља у породици, те обука полицајаца за вођење разговора са жртвама породичног насиља као обавезан део стручног усавршавања. Оно на чему се интензивно ради, јесте увођење безбедносног телефона, специјалног апарата који се даје жртвама када се процени да су у високом ризику од насиља. Овај апарат биће од посебног значаја за спровођење мере забране приласка која се у овом тренутку веома тешко контролише, објаснила је Радовановићка.

О искуствима и раду Полицијске управе Крушевац на сузбијању насиља према женама говорио је координатор за насиље у породици, Ивица Гочманац, а Светлана Миленковић, представница Савета за родну равноправност Града Крушевца, подсетила је даје ове године у Крушевцу потписан мултисекторски спразум о поступању у заштити жртава насиља, да је на иницијативу Савета Скупштина потписала Повељу о родној равноправности на локалном нивоу, да је при крају и израда акционог плана за имплементацију Повеље која се, између осталог бави и насиљем према женама. Упркос вишегодишњим покушајима, Крушевац још нема сигурну женску кућу, јер Град није успео да обезбеди донаторска средства за њену изградњу, навела је Миленковићка.