Neophodan snažniji odgovor države na nasilje prema ženama

Akcenti sa Okruglog stola o primeni Istanbulske Konvencije.

Konvencija Saveta Evrope o suzbijanju nasilja prema ženama ratifikovana je pre dve godine u republičkom parlamentu, ali Srbija još nije ispunila preuzete obaveze iz ovog dokumenta. U partnerskom i porodičnom nasilju tokom ove godine ubijene su 34 žene, dve sa područja Rasinskog okruga, nasilnici se i dalje kažnjavaju neprimereno niskim kaznama, a sudski procesi traju nedopustivo dugo – neki su od zaključaka Okruglog stola koji je u okviru kampanje „Potpisujem“ organizovalo Udruženje žena „Peščanik“

Obaveze lokalnih samouprava u primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama, njena primena i situacija u Srbiji i Rasinskom okrugu bile su teme okruglog stola koji je  Udruženje žena Peščanik organizovalo u susret Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, a u okviru internacionalne kampanje „Potpisujem“. Okrugli sto deo je projekta „Udruženim naporima – ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja“ koji realizuje Autonomni ženski centar u partnerstvu sa šest organizacija iz Srbije, među kojima je i Peščanik.

U porodičnom i partnerskom nasilju od početka godine ubijene su 34 žene, saopštila je učesnicima Okruglog stola Milkana Pavlović, konsultantkinja na SOS telefonu Peščanika. U poslednje četiri godine 11 odsto svih femicida dogodio se baš na području Rasinskog okruga, a 30 odsto ubijenih žena javljalo se institucijama tražeći zaštitu. Jedan od najvećih problema je što se na prvostepenu presudu u slučajevima nasilja nedopustivo dugo čeka – u proseku od jedne do tri godine. Ti sudski procesi, prema iskustvu Peščanika, iscrpljuju i obeshrabruju žrtvu nasilja, upozorila je Pavlovićka.

Statistika koju vodi SOS tim Peščanika pokazuje da je u 40 odsto slučajeva počinilac nasilja muž, u 20 odsto bivši muž, u 12 odsto slučajeva partner, a u 5 odsto bivši partner.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova se na unapređenju rada policije u postupanju u slučajevima nasilja nad ženama intenzivno radi od 2003. godine, kada je nasilje u porodici uvedeno kao krivično delo, rekla je Slavica Radovanović, savetnica u MUP-u Srbije. Urađen je jedan od prvih protokola u postupanju sa žrtvama i počiniocima nasilja, osnovana radna grupa i postavljeni koordinatori za nasilje u porodici u svim policijskim upravama, uvedene posebne tabele za praćenje nasilja u porodici, te obuka policajaca za vođenje razgovora sa žrtvama porodičnog nasilja kao obavezan deo stručnog usavršavanja. Ono na čemu se intenzivno radi, jeste uvođenje bezbednosnog telefona, specijalnog aparata koji se daje žrtvama kada se proceni da su u visokom riziku od nasilja. Ovaj aparat biće od posebnog značaja za sprovođenje mere zabrane prilaska koja se u ovom trenutku veoma teško kontroliše, objasnila je Radovanovićka.

O iskustvima i radu Policijske uprave Kruševac na suzbijanju nasilja prema ženama govorio je koordinator za nasilje u porodici, Ivica Gočmanac, a Svetlana Milenković, predstavnica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Kruševca, podsetila je daje ove godine u Kruševcu potpisan multisektorski sprazum o postupanju u zaštiti žrtava nasilja, da je na inicijativu Saveta Skupština potpisala Povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou, da je pri kraju i izrada akcionog plana za implementaciju Povelje koja se, između ostalog bavi i nasiljem prema ženama. Uprkos višegodišnjim pokušajima, Kruševac još nema sigurnu žensku kuću, jer Grad nije uspeo da obezbedi donatorska sredstva za njenu izgradnju, navela je Milenkovićka.