Naš junak: Marijan Arsić po treći put spasio ljudski život

Reka, koliko god bila lepa i nadahnjujuća, ume da bude ćudljiva i nepredvidiva. Takva je i Morava, puna brzaka, virova i doslovno nevidljivih opasnosti. Svake godine reke i jezera u Srbiji odnesu po neki život. Zahvaljujući našem skromnom junaku, jedan je sačuvan. Marijan Arsić je iz dubokog vira Zapade Morave izvukao mladića koji se davio naočigled drugova, neplivača. Odlučivale su, i doslovno, sekunde…

Sudbina? Čudesan splet slučajnosti? Ili nešto savim treće? Kako god, u ovoj neobičnoj borbi između života i smrti pobedio je, na sreću, život.

I nije to bilo prvi put da tridesetšestogodišnji Marijan Arsić, nezaposleni stolar i otac dvoje dece iz sela Vučak nedaleko od Kruševca, spasi nečiji život. Prvi put učinio je to već kao osmogodišnji dečak, kada je iz jednog rečnog vira izvukao Vladu, brata od tetke, da bi zatim, pre 20 godina, spasio čoveka i iz ogromnog morskog talasa uz obalu Sutomara.

Takve stvari čovek, jednostavno, ne planira. Dese se slučajno, Marijan je heroj sva tri puta bio zahvaljujući trenutku u kome je, bez mnogo razmišljanja, uskakao u vodu rizikujući svoj život da bi spasio tuđi.

Tako je bilo i ovog leta u Kukljinu, živopisnom selu koje je svoju „slavu“ steklo zahvaljujući televizijskoj seriji Radoša Bajića „Selo gori, a baba se češlja“, za čije je potrebe „prekršteno“ u Petlovac. Ovoga puta i bez prisustva reditelja i TV kamera, odigrala se ovde scena kakvu samo život ume da izrežira. Prava drama, na sreću, sa lepim završetkom.

Zapadna Morava: Lepa, ali i ćudljiva i nepredvidiva

Tri drugara, među kojima je bio i dvadesetogodišnji Dragan Tripković iz Velike Drenove nadomak Kruševca, u smiraj jednog od tropskih dana ovog jula, u kome je živa na termometru prešla i 40. podeljak, spustili su se do obale Zapadne Morave, da se osveže brčkajući se u plićaku, pošto su svi neplivači. I kako to obično biva, krenulo je na bezazlenu šalu…

– Bio sam na savim suprotnoj obali, sa svojom suprugom Natašom i našim troipogodišnjim sinom Damjanom. Na drugoj strani reke, trojica mladića su se šalili, čuo sam kako uzvikuju „čovek u Morave“, imitirajući tako scenu iz jedne epizode popularne Bajićeve TV serije, dok u jednom trenutku dvojica od njih nisu izašli na obalu i počeli da viču kako se čovek davi – počinje svoju priču Marijan Arsić, koji se sticajem okolnosti tog dana našao ne mestu koje će ga još jednom učiniti junakom.

Još jednom spasio ljudski život: Marijan Arsić

Vremena za reagovanje nije bilo puno, na kraju se ispostavilo da su odlučile i doslovno sekunde…

– Prvo nisam bio siguran gde je tu prestala njihova šala a počela zbilja, ali sam onda shvatio da je velika verovatnoća da je zaista ljudski život u pitanju i morao sam nešto brzo da učinim. Prepustio sam dete supruzi i skočio u reku, kako bih je što brže preplivao. Voda me izbacila malo niže, ali sam ponovo uskočio u reku i uspeo da dođem do mladića, koji je već bio na samoj ivici života. Uhvatio sam ga, utopljenik nije pružao ni najmanji otpor što govori u kakvom je stanju već bio i izvukao na suvo – priseća se Marijan.

Obilazeći mesto gde je samo zahvaljujući njegovoj požrtvovnosti spasen život, shvatamo kakvu tu zamku naizgled mirna reka krije. Na korak od plićaka, gde je voda duboka par desetina centimetara, spušta se najednom ogroman vir dubine oko sedam metara. Baš taj koji je i povukao Dragana, koji se iz bezazlene šale sa drugovima našao u zagrljaju smrti.

– Sve je bilo prebrzo i neočekivano. Stajao sam u plićaku, a već u sledećem trenutku osetio sam kako me voda guta. Bio je to užasan osećaj potpune bespomoćnosti, kada više ništa ne možete da učinite. Ostao sam živ samo zahvaljujući Marijanu – škrt je u rečima Dragan Tripković.

Obala na kojoj se nalazio Marijan sa suprugom i sinom

Posle izvlačenja iz vode, ukazana mu je hitna medicinska pomoć, da bi zatim u kruševačkoj bolnici primio sedam boca infuzije. Drugim rečima – vraćen je u život.

Draganova baka Verica teško je sve ovo preživela, svesna činjenice koliko je malo trebalo da ostane bez unuka. Vidno potresena, priča nam kako je Dragan rano izgubio roditelje i rođenog brata. Otuda je Dragan, koji je završio Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji ali je bez zaposlenja, bakina velika preostala nada…

Baka Verica: „Tog jednog unuka imam, izgubio je roditelje, u njega vijem oči“

– Tog jednog unuka imam, u njega vijemo oči, nema roditelja. Završio je školu, o njemu se brinemo ja i moj mlađi sin Nenad… Ostala sam u kući da nešto poradim, molio me ja da ga pustim na reku, ja sam ga odvraćala rečima da je prljava voda i da ne zna da pliva. Malo kasnije, jedan komšija viče „Davi se dete!“. Odmah sam istrčala. Ne znam kako sam imala snage da odem dole do tog mesta i kad sam videla unuka mogla sam samo da se odmah srušim. Moj je život gorak pa pregorak, da se njemu nešto desilo odmah bih i ja u Moravu skočila. Srećom, našao se dečko da prepliva sa druge strane Morave i i mog unuka izvadi na obalu. Ne znam kako da se tom čoveku, Marijanu, zahvalim, neka je živ i zdrav, kao i njegova porodica – govori nam baka Verica, ne skrivajući suze u očima.

Radeći na ovoj reportaži, spojili smo Dragana, koji se upravo vratio iz bolnice, i njegovu baku sa Marijanom, omogućivši da se tako i upoznaju. Susret je bio dirljiv, baka Verica u suzama, a Dragan još uvek šokiran, prosto ni sam ne znajući kako da se zahvali čoveku koji mu je spasio život.

Zamka: Odmah uz ovaj plićak je i sedam metara duboki vir koji je umalo odneo Draganov život

– Mogu reći da je to bila zaista čudna igra slučajnosti, pre svega da se ja uopšte nađem baš tu i to baš u to vreme – priča Marijan.  Na istom mestu je, naime, poslednji put bio pre desetak godina. I – ponovo sada, kada je odlučio da ode do reke na mestu udaljenom petnaestak minuta vožnje od njegove kuće u Vučaku:

– Sin Damjan je pronašao moj stari štap za ribolov i uporno me je molio da ga naučim da peca. I eto, na njegovo veliko navaljivanje, na kraju sam odlučio da ga odvedem na Moravu, da dete vidi kako to izgleda i tako smo se tu našli. Velika je sreća i što je sa nama pošla i supruga Nataša, pa sam njoj mogao da prepustim sina na obali, jer inače ne bih smeo da ga ostavim samog uz reku…

Jedna po jedna, poklopilo se dovoljno slučajnosti da priča na Moravi na kraju dobije srećan epilog.

Marijan, ipak, upozorava kako reka, koliko god bila lepa i nadahnjujuća, ume da bude ćudljiva i nepredvidiva. Takva je i Morava, puna brzaka, virova i doslovno nevidljivih opasnosti. Svake godine reke i jezera u Srbiji odnesu po koji život. Zahvaljujući našem skromnom junaku, jedan je sačuvan. Smatrali smo to vrednim priče koju smo podelili sa vama.

Slavoljub MARKOVIĆ