Narodna stranka Kruševac: Promeniti politiku subvencija

Na današnjoj konferenciji za novinare, koju je organizovao Gradski odbor Narodne stranke Kruševac, govorilo se o privredi Kruševca i glavnim razlozima za zaostajanjem za privredom Srbije. Prema njihovim rečima, uzrok treba tražiti u pogrešnoj politici subvencija te njihovom davanju stranim investitorima „bez jasnih kriterijuma o načinu izbora investicija koje će biti subvencionisane”

– Mi smo za deset godina velikih subvencija, datih preko 90 odsto stranim investitorima, uspeli da povećamo zaposlenost najviše za 6 do 7 odsto. To što smo, uslovno rečeno, rešili problem nezaposlenosti, nije ili je malim delom posledica povećanja broja zaposlenih. To je najveća posledica odlaska ljudi u inostranstvo i promene demografske strukture, jer nam se smanjuje broj stanovnika i broj radno aktivnog stanovništva. To su razlozi koji dovode do manjeg pritiska nezaposlenih u društvu. Da smo postigli velike uspehe na zapošljavanju – nismo, iako smo uložili velika sredstva – kaže član Gradskog odbora Narodne stranke, Ljubomir Kostić.

Kruševac, prema njegovim rečima, zaostaje prema broju zaposlenih i po prosečnoj zaradi. Na hiljadu stanovnika, naš grad ima 322 zaposlena, dok je u Srbiji na hiljadu stanovnika zaposleno 333. Prosečna neto zarada je, u odnosu na neto zaradu u Srbiji, manja za oko 19 odsto.

Kostić navodi da se loše tendencije u privredi Kruševca najbolje vide u poljoprivredi. Prema podacima iz 2011. godine, u Kruševcu je bilo obrađeno više od 57 hiljada hektara zemljišta, dok poslednji podaci pokazaju da je obrađeno oko 33 hektara. Površina pod voćnjacima je smanjena sa 3.680 na 2.040 hektara, a površina pod vinogradima sa 1.700 na 1.300 hektara. Stočni fond se takođe stalno smanjuje, a za poslednjih pet godina, broj muznih krava je smanjen za trećinu.

– Privreda Kruševca, jasno je, zaostaje za privredom Srbije u celini. Uzrok je u pogrešnoj politici subvencija. Kao i u čitavoj Srbiji, stranim investitorima se daju izdašne subvencije, bez jasnih kriterijuma o načinu izbora investicija, koje će biti subvencionisane. Kao rezultat, imamo investicije u grane privrede koje upošljavaju manje kvalifikovanu radnu snagu i u grane privrede problematične sa stanovišta očuvanja životne sredine. Povećana je tražnja za radnicima, ali nisko kvalifikovanim radnicima, koji su prinuđeni da prihvataju poslove ispod sopstvenog nivoa obrazovanja i stručnosti – ističe on.

Rešenje, kako navodi, vidi u promeni politike subvencija, koje bi trebalo da budu jednako pristupačne stranim i domaćim investitorima.

– Treba da se pomažu investicije koje imaju akceleratorski efekat na privredu Kruševca i nacionalnu privredu. Prednost treba davati investicijama u proizvodne i druge delatnosti naslonjene na korišćenje domaće sirovinske baze. Subvencijama, pre svega, treba pomoći investicije u prehrambenu industriju, koja prerađuje poljoprivredne proizvode, u preradu mesa, mleka, povrća, voća, grožđa i drugih proizvoda. Subvencije treba usmeriti i u investicije kojima se pomaže prerada neprehrambenih poljoprivrednih proizvoda, u tekstilnu industriju i u industriju kože, a koja bi koristila domaće poljoprivredne proizvode i proizvode klanične industrije – objašnjava on, dodajući da subvencijama treba pomoći invensticije u preradu šumskih plodova, proizvoda ribarstva i slične delatnosti.

Prema njegovim rečima, sadašnji način subvencionisanja, pre svega u oblasti industrije delova za automobile i sličnih proizvoda proizvedenih od uvoznih materijala, nužno dovodi do stanja na tržištu rada u kome se lako zapošljavaju samo radnici koji prihvataju jednostavne manuelne poslove, uvek i svuda slabo plaćene.

– Sadašnji način subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje, očigledno ne daje rezultate. Sama činjenica da se u domaćim prodavnicama prodaje mleko u tetrapaku iz Poljske, a da uvozimo meso i mesne prerađevine, jasno pokazuje da u nečemu grešimo.

Subvencijama u investicije u oblasti proizvodnje prehrambenih i drugih proizvoda, proizvedenih od domaćih sirovina, postigla bi se dva efekta.

– Prvo, stvorili bismo tražnju za radnicima višeg stepena obrazovanja i kvalifikacija, koji su u ovakvoj proizvodnji potrebni. Drugo, povećali bismo tražnju za poljoprivrednim proizvodima i drugim sirovinama domaćeg porekla, čime bismo pomogli razvoj delatnosti koje proizvode te proizvode. Tako bi novac od subvencija, na koncu, došao tamo gde treba da dođe, u ruke građana Srbije. Novac koji država deli stranim investitorima, bez jasnih kriterijuma, nije državni novac. To je narodni novac, prikupljen od poreza koji plaćaju građani Srbije, koji treba vratiti narodu – zaključio je Kostić.