Narodna biblioteka u Kruševcu: Mesto gde se znanje čuva i deli

Narodna Biblioteka u Kruševcu, jedna od najvažnijih kulturnih ustanova u ovom gradu, ostaje čvrsto posvećena svojoj misiji – promovisanju kulture, obrazovanja i razvoja društva. U razgovoru sa direktorkom biblioteke, mr Snežanom Nenezić, bibliotekarom savetnikom saznali smo više o tome kako ova ustanova funkcioniše, kakve knjige nudi, koje su najnovije inicijative, kao i kako rade čitaonice i mobilna biblioteka

Smeštena u srcu grada, Narodna biblioteka, već decenijama je mesto okupljanja zaljubljenika u knjige i obrazovanje. Direktorka biblioteke, Snežana Nenezić, ističe da su se tokom vremena trudili da prate savremene trendove i potrebe čitalaca, da ne budu samo skladište knjiga, već živo središte za obrazovanje i kulturu.

– Redovno obnavljamo književni fond na svim odeljenjima raznim vidovima nabavke kupovinom sredstvima iz budžeta Grada, poklonom i u okviru redovnog otkupa knjiga za javne biblioteke u Srbiji, koji organizuje Ministarstvo kulture. Tako je ove godine na naše pozajmno odeljenje stiglo 1319 knjiga, čija je vrednost oko milion dinara, dok smo za mobilnu biblioteku, na isti način obezbedili 206 primeraka knjiga, čija je vrednost oko 87 hiljada dinara – kaže ona.

Predlog o izboru naslova koji će biti otkupljeni za javne biblioteke donosi stručna Komisija koju obrazuje Ministarstvo kulture.

– Oko dve hiljade naslova je odabrala komisija, a svaka biblioteka je prema svojim potrebama birala sa spiska odabranih naslova one naslove koji su joj potrebni. Ovom prilikom obnovili smo fond školskih lektira, posebno na dečijem odeljenju, jer se antologije koji se odnose na narodnu književnost redovno menjaju, pa su pojedina izdanja zastarela, takođe zamenjene su dotrajale knjige koje više nisu za upotrebu.

Grad Kruševac, osnivač Narodne biblioteke, ove godine opredelio je dva miliona za obnavljanje fonda beletristike, trenutno aktuelnih naslova, ali i stručne literature koja će koristiti studentima. U prethodnom periodu realizovane su javne nabavke u vrednosti od 700 hiljada dinara.

– Nabavili smo izdanja Kreativnog centra, slikovnice izdavačke kuće JRJ Zemnun, koje razvijaju kod dece osećaj empatije, što je sada baš aktuelno.Na odeljenju književnih kritika zanovljene su knjige izdanjima Instituta za srpski jezik i književnost, koji će značiti studentima i proučavaocima književnosti. Sve nove knjige su u procesu obrade i uskoro će biti dostupne našim čitaocima – ističe Nenezićka.

Bibliotekari ove instituacije predstaviće se sledeće nedelje u Somboru na Biblionetu, stručno-naučnom skup u organizaciji Zajednice matičnih biblioteka Srbije, koji se organizuje jednom godišnje.

– Tema ovogodišnjeg Biblionetaa su usluge za decu i mlade, za šta smo pripremili izlaganje i prezentaciju.

Tokom septembra (25. i 26. septembra) organizujemo konferenciju iz digitalne humanistike u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, koju sufinansira Ministarstvo kulture. Radovi pristižu, i verujem da će konferencija biti zanimljiva svima koji se bave čuvanjem i zaštitom kulturne baštine, a digitalizacija je jedan vid zaštite. U narednim nedeljama pridružićemo se obeležavanju Evropske nedelje mobilnosti u našem gradu, a organizovaćemo i tribinu povodom Evropskog dana jezika-najavljuje Nenezićka.

Pozajmno odeljenje najpopularnije

Biblioteka u Kruševcu ponosno ističe svoju impresivnu kolekciju knjiga koja broji više od 180 hiljada knjiga. Osim velikog broja naslova knjiga za sve uzraste i ukuse, biblioteka takođe nudi časopise, audio i elektronske knjige, kao i pristup internetu za istraživanje i učenje.
Naš fond iz dana u dan raste, imamo i velike poklone od naših sugrađana, koji nove i dobro očuvane knjige poklanjaju biblioteci-navodi direktorka biblioteke.

– Prema nacionalnim standardima prostor potreban za ogranizaciju bibliotečko-infromacione delatnosti određuje se prema veličini grada, broju stanovnika, a naša biblioteka poseduje samo pedeset posto potrebnog prostora za funkcionisanje institucije. Prostor je najveći problem i organičavajući faktor u razvoju novih usluga. Imali smo projekat koji je predviđao proširenje kapaciteta, međutim, on nije prošao na republičkom nivou.

Evidenicija o posetama se vodi na svim odeljenjima, a broj čitalaca je već godinama ustaljen.

– Prošle godine smo imali oko 6 i po hiljada upisanih korisnika.Prosečna cena knjige se povećala, obično je cena upisa pratila cenu publikacije, sada je prosečna cena knjige 950 dinara, a upis košta kao i pre 15 godina, što znači da sugrađani sve najnovije naslove mogu da pročitaju u biblioteci po simboličnoj ceni.

Lektira na jednom mestu

Dečje odeljenje bibioteke „Vuk Karadžić“ sa opremom živih boja, obiljem igračaka, dečjih crteža i rukotvorina, postera i ukrasnog bilja, prostor Dečjeg odeljenja pruža zanimljiv i privlačan ambijent za čitanje i zabavu najmlađim korisnicima Biblioteke. Na ovom mestu učenici osnovnih škola pozajmljuju lektire, ali i beletristiku i stripove.

– Obično smo fleksibilni, ako je u pitanju lektira koja se dosta traži, onda izdamo samo nju, a ako ne, onda može da se pozajme dve knjige. Kada je u pitanju beletristika mogu se pozajmiti do tri knjige, mada, to nije zahvalno, jer tako kod jednog korisnika duže ostaju naslovi, koje bi možda i drugi pročitali, a koje mi nemamo u dovoljnom broju. Novi naslovi su uvek moderni, ali je upitno da li će ostati popularni i nakon par godina, tako da se kupuje od 5 do 8 knjiga, po naslovu. Ipak moram da kažem, da se to ne dešava često, naši korisnici redovno vraćaju knjige na vreme – navodi Nenezićka.

Povodom početka školske godine Biblioteka će tradicionalno uz pomoć Grada, podeliti članske karte đacima prvacima i predškolcima.

– Oko dve hiljade mališana na ovaj način uvešćemo u svet književnosti. Želimo da naše najmlađe sugrađane upoznamo sa bibliotekom i da od najranijeg doba zavole knjigu i čitanje. U tom uzrastu važno je da shvate da je knjige moguće i pozajmiti i vratiti, kako bi mogao da je pročitao i neko drugi.

Učenici iz udaljenih mesta, knjige mogu pozajmiti iz Mobilne biblioteke, koja redovno obilazi osnovne škole.

– Tradicionalno sarađujemo sa OŠ „Sveti Sava Čitluk“ i područnim odeljenjima u Mačkovcu i Globoderu. To je škola koja neguje kulturu čitanja. Prikom jedne posete oko 200 đaka zameni publikacije. Pre korone obilazili smo na ovaj način 22 naseljena mesta i iskreno se nadamo da ćemo tu praksu vratiti.

U čitaonicama Narodne biblioteke često borave studenti. Elektronska broji trideset mesta za učenje i još 16 sa kompjuterima, a čitaonica sa stručnom knjigom 27 mesta.

– Studenti redovno dolaze u naše čitaonice da uče. Ovo je idelano mesto za tako nešto, jer nema prekidanja, to je jedna podsticajna sredina. Studentima kojima je potrebna stučna knjiga koja se „ne iznosi“ iz biblioteke, često borave ovde i pišu svoje naučne radove.

Čuvanje kulturnog nasleđa

Zavičajno odeljenje osnovano je 1973. godine s ciljem da prikuplja svu građu (knjižnu i neknjižnu) koja se sadržinski odnosi na kruševački kraj, dela autora rođenih na ovom području (bez obzira gde su objavljena) i sve publikacije koje su izdate u Kruševcu i okolini.

Fond broji oko devet hiljada knjiga, veliki broj naslova novina, časopisa, mnoštvo službenih dokumentacionih materijala, preko 600 kataloga i turističkih vodiča, preko hiljadu fotografija, 500 razglednica, 1.500 plakata, nekoliko hiljada pozivnica, više primeraka rukopisne i zvučne građe, pres kliping i dr. Pre dvadeset godina na odeljenju je pokrenut projekat digitalizacije neknjiževne zavičajne građe.

„Knjige iz fond zavičajnog odeljenja bi trebalo da budu muzejski eksponati, međutim, u našem slučaju to nije tako, ali svakako, ova građa ne može da se iznese, i naručuje se dan unapred, a korisnici mogu da je izučavaju u čitaonici. Uz ovu kolekciju je i stara i retka knjiga, koja ima status kulturnog dobra jer to su knjige stare više stotina godina. Inače, najstarija knjiga koju posedujemo je iz 1764. godine“ Oktoih osmoglasnik.

Marija Janković