Mladi u gradu – Nagrađeni rad Zorane Milanović

Zorana Milanović, učenica drugog razreda Hemijsko-tehnološke škole u Kruševcu, jedna je od nagrađenih u literarnom konkursu koji su organizovali Centar za stručno usavršavanje Kruševac i Podružnica Društva za srpski jezik i književnost Rasinskog okruga. Ova učenica kaže da voli da piše, a da joj se svidela tema zbog toga što pokazuje koliko je važno imati empatije prema izbeglicama.

– Tema mi se baš svidela iz razloga pružanja saosećanja ljudima koji su morali da napuste svoje domove i svoja ognjišta. Želela sam da i ja dam neki svoj doprinos tim ljudima, u čemu sam i uspela. Volim da pišem kada za to imam inspiraciju i to radim od svoje četrnaeste godine. Takođe, dosta čitam, a najveći užitak mi predstavlja čitanje knjiga mog omiljenog pisca, Vanje Bulića – kaže ova učenica.

Zoranin rad možete pročitati u nastavku:

„Ljubav čuvam u fotografijama“

Dom je gde ti živi duša. Tamo gde ti srce zaigra, gde telo zadrhti. Tamo gde si onako prosto srećan.

I desi se katkad da moraš da odeš. I da se ne vratiš. Desi se da u novčaniku godinama čuvaš staru, izbledelu razglednicu na kojoj je slika tvog doma. To nije bilo kakva fotografija, već u njoj spava ceo jedan život, jedna priča.

Vekovima istoriju sveta prate seobe. Neretko su one bile okupacija pisaca. Zahvaljujući tome možemo osetiti sudbinu tog jednog čoveka u masi koji je krenuo da putuje u nepoznato. I poneo onu razglednicu. Fotografije imaju tu moć da čuvaju uspomenu na ono što smo bili.

One ostaju večni trag prošlosti. Podsećaju nas da je, i pored svih teškoća, ipak moguće biti srećan. Podsećaju nas i da smo obavezni da tu sreću tražimo, pa i daleko od doma. Jer to dugujemo sebi, samo tako ćemo sačuvati onu osobu koja je pošla na put. A ako je sačuvamo, sačuvaćemo i vrednost i vedrinu života pre seobe. Ako se desi da tuga prevlada, da lament zauzme vodeće mesto u našem biću, to više nećemo biti mi. I naš dom nas neće prepoznati, zato ne smemo da mu uskratimo sjaj i lepotu. Jer, domovina se brani lepotom, zar ne?

Život u fotografiji je moguć samo kada se, gledajući fotografiju, nasmejemo i kažemo „kako sam srećan, ovo je moj dom koji me je naučio šta je sreća”. Ipak, ako nas gledanje fotografije rasplače, zapitajmo se da li smo vredni da budemo čuvari uspomene na jedan divan period, jer ko će nam poverovati da je osmeh bio moguć, ako ga nemamo kad pogledamo u prošlost.

M.S.

O projektu

„Mladi i šta ih pokreće“ pitanje je na koje ćemo odgovor potražiti u okviru projekta „Mladi u gradu – otvoreni prostori“, čiji je cilj da promoviše i podstakne stvaralačke potencijale mladih. Na portalu ćemo u okviru već formiranog Kluba „Mladi u gradu“ kao virtuelnog otvorenog prostora objavljivati stvaralaštvo mladih u svim oblastima, objavljivati razgovore sa njima i predstavljati ih u tekstovima koje će raditi naši novinari. Želimo da znamo i kako mladi u Kruševcu vide javne prostore koji su im potrebni za izražavanje svog kreativnog bića, a potrudićemo se da prikupimo predloge o potencijalnim alternativnim prostorima, koje mladi prepoznaju kao konceptualne kulturne scene.