“Mladi Romi strahuju da izađu iz svojih naselja”

Od 100 anketiranih mladih Roma i Romkinja, više od polovine  izjasnilo se da se ne oseća bezbedno  van svojih naselja, a preko 60 odsto njih navelo je policiju kao insitutuciju  kojoj se  obraćaju kada im je bezbednost ugrožena – rezultati su istraživanja koje je kruševačko Udruženje “Romani cikna” sprovelo u okviru projekta “Bezbednost mladih Roma i Romkinja”, uz podršku ODIHR/CPRSI iz Varšave

Istraživanjem koje je tokom oktobra sprovedeno u tri romska naselja na teritoriji Kruševca, obuhvaćeni su mladi Romi i Romkinje starosti od 18 do 30 godina, a u intervjuima koje su sa ovom populacijom vodili romski aktivisti, razgovaralo se  o rizicima kojima su izloženi ,  stavovima o ličnoj i kolektivnoj bezbednosti, te poverenju u institucije.

Da su  bili diskriminisani po osnovu nacionalne pripadnosti, izjasnilo se oko 75 odsto ispitanika, gde je preko 40 odsto muškaraca diskriminaciju prepoznalo prilikom traženja posla, dok su žene, u sličnom procentu, diskriminaciju prepoznavale tokom ostvarivanja prava u insititucijama.

Više od polovine ispitanika izjasnilo se da najveće strahove za ličnu bezbednost imaju kada su van naselja u kojima žive, dok su oni koji misle suprotno, obrazložili da su u svojim naseljima nebezbedni zbog “prisustva nasilja i okruženosti lošim ljudima”.

Kao razloge zbog kojih strahuju da izađu iz svoji naselja,  navodili su , između ostalog,  da imaju strah od nepoznatih ljudi, da su ih već napadali van naselja, da im ljudi stalno nešto dobacuju na ulici, te da se ne osećaju dobro među onima koji nisu Romi.

Istraživanje je pokazalo i to da  oko 20 odsto žena u romskoj zajednici najveći strah ima od fizičkih napada i pretnji (što je delimično prisutno i kod muškaraca) , dok više od deset odsto ispitanica strahuje od silovanja.

Ankete sprovedene  među  Romima i Romkinjama  pokazale su i to da više od polovine mladih iz ove populacije  smatra da su Romi koji žive u romskim naseljima bezbedniji od onih koji žive van romskih naselja.

Kao  obrazloženje navodili su  da se oni koji žive u romskih naseljima uglavnom poznaju i usko su vezani rodbinski i prijateljskim odnosima, dok su Romi koji su van romskih naselja diskriminisani od strane većinske populacije i izloženi većem stepenu rizika od nasilja.

Preko 60 odsto ispitanika navelo je policiju kao insituciju u koju najviše imaju poverenja i kojoj se najviše obraćaju kada im je ugrožena bezbednost, dok je  broj onih koji su se za pomoć obraćali Centru za socijalni rad i pravosudnim organima, bio zanemarljiv.

Obrazloženje onih koji su  obraćali policiji ali nisu imali poverenja u nju, bilo je  “nerazumevanje i nezaintersovanost policajaca, neadekvatno reagovanje, korumpiranost, drskost i bahatost kada su Romi u pitanju”.

Objašnjavajući na koji način razmišljaju o bezbednosti, mladi Romi i Romkinje su, između ostalog, navodili  “ da budem  isti kao i svi drugi, da radim, plaćam račune, živim mirno”, “da se slobodno krećem, da imam posao, da mi ne maltretiraju dete jer je Rom”, “da mirno spavam bez straha”…

Kao ono što  ugrožava bezbednost mladih Roma, prepoznali  su, pre svega, “to što postoje ljudi koji teraju devojčice da se bave prostitucijom”, pijane ljude sa oružjem, brzu vožnju kroz naselje, lošu uličnu rasvetu u naselju, kriminal kod Roma…

U “Romani cikni” naglašavaju da se bez obzira na to što je život u romskim naseljima nebezbedan iz više aspekata, mladi Romi, za razliku od većinske populacije,  ipak izjašnjavaju da posedovanje oružja nije rešenje da se osigura veća bezbednost.

– Većina ispitanika  je na pitanje da li je u redu posedovati oružje, odgovorilo negativno. Upoređujući stavove mladih iz romske zajednice sa stavovima većinske populacije svih dobi, iz istraživanja rađenog 2016.godine u Srbiji, na temu za i protiv oružja, postoji značajno odstupanje, gde se većina učesnika iz takozvane većinske populacije , slaže da je poželjno imati uz sebe neko sredstvo samoodbrane – navode u  Udruženju.

Rezultati istraživanja sprovednog u okviru projekta “Bezbednost mladih Roma i Romkinja” pokazali su, između ostalog, da je potrebna efikasnija zaštita od nasilja nad Romima kao i nasilja među Romima, te da je, kako bi sve institucije imale saznanja i reagovale u skladu sa svojim nadležnostima, neophodno intenzivnije razvijati međusektorsku saradnju.

U “Romani cikni” navode i da je ideja da se započne rad na jačanju ličnih sposobnosti mladih Roma i Romkinja, a u cilju razumevanja koncepta ljudske bezbednosti. U skladu sa tim, tokom realizacije projekta, deset mladih Roma i Romkinja je , u cilju stvaranja bezbednijeg okruženja, prošlo je obuku i osposobljeno za rad u zajednici .