Mladi i zamke tabloidne kulture

Poplava medijskih sadržaja koji promovišu konzumerstvo, glamur, zabavu, spektakl i kič, podržavaju stereotipe i proizvode rijaliti zvezde, deo su narastajućeg trenda tabloidizacije društvene kulturne matrice a njene prve žrtve su najranjivija društvena grupa – mladi koji tek započinju traganje za sopstvenim identitetom

Na to da se među mladim Kruševljanima tinejdžerskog uzrasta sve više ukorenjuje uverenje da će svoje mesto u društvu napre izgraditi brendiranom odećom, profesionalnom šminkom, izlascima na tačno određena mesta, selfijima koji ih prikazuju na atraktivnim lokacijama ili u vulgarnim pozama, da se popularnost stiče onim što se novcem može kupiti, našu redakciju upozorili su profesori pojedinih kruševačkih škola.

U razgovorima sa njima, a kasnije i sa učenicima, pedagozima i roditeljima, došli smo do saznanja da je reč o širokom obrascu koji „preti“ čitavom mladom naraštaju, a na koji adekvatan odgovor nemaju ni porodice ni institucije.

Nekritičko percipiranje životnog stila „modernih ikona“ tabloidne stvarnosti, kod velikog broja mladih stvara obrasce ponašanja koji se zasnivaju na površnom i konzumerskom odnosu prema životu, lažnim elitističkim konceptima zasnovanim na spoljnim manifestacijama posebnosti, neprestanoj potrazi za zabavom.

Iako deluje kao „put kojim se lakše ide“, ova kultrurna martica je zapravo veoma frustrirajuća za mlade koji moraju da vode neprestanu trku u statusnom dokazivanju, uvek na ivici gubitka popularnosti zasnovane na nepouzdanim kriterijuma bez stvarne vrednosti, što ih dalje gura u sve problematičnije postupke. S druge strane, izopštenost i odbacivanje za one koji ne uspevaju da prate trendove bolno je i oštećujuće iskustvo.

U školama se ova tema svodi na ličnu inicijativu profesora. Porodice, odnosno roditelji, često i sami zavedeni istom kulturnom zadatošću, prezaposleni sticanjem sredstava, sada ne samo za život, već i za statusne potrebe svoje dece, neretko su i sami nesvesni saveznici ovakvog trenda razvoja svojih mladih članova, a suočavanje sa posledicama kao katarzu doživljavaju tek kada sve uzme previše maha.

Tema uticaja tabliodne kulture na razvoj tinejdžera i posledično ulozi velikog broja medija, kako tradicionalnih, tako i novih, u njenoj promociji, nije nešto čime bi se takvi mediji bavili i čitav ovaj proces postaje tek predložak za sporadična istraživanja u uskim naučnim krugovima. Zato smatramo da je veoma važno otvoriti je (mada je nemoguće i zatvoriti je u jednom projektnom ciklusu), kako bi postala vidljivija opštoj javnosti i kako bi se dekonstruisala njena priroda, prepoznale njene manifestacije i, nadamo se, pokrenuo proces regrupisanja svih činilaca odgovornih za razvoj mladih.