Mladen Radosavljević: Šampion Srbije u pikadu

Mladen Radosavljević, poznat u svetu pikada pod nadimkom Đomla, rođen je  2001. godine u Kruševcu, a danas živi u selu Jasika. Kao student Visoke elektrotehničke škole u Beogradu, uspešno balansira studije i svoju strast prema pikadu

Piše: Marija Milošević

Već više od četiri godine, Mladen se aktivno takmiči u pikadu i član je pikado kluba „Matadori“. Njegovi uspesi u sportu govore sami za sebe — aktuelni je šampion Srbije u pojedinačnoj konkurenciji i član reprezentacije Srbije. Takođe je trostruki šampion Beogradske pikado lige, a u Regionalnoj ligi ponosno nosi titulu vicešampiona. Njegova posvećenost sportu, kombinovana sa ambicijom i upornošću, čini ga jednim od najperspektivnijih mladih igrača pikada u Srbiji.

Pikado je  veoma zahtevan i kompleksan sport. Zahteva spoj veština poput koncetracije, motorike ruke, preciznosti, mentalne snage, strategije. Kombinacija svega ovoga čini pikado izazovnim i zanimljivim. Često se smatra kafanskim sportom jer se tradicionalno igra u barovima i pabovima . Mnogi ljudi ga igraju kao društvenu aktivnost uz piće, što doprinosi opuštenoj atmosferi. Međutim, pikado takođe ima profesionalnu scenu, sa organizovanim turnirima i ligama, što ga čini i ozbiljnim sportom.

Kako si se zainteresovao za pikado i šta te je inspirisalo da se ozbiljno baviš ovim sportom?

– Pikado sam kao i većina igrača počeo tako što sam sa društvom odigrao partiju u lokalnom kafiću ovde u Kruševcu. Što se kaže bila je to ljubav na prvi pogled. Od prvog trenutka sam zavoleo ovaj sport. Posle par meseci intezivnog igranja počeli su rezultati. Pobeđivao sam na par lokalnih turnira. Nakon što sam upisao fakultet u Beogradu želeo sam da se oprobam na većem nivou. Upoznao sam par momaka koji su se u tom trenutku bavili ozbiljnije ovim sportom, to su bili moji sadašnji saigrači iz kluba. Uveli su me u celu priču. A ja sam slušao njihove savete i svojim radom i trudom polako napredovao.

Koji je bio tvoj najizazovniji turnir u karijeri i kako si se pripremao za njega?

– Odigrao sam puno turnira u svojoj trenutno maloj karijeri. Reći ću maloj, jer smatram da sam još uvek na početku i još uvek učim i usavršavam se. Svaki odigran meč, turnir donosi novo iskustvo. Ali ipak bih izdvojio par turnira. Početkom ove godine u januaru u Nemačkom gradu Kalkaru učestvovao sam na kvalifikacijama za Professional  Darts Corporation ( PDC ) kartu. Prvi sam Srbin koji je ikada učestvovao na tom takmičenju. Nosio sam velik teret na leđima. Ali sam uspeo da se izborim i pokažem zavidnu igru.  Taj turnir se sastoji iz dve faze, u prvoj fazi je učestvovalo preko 500 igrača od kojih sam zauzeo 3. mesto i uspeo da se plasiram u drugu finalnu rundu. U finalnoj rundi sam se borio ali je falilo iskustva. Vratio sam se kući ponosno i srećno.  Još jedan veoma izazovan turnir sam imao nedavno. Igralo se finale regionalne lige u kome su učestvovala 32 najbolja igrača iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U veoma jakoj konkurenciji uspeo sam da se domognem finala, osvojim 2. mesta i postanem vicešampion regiona.

Kako izgleda tvoj svakodnevni trening i na šta najviše obraćaš pažnju prilikom usavršavanja tehnike?

– Kada želiš da postaneš najbolji u nekom sportu moraš puno vremena da posvetiš treningu i pripremama. Ja treniram 4 do 5 dana u nedelji u proseku između 2-3 sata. Uglavnom se moj trening odvija u sobi u kojoj imam metu. Uz laganu muziku odradim zagrevanje i fokusiram se na određene vežbice. Najbitnije je da u treningu stvorite simulaciju i pritisak meča, tako ja imam metu kao zamišljenog protivnika. Bitno je da stav i držanje tela budu pravilni i da pokret ruke bude isti. Postoji i druga vrsta treninga kada u klubu, pabu, kafiću odigrate koju partiju sa saigračima iz kluba, prijateljima…

Šta ti je značio ulazak u sastav reprezentacije Srbije i kako si se pripremao za to?

– Velika mi je čast kao mladom sportisti da sam obukao dres svoje zemlje i borio se za nju. Ostvario sam jedan veliki san. Mnogo mi znači za dalju budućnost i motivaciju. Pripremao sam se naporno i tempirao formu. Pored fizičkih priprema dosta radim i na mentalnoj snazi. Veoma bitan faktor, u bitnim i odlučujućim trenucima moraš da ostaneš miran i fokusiran.

Nedavno si učestvovao na prvenstvu u Slovačkoj. Možeš li nam reći nešto o svom iskustvu i kako je bilo igrati na međunarodnom nivou?

– To je bilo jedno veliko i lepo iskustvo za mene. Ovo je moje prvo evropsko prvenstvo. Otišao sam spreman i gladan pobeda. Cela ekipa je dala svoj maksimum i borili smo se do samog kraja. Od 40 reprezentacija zauzeli smo visoko 9. mesto u generalnom plasmanu. To je ujedno i bio najbolji uspeh naše reprezentacije u istoriji svetskih i evropskih prvenstava. Moj najbolji rezultat je bio igranje četvrtfinala u turniru parova u kome sam igrao sa Oliverom Ferencom i nesrećno izgubili 4:3 od iskusnog Engleskog para. Pored nas dvojice sastav reprezentacije činili su Uroš Janković i Dejan Kovačević.

Da li su očekivanja bila veća na međunarodnom takmičenju u poređenju sa domaćim prvenstvima?

– Kao što sam već spomenuo ovo je bio najbolji uspeh Reprezentacije. Ostavili smo mnogo zvučnija imena u svetu pikada iza nas. S obzirom da se u Srbiji mnogo malo ulaže u ovaj sport napravili smo sasvim zadovoljavajući uspeh. Nadam se da će posle ovoga neko prepoznati naš rad i u narednom periodu pogurati ovu priču ka još većim uspesima. Očekivanja su uvek velika i uvek težimo ka što boljem rezultatu.

Koji su tvoji ciljevi u karijeri nakon ovog velikog uspeha i kakvi su ti planovi za budućnost u svetu pikada?

– Od samog starta sam išao strpljivo i polako korak po korak što se tiče ciljeva. Želim da nastavim ovim putem. I želim da nastavim da se usavršavam i skupljam iskutvo, smatram da imam još prostora za napredak.  Izdvojio bih par ciljeva i planova: U pojedinačnom prvenstvu sam uspeo da postanem šampion, pored toga postoji i ekipno prvenstvo. Velika mi je želja i jedan od ciljeva mi je da postanem ekipni šampion sa mojim Matadorima. Osvajanje jednog od  turnira. Najveći cilj za koji težim jeste da osvojim PDC kartu u uđem u samu elitu svetskog pikada.

Potpisao si prvi sponzorski ugovor. Reci nam nešto više o tome i kako finansiraš putovanja?

– Posle mog uspeha u Kalkaru početkom ove godine, stupila je u kontakt sa mnom holandska firma koja se bavi proizvodnjom pikado opreme. U pitanju je Bulls NL poznati brend u svetu pikada. Oni su prepoznali moj talenat i želeli su da postanem njihom igrač. Napravili su mi strelice i opremu sa mojim imenom i prezimenom po mojoj meri i one se sada prodaju širom sveta po pikado šopovima. Ovo je bio bitan korak u mojoj karijeri i dobra podloga za dalje. Od njih dobijam veliku pomoć što se tiče marketinga i menadžmenta. A kada su finansije u pitanju, trenutno dobijam veliku pomoć od porodice i sam koliko mogu. Putovanja, smeštaji, učešća na turniru sve je to jako skupo i veoma je teško. U toku sam potrage za  sponzorom i nadam se da će neko prepoznati moj rad. Da bih nastavio ka svom cilju moram da se krećem po evropskim i svetskim turnirima.

Koje savete bi dao mladim igračima koji žele da se bave pikadom i postignu uspeh poput tvog?

-Voleo bih da motivišem mlade ljude da se pridruže ovoj našoj zajednici. Ovo je jedan veoma lep i kulturan sport. Da steknu nova poznatstva. Ja sam stekao nova i veoma dobra prijateljstva. A savet onima koji su već upoznati sa pikadom mogu da poručim da samo budu uporni i istrajni i uspeh će doći. Mogu slobodno da se jave preko instagrama @djomla180 uvek ću rado odgovoriti i dati neku smernicu. A raspoložen sam i za koju partiju.

Šta voliš da radiš u slobodno vreme?

– Bavim se još jednim sportom. Ko me poznaje zna da sam od malih nogu trenirao fudbal. Trenutno igram u svom selu. Nisam želeo da prekinem, ali sam morao da ga svedem na minimum koliko mi dozvoljava pikado. U slobodno vreme volim druženja sa ekipom drugara. I volim da pogledam dobar film.