Miloš Nenezić o Trajalu: Reanimacija nekadašnjeg giganta

Iako mu je pre samo pet godina pretio bankrot, Trajal je ove godine svoj 130. rođendan dočekao na nogama, kao respektabilna kompanija sa realnim uslovima za dalji razvoj

– Najbitnije je da smo stvarno stabilizovali poslovanje Trajala, mada još nismo tamo gde možemo biti. Postavili smo iz početka sisteme funkcionisanja, postavili smo ponovo proizvodnju, napravili sertifikate, smanjili dugovanja koja su iznosila više od 100 miliona evra, na dvadesetak miliona i to smo ugradili u UPPR. Predstoji nam implementacija sedam novih visoko profitabilnih razvojnih programa koji će Trajal svrstati u red snažnih svetskih kompanija – kaže Miloš Nenezić, generalni direktor Trajala. U razgovoru za kruševacgrad otkriva i da je recept za ovakav preokret posvećenost i podrška šire zajednice

 * Trajal je ove godine poneo najviše priznanje Kruševca – Vidovdansku nagradu. Čime je, po vašem mišljenju, ona zaslužena?

– Da krenemo od početka. Došli smo 2014. u januaru u situaciju u kojoj je fabrika od strane bivšeg privatizacionog vlasnika bila  u potpuno devastiranom stanju. I ovo ne pričam da bih uvećao naš uspeh. Fabrika je bila bukvalno uništena i u fizičkom i tržišnom smislu. Sistemi poslovanja su bili uništeni, kupci oterani, dobavljači razjureni, sredstva za proizvodnju devastirana, oprema neodržavana i zastarela, objekti su prokišnjavali. Dakle, zatekli smo 103 miliona evra duga u papirima i sistem koji nije mogao da se održava ni u jednom smislu.

Polazna tačka da u takvoj situaciji, bez sirovina, bez gotovih proizvoda, bez novčanih sredstava, krenemo u rad bila je snalaženje našeg menadžmenta i razumevanje od strane bukvalno svih strukutura grada i države koje su nam bile ogromna podrška.

* I šta se desilo u nešto više od četiri godine. Kako je taj proces oporavka krenuo i dokle je doveo?

– Šta smo uradili? Stabilizovali smo poslovanje, postavili smo internu organizaciju na vrlo visokom nivou, razdvojili radnike od zaposlenih. Za ovih pet godina smanjili smo dug za 77 miliona evra, ostao nam je dug od oko 26 miliona za koji imamo, verifikovano u UPPR-u i potvrđeno od strane drugostepenog suda, period od narednih devet godina da ga izmirimo. Imamo i još jednu godinu grejsa i u tih godinu dana treba da razvijemo sedam novih programa koje smo započeli, ili bar dva od tih sedam, kratkoročno gledano. Na dobrom smo putu, sve ide kako treba, završavamo ih. To su visoko profitabilni programi, reč je o potpuno novim tehnologijama koje treba da preokrenu Trajal i postave ga, bez preterivanja, kao snažnu svetsku firmu.

* U čemu se sve ogleda stabilizacija poslovanja koju ste pomenuli?

– Postavili smo kontinuitet snabdevanja sirovinama. Mi sada imamo sirovine za neophodnu proizvodnju u narednih mesec dana. Unazad godinu dana plaćamo apsolutno sve naše obaveze na vreme. Na tržištu smo i uspeli smo da uspostavimo kontinuitet proizvodnje što se direktno odražava na kvalitet proizvoda, na sigurnost radnika i rasterećen rad u firmi. Imamo i lager gotovih proizvoda na optimumu. To je, odgovorno mogu da tvrdim, nivo koji Trajal nije imao od 1997. godine, kada sam se ja zaposlio u Trajalu. Nikada nije bio ovako veliki lager sirovina, ovako veliki lager gotovih proizvoda i tako postavljen sistem efikasnog rada. Još tu ima puno prostora, naročito u proizvodnji, ima  puno mesta za racionalizaciju i nove organizacione mogućnosti i na tome radimo stalno.

* Sve četiri Trajalove fabrike rade. Kojim kapacitetom i kakve su im perspektive?

– Hajde da krenemo od trenutno najbolje, a to je Fabrika eksploziva i pirotehnike. Ona radi, ne punim kapacitetom, nego punim kapacitetom koji se non stop povećava. Znači, ona je u maksimumu i u njoj imamo više razvojnih programa. Ona je bukvalno polovina sadašnjeg Trajala gledano po prihodnoj strani. Tu bi imalo mnogo toga da se kaže, a rezultati će, kako očekujem, posebno biti vidljivi naredne godine, kada bi trebalo da završimo nekoliko tih razvojnih programa.

* Druge fabrike?

– Drugorangirana fabrika trenutno je Fabrika zaštitnih sredstava i tu je izuzetno dobra situacija jer ima nekih novih programa koji su vrlo perspektivni. Razvili smo niz novih proizvoda, razvijamo ih još, kao i u Fabrici eksploziva. Mi permanentno razvijamo nove proizvode, a ovo što sam najavio, to su čitavi programi. I za ove dve fabrike, ali i za dve fabrike u gumarskoj proizvodnji koje su, inače, daleko od stanja u kom bi trebalo da budu. Uložili smo tu izuzetne napore, ali, jednostavno, mislim da u njima nisu adekvatni kadrovi koji su na srednjem nivou rukovođenja, da se nisu snašli. Nisu ni ovi na višem nivou i njih ćemo sada zato da promenimo. Imali smo više razgovora sa kandidatima sa strane, jer je očigledno je da ovde više nema nikog ko bi tu mogao da unese nov duh.

* Kakva je budućnost Fabrika guma i kada se ima u vidu ulazak Trajala u sistem odbrambene industrije Srbije. I dokle se na tom poslu sa Ministarstvom odbrane stiglo?

– Vlada je već donela odluku da ceo Trajal postane deo odbrambene industrije Srbije  i Trajal nastavlja da radi sve svoje programe. Mi, naravno, ne želimo Ministarstvu odbrane da nametnemo da se bavi nečim  što nije njihov resor, a gume koje Trajal proizvodi to definitivno nisu, tako da ćemo gledati da taj deo privatizujemo, ali uz uslov da se zadrži i unapređuje ta proizvodnja. Dakle, nismo prinuđeni na taj korak, Ministarstvo je prihvatilo da Trajal korporacija postane deo Ministarstva ovakav kakav je sada.  Sami smo se izborili za to da pozitivno poslujemo na tržištu već treću godinu, pokazali smo da možemo da sami sebe zbrinjavamo, tako da mi želimo da Ministarstvu odbrane damo jednu zdravu firmu a ne da uđemo u Ministarstvo da bi nas ono zaštitilo nečim, ili da od njega tražimo neka sredstva.  Mi smo, čak, mogu da kažem, namenska industrija koja je u poslednjih nekoliko godina sklapala najmanje ugovora sa Ministarstvom odbrane. Mnogi misle da uzimamo neke milione evra od Ministarstva odbrane, a mi smo, na primer, prošle godine Ministarstvu prodali robu za ukupno 100 miliona dinara, to je oko milion evra, a imali smo ukupnu prodaju od oko 30 miliona evra. Znači, oko 3 odsto nam je ukupna realizacija sa Ministarstvom odbrane. Ali to što mi imamo taj strateški proizvod kao što je gas-maska, odnosno zaštitna maska, to je nešto što treba da se održava. Zamislite sad hipotetičku situaciju da u Srbiji nemate proizvođača zaštitnih maski i da dođe do nekog hemijskog, biološkog ili čak nuklearnog incidenta, a da budemo u nekoj izolaciji u kakvima smo već bili. Ali, u Ministarstvu odbrane imaju dobro razrađen sistem i dobro to znaju.

 * Gde se, onda plasiraju Trajalovi proizvodi?

– Na tržištu. Pedeset odsto na domaćem, a pedeset odsto ide u izvoz.

 * Koja su vam najjača izvozna tržišta?

– Pa, evo, na primer, Amerika. U Ameriku smo prošle godine izvezli više nego što smo prodali našoj vojsci. Izvozimo u Poljsku, izvozimo i u druge zemlje Evropske unije, ali to su manje zemlje, kao Slovačka i Češka, i manje količine. Naravno da smo u zemljama bivše SFRJ polumonopolisti, jer smo sami uspeli da dođemo do tog položaja, uspeli smo da nađemo dobre partnere i da se nametnemo ne samo kao kvalitetni proizvođači, već da obezbedimo i kvalitetne isporuke i postprodajne servise – praćenje kupaca i sa razvojnim asortimanom.

* KolikoTrajal trenutno  ima zaposlenih?

– Trajal trenutno ima 1274 radnika. Ove godine nismo otpustili nikog, ali u Trajalu nema mesta ni za koga ko nema nameru da radi. Nismo socijalna institucija, mi smo tržišna firma i nama nisu potrebni zaposleni – potrebni su nam radnici. Sa druge strane, oni koji ne daju pun doprinos, a imaju potrebu da rade, njima treba promeniti radno mesto jer to nije njihova, već krivica rukovodilaca u koje ubrajam i sebe.

* Da li bi se moglo reći da je pred Trajalom prelomna godina?

– Jeste. Nismo mi čekali da se ovo desi, mi sve vreme radimo na tome, mi smo sve vreme Ministarstvu podnosili inicijative i ideje kako ćemo da se razvijamo, zato nas je Ministarstvo i ostavilo u grupi preuzeća koja nisu otišla u stečaj. Da podsetim da smo bili u grupi od 506 preduzeća kojima je određeno da idu u stečaj. Ostalo ih je šest i mi smo u tih šest. I to ne zbog dobre volje i zato što smo najmnogoljudniji  kolektiv, otišli su i brojniji od nas u stečaj, nego zato što smo imali rezultate i jasan plan i viziju gde ćemo da idemo i kako ćemo to da postignemo i kad. Sve što smo potpisali, mi smo otpoštovali. To su bila ozbiljna pravila, to su čitavi elaborati koje smo pravili i iza kojih smo stajali. Mi nismo platili neku kuću da nam uradi elaborate, radili smo ih mi sami i znali smo šta možemo. Iza ovoga stoji jedan ogroman rad. Za mnoge od nas je privatni život prestao da postoji.

* Kad bi mogao da nastupi trenutak kada bi se moglo reći da je Trajal definitivno na sopstvenim nogama i potpuno stabilan? Šta je još potrebno za to?

– Da završimo ove razvojne programe i da to prođe onako kako smo zamislili. Narednih godinu dana je preloman period i u tom periodu bi to moglo da se ostvari. Ne znači da i hoće, ne znači da će to da bude dovoljno, ali mislim da ako u narednih godinu dana uspemo da ove razvojne programe dovedemo da zažive na tržištu, a to nije nemoguće, mislim da će to da bude dovoljno, ne potcenjujući ni tekuće poslove, naprotiv. Oni moraju da se održavaju i unapređuju.

* Za kraj, nekoliko ličnih pitanja. Trenutno ste generalni direktor Trajal korporacije, predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsednik Skupštine Privredne komore Srbije. Kako je došlo do umnožavanja poslova i kako uspevate da ih servisirate?

– Tako što sam potpuno zapostavio privatni život. Predsednik Skupštine PKS nije previše zahtevna funkcija, puno vremena je zahtevalo prethodno mesto predsednika finansijske komisije Komore. Što se tiče Unije poslodavaca, tu već ima mnogo aktivnosti, ali te tri funkcije su komplementarne. Da nisam na ove dve funkcije, pitanje je da li bi se situacija sa Trajalom ovako odvijala. Ja samo vodio računa o tajminzima, a prioritet je bio i ostao da se Trajal postavi na zdrave noge. I PKS i Unija poslodavaca Srbije su dali značajan doprinos oporavku Trajala, revitalizaciji i razvoju i danas ga daju. I PKS i Unija su oni koji omogućavaju da se naprave poslovni kontakti i da se okvir poslovanja prilagodi boljem poslovnom okruženju.

* Nedavno ste u Sarajevu proglašeni Najmenadžerom jugiostočne i srednje Evrope. Šta ta poslednja u nizu nagrada znači za Vas?

– Mene to ispunjava. Meni je stvarno nagrada najdraža stvar koja može da se desi. Mnogo puta sam  imao razne „nepristojne“ ponude uz propratnu priču kako to svi rade i niko ne gleda. Aspsolutno nije tako. Evo sve ove moje nagrade su dokaz da ljudi to gledaju. Naravno, ima puno gradskih priča, to je i normalna stvar, ali u suštini sve je jasno, poznato i proverljivo. A mene nagrade stvarno ispunjavaju. Ne samo da volim da ih dobijam, one mi znače i podstrek za dalje.

* Vidite li Vi sebe kao vrhunskog menadžera?

– Ne smatram sebe vrhunskim menadžerom. Znam ljude koji su mnogo bolji od mene. Ovde je jednostavno možda presudila moja posvećenost. Ja sam rešio da to uradim i znao sam kako to da uradim i to je dalo rezultat. Mislim da nikada ne mogu da budem vrhunski menadžer zato što sam isuviše mekan. Te neke gradske priče nisu tačne. Vrhunski menadžer ne sme da ima socijalnu komponentu koju ja imam. On mora da gleda samo rezultate, ali treba da takvog nekog smestite u Kruševac, u unutrašnjost Srbije, gde treba da odlučuje o nekim ljudima kojima je, a mnogo je takvih, to jedini izvor prihoda. Ali, ono u čemu sam zaista dobar, to je što sam uvek znao da delegiram zadatke i odgovornost. Znači, ako bi me neko pitao šta je moja prva karakteristika, to je da posle nekog određenog vrlo kratkog razgovora sa čovekom mogu da procenim šta može i iz njega umem da izvučem maksimum mogućnosti. Možda čak i  nešto što nije znao da može. Zato smo i uspeli. U prvoj garnituri koja je izvukla Trajal, ja nisam promenio nikog. Isti ti ljudi koji su bili kod Bugara, nastavili su da rade. E onda smo imali male kozmetičke promene, a onda smo videli ko šta može kad se uvećao posao, pa smo ih onda promenili. Glavnina je i dalje ista.

N. Budimović