Miloš Nenezić: Birokratija je naša bolna tačka

Birokratija, i birokratske procedure najveća su kočnica privrede i društvenog razvoja, rekao je Miloš Nenezić, direktor Trajal korporacije i predsednik Skupštine Privredne komore Srbije. On je, prilikom uručenja nagrada privrednicima na Božićnom privrednom doručku u Regionalnoj privrednoj komori, ocenio i da je prvo razočaranje mladih u Srbiji nije visina plate, već nemogućnost zaposlenja u struci

Godina iza nas je, po oceni Miloša Nenezića bila jedna od najtežih za privredu, ali je istovremeno donela i mogućnosti koje je privreda ovog regiona prilično dobro iskoristila, a ono što su izazovi za privrednike u narednom periodu, prema njegovom mišljenju su otklanjanje birokratskih procedura, prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama privrede i orijentacija na domaće poslovne partnere.

– Ono što nas čeka u godini ispred nas je da otklonimo i one mane koje su bile kočnica privrede i uopšte društvenog razvoja. Na prvom mestu birokratija, birokratske procedure, uz moje izvinjenje radnicima državnih inastitucija koji marljivo rade svoj posao, a ima ih dosta, naša bolna tačka je birokratija – precizirao je Nenezić.

On je, govoreći o potrebi da se obrazovni sistem prilagodi potrebama privrede, ocenio da mi u Srbiji „praktično pravimo kadrove prema profesorskom kadru, odnosno prema obrazovnom kadru a ne prema potrebama privrede“.

– Zakoračili smo dosta dobro prošle godine ka tome, krenuli smo sa planom i programom industrijalizacije u narednih deset godina, jer ovo nije kiks samo Ministarstva prosvete, već i svih nas, zbog toga što ne mogu ljudi da znaju šta treba da rade, ako im se ne kaže. Ne mogu da prave kadrove, ako im privreda ne kaže šta je potrebno. Znači, mi treba da budemo ti koji treba da kažu šta je potrebno, a zatim da obrazovni sistem nateramo da nam napravi kadrove kakvi su potrebni. Naravno, to je proces, za školovanje kadrova je potrebno vreme, ali sa određenim prekvalifikacijama, dokvalifikacijama možemo da premostimo ono što teba, jer pokazalo se i u ovo doba pandemije da je kadrovski potencijal ključan – rekao je Nenezić.

Dodao je i da iskusniji privrednici treba da „porade na svesti mladih ljudi, da im uliju neku ambiciju“, ali i da rade na tome da sistem obrazovanja bude takav „da mladi, kada završe određenu školu, mogu da se zaposle u tome što su završili“.

– Prvo razočaranje mladih ljudi koji napuštaju zemlju nije u visini plate. Prvo razočaranje je u nemogućnosti napredovanja prema zaposlenju, a drugo je nemogućnost zaposlenja prema svojoj kvalifikaciji. Praktično, kad se čovek školuje za nešto i kada završi školu i onda ne može da se zaposli prema svojoj kvalifikaciji, mi smo tom mladom čoveku praktično možda srušili ceo život. On je uložio određeno vreme, napor, ima svoje snove šta želi da radi i kada završi i ne može da se zaposli i da radi to što želi, to je gorko razočaranje. On gubi poverenje u državu i odlazi iz zemlje, a mi gubimo kvalifikovanog i sposobnog mladog čoveka i slabimo potencijal zemlje – poručio je Nenezić.

Nenezić je ocenio i da je pandemija ubrzala određene procese koje su ranije započeti, kao što je proces digitalizacije, da je pokazala da onlajn mogu da funkcionišu mnogi servisi, ali i da neki nisu neophodni u procesu rada, kao i da određena preduzeća mogu da rade bez određenog dela zaposlenih. – Veliki broj zaposlenih treba da shvati da zapošljenje nije konačni cilj nego je to rad i rezultati tog rada. Nažalost, kod nas je vrlo niska ta svest, kod nas još uvek gledaju da se zaposle u državnoj firmi i da imaju sigurnu platu – zaključio je Nenezić.

On je još poručio privrednicima da se što više orijentišu na domaće dobavljače po principu koncentričnih krugova, odnosno da sve što nabavljaju nabavljaju prvo iz lokala, regiona, Srbije, pa tek onda da idu u inostranstvo.

Kao predsednik Skupštine Privredne komore Srbije, Nenezić je ocenio da je u prošloj godini Vlada Srbije „prvi put jasno prepoznala privredu kao pokretački motor razvoja Srbije“ i da je zato pored Kriznog štaba za zdravstvo, osnovan još jedino još Krizni štab za ekonomiju. Takođe, po njegovom mišljenju, Privredna komora je po prvi put jasno i precizno zauzela svoju poziciju koju treba da ima u privredi i društvu – da pomogne pribvrednicima da premoste ovaj izuzetno težak period.

N.B.