+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Marija Banović Bogosavljević, diplomirana pravnica: Učenjem do boljeg života – E Marija Banović-Bogosavljević Diplomirime pravnica: Kroz o sićope đi ka majlačo život

Marija Banović Bogosavljević, diplomirana pravnica: Učenjem do boljeg života – E Marija Banović-Bogosavljević Diplomirime pravnica: Kroz o sićope đi ka majlačo život

Iako prilikom traženja posla, kako kaže, nije bila diskriminisana zbog toga što je Romkinnja, iz iskustva svojih sunarodnika zna da pripadnici romske populacije često ne dobiju ni šansu da pokažu šta znaju. Sigurna je da bi afirmativne mere pri zapošljavanja poput onih koje postoje za romske đake pri upisu u srednje škole i na studije, bile značajne za popravljanje položaja romske zajednice

Ima 25 godina, studije prava završila je pre godinu dana, a u aprilu je počela da stažira u advokatskoj kancelariji LJiljane Petrović. Nakon toga je, kako kaže, očekuje pravosudni ispit, a potom planira da se samostalno upusti u advokatske vode. Time što se odlučila da se školuje i svoju sudbinu uzme u svoje ruke, Marija Banović Bogosavljević je načinila korak ka boljem životu i rušenju predrasuda o Romima i Romkinjama kao nedovoljno obrazovanim

U razgovoru za GRAD Marija ističe da joj je tokom školovanja majka, koja ju je sama odgajala, bila pomoć i neophodna podrška.

Ona je želela da mi omogući bolji i drugačiji život, a znala je da to može da mi obezbedi jedino ako me bude školovala. Samostalno odgajati i školovati žensko dete u romskom naselju uopšte nije bilo lako, to je mogla samo ona da učini – priča Marija.

Kaže da mnoge romske devojčice kasno vide da postoji i drugačiji način života.

-Mnogi iz romske zajednice kasno shvate da postoji drugi put. To obično bude kada dobiju svoju decu, mnogi se tada zapitaju zašto nisu učili, zašto više nisu učinili za sebe, a pojedini pokušaju da to obezbede svojoj deci – objašnjava ona.

Tokom školovanja, dodaje, jedino se u osnovnoj školi osećala diskriminisanom.

Tada sam videla šta znači diskriminacija, tada sam imala zaista težak period, bila je to velika borba sa sobom. U srednjoj školi je bilo drugačije, deca su zrelija, bila sam prihvaćena kako treba. Na fakultetu takođe nisam imala nikakvih problema jer su me svi prihvatili, a ponekad mi se činilo da su profesori bili blagonakloni prema meni jer su prepoznali moju želju i volju za radom – kaže Marija.

Nije sigurna da li je u nekim životnim situacijama diskriminacija izostala jer mnogi ni ne primete da je Romkinja. Ističe da se porekla ne stidi već da uvek kaže odakle potiče. Zbog porekla nije, dodaje, imala problema ni prilikom zaposlenja.

Nakon diplomiranja najpre sam radila u kacelariji javnog beležnika. Poslodavac je bio korektan, tražilo se isključivo znanje i stručnost, ali sam želela u advokatsku kancelariju. Kod Ljiljane Petrović sam došla slučajno, ali se ispostavilo da nije moglo bolje da bude. Ona je bez ikakvih predrasuda odlučila da me primi kao advokatskog pripravnika i omogući mi upis u advokatsku komoru. Na taj način sam dobila privilegiju da steknem praktična znanja i veštine od nekog ko ima dugogodišnje iskustvo kao sudija parničar i advokat – priča Marija.

Iz iskustva svojih sunarodnika, međutim, zna da je situacija uglavnom drugačija.

Znam da se dešava da poslodavci odustaju kada ih vide ili čuju da je reč o Romima, problem je u tome što oni ne mogu ni šansu da dobiju da pokažu šta znaju – kaže Marija dodajući da je svesna da danas do posla svi teško dolaze.

Smatra da bi afirmativne mere kakve postoje  pri upisu romkih đaka u srednju školu i na studije bile korisne i pri zapošljavanju pripadnika romke populacije.

Nadležni bi trebalo da razmotre donošenje mera koje bi omogućile poslodavcima olakšice pri zapošljavanju obrazovanih Roma. Možda bi trebalo odrediti broj pripadnika romske zajednice koji imaju određeni stepen obrazovanja, a koje bi trebalo da zaposle državne institucije – smatra Marija kojoj takva pomoć pri zapošljavanju nije bila potrebna ali bi mnogim njenim sunorodnicima, pogotovu onima sa završenom srednjom školom, mnogo značila.

Njoj su, iako joj nisu bile potrebne jer je imala dobar prosek iz srednje škole, afirmativne mere pomogle pri upisu na Pravni fakultet, jer se kasno odlučila za tu opciju.  Napominje da joj je mnogo značilo i to što je primala stipendije, republičku i REF stipendiju namenjenu romskim studentima koji u predviđenom roku polažu ispite. Danas kada ima svoju porodicu i mogućnost da izgradi advokatsku karijeru Marija kaže da je spremna da svakodnevno vredno radi, da i dalje uči i da se bori kako bi njena porodica imala još bolje uslove za život.

Tekst je deo projekta „Romski grad pravo na obrazovanje i rad – Romano foro hakaj po sićope bućaripe“ Projekat sufinansiraju Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Kruševac. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva

Kana roda posla phenel kaj ni araklape pe  diskriminacija goleski kaj si Romnji, taro iskusvo tar pe sunarodnikura phenel kaj dzanel kaj baro brojo thare pripadnikura andare romani polulacija najlen ni prilika te sikaven goda so đanen. Sigurno si kaj bi e afirmativne mere save postojin za e srednjoškolcura i za e stiudentura save upison fakulteto, postojina i za o zapošljavanje o položaj za o them andare romani zajednica bi vela majlačo

Sila 25 breš, e studije prava završosada o breš kaj naklo, a ano april počnisada te stažiril ane advokatsko kancelarija thare Ljiljana Petrović. Pala koga, phenel kaj ađukarela o pravosudno ispito, napal planiril the korkore mukelpe ane advokatske paja. Golese kaj odlučisada te školujilpe i te pi sudbina lel an pire vasta, e Marija Banović Bogosavljević ćerda  korako ka majlačo životo i korako golese te padjompe e predrasude prema e Roma i Romnja za save phenelpe kaj naj dovoljno Obrazujime.

Ano razgovoro za o FORO e Marija phenel kaj dok školuisalji laći de, savi korkore vazdala, sasa laći podrška i pomoć

Vojda magla te velma majlačo i majdrugačijo životo i đangla kaj goda šaj jedino ako školujilma. Korkore te baravelpe i školujilpe đuvljano caro ane romani mala naj sasa lako, goda samo vojda šaj ćerda- phenel e Marija

Phenel kaj baro brojo tare romane čhora kasno diken kaj šaj te živin i pe aver načino

But đene tare romani zajednica kasno shavatin kaj postojil i aver drom. Goda obično desilpe kada aven lendje čhave, but dzene onda pučempe sose ni sićile, sose majbut ni ćerde za pese, a nesave pokušin te goda obezbedin pire čhavendje- objasnil vojda.  

Dok školuisalji, jedino ane osnovno sikavni osetisada e diskriminacija

Gote dikhlem so si e diskriminacija, onda sesama but pharo peridod, goda sasa borba korkore manca. Ane srednjo sikavni sasa drugačije, e čhara si majzrele, sema prihvatime sar trubul. Po fakulteto isto naj sasama problemura golese kaj savore prihvatisadema, a nekad činisaljopemaj kaj e profesura sesa blagonaklone prema mande golese kaj pinđarde mor volja i zelja prema o rado- phenel e Marija.

Naj sigurno dal an nesave životne situacije ni osetisada e diskriminacija golese kaj but đene ni primetin kaj si Romni. Penel kaj ni lađal tar po poreklo i kaj uvek phenel katar avel, zbog o poreklo ni sasala problemo ni kana zaposlisalji.

Palo diplomiranje prvo radisada ane jek kancelarija taro javno beležniko. O pslodavco sasa konkretno, manglape sar phenel isključivo đanglipe i stučnost, ali maglem te vav ane advokatsko kancelarija. Ka e Ljiljana Petrović avilem slučajno, ali ispelo kaj naštisada te vel majlače. Vojda bez e predrasude odlučisada te primiolma sar advokatsko pripravniko i omogućilmaj o upiso ane advokatsko komora. Pe goda načino dobisadem privilegija te steknov praktično đanglipe o veštine tar neko ko sile butbrešesko iskustvo sago sudija parničar i advokato- phenel e Marija.

Andaro iskustvo tare sunarodnikura, đanel kaj si e situacija uglavno majdrugačijo

Đanav kaj sesilpe kaj e poslodavcura odustanin kana dikhen ili ašunen kaj si Roma, problemo si an goda kaj vonda našti ni te dobin šansa te sikaven so đanen- phenel e Marija i dodajil kaj si svesno kaj ađe đi ka posla savore phare aven.

Mislil kaj bi  trubuna te ven e afirmativne mere save postojin za e srednje škole i studije, i za o zapošljavanje za e pripadnikura thare romani populacija.

– E nadležne organura bi trubuna te razmatrin odluka te anenpe mere save bi omogućina te e poslodavcura velen olakšice kana zaposlin obrazujime Romen. Mozda bi trubula te odredilpe brojo thare romane pripadnikura save silen odredjeno stepeno tharo obrazovanje, a save bi trubuna te zaposlin e državne institucije- smatril e Marija kase gasavi pomoć kana zaposlisalji ni tubuja ali bi but aver themese tar laće sunarodnikura vela potrebno, a pogotovu za kola sa završome srednjo škola, but bi značila laće.

Iako ni sesalaće potrebne jer sasala lačho prosek thare srednjo škola, e afirmativne mere pomosarde te upisolpe po Pravno fakulteto, jer kasno odlučisalji za goja opcija. Napomenil kaj but značisadalaće i goda kaj promosada stipendije, republičko i REF stipedija savi si namenime za e romane studentura save ano predviđeno roko den e ispitura. Ađe kana sila piri porodica i mogućnost te izgradil pi advokatsko karijer, E marija phenel kaj si spremno te svako đe vredno radil, te i dalje sićol i the borilpe the bi avela laće porodica majlačhe uslovura za o životo.

J.B.

O projekto „Romski Grad, pravo na obrazovanje i rad – Romano foro, hakaj po sićope thaj bućaripe“ si sufinancirime andar o budzeto thare Republika Srbije – o Ministarstvo andar e kultura thaj o informisanje. E stavova khaj si inkhalde andar o podržime medijasko projekto, naj nužne the mothon o stavo thare organura save dije podrška za kava projekto.

 

Iako prilikom traženja posla, kako kaže, nije bila diskriminisana zbog toga što je Romkinnja, iz iskustva svojih sunarodnika zna da pripadnici romske populacije često ne dobiju ni šansu da pokažu šta znaju. Sigurna je da bi afirmativne mere pri zapošljavanja poput onih koje postoje za romske đake pri upisu u srednje škole i na studije, bile značajne za popravljanje položaja romske zajednice Ima 25 godina, studije prava završila je pre godinu dana, a u aprilu je počela da stažira u advokatskoj kancelariji LJiljane Petrović. Nakon toga je, kako kaže, očekuje pravosudni ispit, a potom planira da se samostalno upusti u…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Napretkova „petarda“ protiv Vojvodine (5:0)

Fudbaleri Napretka obradovali su ove subote svoje navijače, ubedljivo pobedivši, u 32. golu Super lige Srbije, novosadsku Vojvodinu u Kruševcu ...

Uhapšen muškarac koji je naneo laku povredu policajcu

Policija iz Ćićevca je uhapsila D.R. (28) iz okoline tog mesta zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ...

Pridružite se akciji  “Knjiga za druga”

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava koji se obeležava 23. aprila, udruženje Razvojni centar Srbije organizovao je akciju pod ...

Na miting „Budućnost Srbije“ u Beogradu iz Kruševca ide četiri hiljade ljudi

Na završni miting kampanje „Budućnost Srbije“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Kruševca organizovano kreće 80 autobusa, odnosno oko četiri hiljade ...

U Kruševcu bez protesta „1 od 5 miliona“, novo okupljanje u Beogradu

Na Trgu glumaca u petak, 19. aprila, neće biti okupljalja nezadovoljnih građana niti protestne šetlje, a organizatori protesta „1 od ...