Ljubiša Đidić laureat „Jefimijinog veza“ za zbirku „Zavetne“

Književna nagrada „Jefimijin vez“ za 2026. godinu pripala je pesniku i književniku Ljubiši Đidiću za zbirku pesama „Zavetne“, odlučio je jednoglasno žiri u sastavu dr Danica Andrejević, Bratislav Milanović i Dragan Lakićević

U obrazloženju odluke ističe se da je zbirka „Zavetne“ oblikovala „hram sabornog umlja, genske primordijalne memorije i nacionalne istine“, kroz poetiku sveobuhvatne ljubavi, tihovanja i duhovnosti. Žiri ocenjuje da je autor uspeo da sjedini lično i kolektivno iskustvo, tradiciju i savremeni senzibilitet, ostvarujući snažne estetske domete.

Posebno je naglašeno da je Đidić decenijama bio jedan od stubova kulturnog kruga Bagdale, okupljajući značajne književne stvaraoce i gradeći prostor dijaloga različitih poetika. Njegove „Zavetne“, kako navodi žiri, predstavljaju istovremeno zakletvu, molitvu i bolnu ljubav prema rodu, zbog čega se ova zbirka pokazala kao prirodan laureat priznanja koje nosi ime prve srpske pesnikinje.

U opširnom obrazloženju dr Danice Andrejević ističe se da pesnik „čuva sveti krug“ kulture i duhovnosti, povezujući etiku i estetiku, lično i opšte, mitsko i savremeno. Đidićeva poezija, navodi se, prožeta je „maternjom melodijom, genskom memorijom i sabornim umljem“, dok se kroz njene stihove prepliću istorija, zavetnost, ljubav i duhovna postojanost.

„Zavetne“ su predstavljene kao knjiga koja poetički preobražava istorijsko iskustvo i nacionalno pamćenje u lirski izraz. Žiri smatra da pesnik u vremenu novih izazova i neizvesnosti uspeva da sačuva ono što je najvrednije – „stvari spasene iz brodoloma“, nudeći čitaocu prostor duhovnog utočišta i nade.

Posebno je istaknuto da Đidićeva poezija uspostavlja dijalog sa velikim imenima srpske i svetske kulture, od narodnog pesništva i srednjovekovne duhovnosti do savremenih književnih tokova, dok je njen osnovni ton obeležen verom u snagu jezika, ljubavi i zaveta.

Žiri zaključuje da je zbirka „Zavetne“ delo zrelog pesnika koji je odavno potvrdio svoje mesto u savremenoj srpskoj književnosti, te da je nagrada „Jefimijin vez“ ove godine pronašla autora čija poezija na najdublji način korespondira sa njenim duhovnim i umetničkim smislom.

U užem izboru za nagradu našle su se i zbirke „Miris starog srebra“ Pero Zubac, „Put u praskozorje“ Milena Severović i „Šestar za oreol“ Kosta Kosovac.

Nagrada „Jefimijin vez“, jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Srbiji, tradicionalno se dodeljuje u okviru vidovdanskih svečanosti u Kruševcu, gradu u kojem je nastalo čuveno Jefimijino „Pohvalno slovo knezu Lazaru“, jedno od najdragocenijih dela srpske srednjovekovne književnosti.

M. J.

Pamtenik: Bora Mihajlović – otac kruševačkog teatra