Kruševački „Rok maraton“ nakon dužeg prekida održan proteklog vikenda

Pod pokroviteljstvom Grada Kruševca, u organizaciji Udruženja r’n’r muzičara Kruševca u nedeljno veče je održan, u dvorištu Galerije, „Rok maraton“ na kome su nastupila neka od najznačajnijih imena ovdašnje scene

Još jedna gradska kulturna manifestacija proteklog vikenda bila je, ako pratite vremenske prognoze, gotovo neodrživa – ali se i ovog puta upornost i malo kocke isplatilo. Načinjen je u dvorištu kruševačke Umetničke galerije (nekada sedište KP zajednice) presek ovdašnje rokenrol scene i uz sve pohvale čutom i viđenom moramo postaviti možda i ključno pitanje – postoje li u ovom mestu i grupe koje su u proseku mlađe od 40 godina?

Nastupilo je šest dobro nam poznatih postava, gotovo sve sa višedecenijskim stažom, pa i ne čudi pretežni sastav publike – uglavnom su je činili ljudi koji su verni pratioci lokalnih muzičkih dešavanja još od dijaboličnih ’90-tih.

Uvodni XI Eleven, predvođen veteranom Ivanom Miladinovićem istrajava na svom davno zacrtanom putu „hrišćanskog roka“, a termin za nastup od 20:00 itekako se odrazio na broj prisutnih.

Nakon njih pojavila se jedina grupa, iz te večeri viđene šestorke, sa nešto „svežijom“ postavom i zanimljivom, a novom autorskom pričom – Broken Flower. Radi se o pretežnom rege izričaju, u najboljoj tradiciji njihovih slavnih prethodnika sa ovih prostora – grupe ZAA, ali će tek njihov budući, pre svega studijski, rad potvrditi neskriveni talenat i kombinaciju autorskih potencijala Alekse Petrovića i jednog od rege gurua Aleksandra Kaunt Rika Rilaka (ex Zaa, danas Del Arno Band).

Za njima stiže dobro poznata pop rok atrakcija Treća Smena, bend oko koga se generalno vrti čitava priča oko Udruženja r’n’r muzičara Kruševca. Ivan Pelaić predvodi ih od početka novog milenijuma i istrajava na negovanju pre svega lirskog pristupa građenju tema, koje su prethodnih sezona počesto zauzimale visoka mesna na regionalnim top listama.

I kao po pravilu nakon profesora fiskulture (Pelaić) nailazi profesor srpskog Vladica Radojević i njegovi neuništivi ritam i bluz konkvistadori Radiofoniks. Mnogim pratiocima srpske pa i regionalne scene biće puno jasnije o kome se radi ako pomenemo da se ista postava do pre nekoliko godina zvala Bluz Rezervara i da iza sebe ima dva odlično ocenjena izdanja.

Vladica, a i oni oko njega, dobro su poznati po izuzetno posvećenom pristupu stvaranju i realizaciji novih pesama tako da su danas svakako jedna od udarnih pesnica scene.

Koncizno i bez vremenskog preterivanja grupa je prisutnima demonstrirala kako zvuči odlično uvežbana skupina dobrih prijatelja koji umeju da kroz gitarsku muziku izliju svoje emocije i ritmove na prisutnu publiku i da ona počne da se njiše i pleše, a to u današnje vreme teško kome uspe ako nema opštepoznate hitove.

Pred samo finale na scenu, čija je pozadina oslikana još bog zna kad, stupa čuveni Fucktor Reunion, koji je još pre gotovo tri decenije snimio i objavio svoj debitantski, a antologijski album „Kud plovi ovaj brod?“, doduše pod nešto drugačijim imenom Fucktor 02. Te pesme uglavnom i danas sviraju, neke u nešto drugačijem aranžmanu, usvirani u milisekundu i još uvek puni entuzijazma. Nedostajala je prisutnima „Revolucija“, ali su svakako odrali grla na ostale dobro poznate stihove.

Za kraj se iz tame pojavljuje čudesni dvojac Ludwig Ludwig! Ljubiša Ponoćni Vodeničar Jovanović i Saša Ognjanović kako god se okrene, krovni su faktori ovdašnje rok scene. Lideri legendarnih Scarpsa i Katabazije načinili su jedinstvenu dark-vejv muzičko scensku strukturu (Ljubiša sve više pleni i kao odličan glumac u okviru Teatra „Čkalja“) koja je sasvim drugačija od svega do sada viđenog i čutog na ovim našim balkanskim prostorima. Pre nekoliko godina objavili su i izuzetno zapaženi dugosvirajući prvenac i od tada mnogobrojni fanovi željno iščekuju novo diskografsko ostvarenje. Ovi prisutni u nedelju pred ponoć još jednom su posvedočili da nema jačih!

Zafalila su neka popularna imena (Crveni Karton, Keni nije Mrtav…) ali je činjenica da je prostor bio jako dobro popunjen veselim i urbanim gradskim likovima, koji su dobro znali šta mogu očekivati od ovog predvidovdanskog hepeninga. Ulaz je bio besplatan, ali je problem nedostatka štandova sa pićem i mokrih čvorova bio itekako veliki, a potpuno nepotreban problem.

I.St.R.