Kruševački planinari pred još jedan Jastrebački marš

Planinarsko sportski klub “Jastrebac”, u subotu 10. oktobra, organizuje 59. Jastrebački marš, tradicionalnu republičku akciju. Okupljanje je u 9h kod planinarskog doma “Žarko Žarić”, a učesnici će moći da biraju između dve staze

Jastrebački marš je dugogodišnja akcija nastala početkom šezdesetih godina, kada su planinari odlučili da akcijom Tragom rasinskih partizana doprinesu obeležavanju Dana oslobođenja grada – 14. oktobra. Prošle godine učestvovalo je 770, a pretprošle više od 1000 planinara iz mnogih srpskih klubova. Ove godine, zbog trenutne epidemiološke situacije, očekuje se manji broj.

– Trenutno je takva situacija da i u svetu planinarstva moramo da nastupamo razumno i odgovorno i da se uklopimo u aktuelnu atmosferu, a pritom ne odustajemo od tradicije – kaže Evica Jeremić, potpredsednica Planinarsko sportskog kluba “Jastrebac”.

Zmajevac

Za vreme vandrednog stanja, Planinarski savez je otkazao sve manifestacije masovnog tipa, takmičenja i republičke akcije, pa su članovi Kluba individualno i u krugu porodice organizovali odlaske na planinu. Sada, nakon popuštanja mera, planinarske akcije se ponovo održavaju, ali uz instrukcije i savete Saveza.

– Nedavno održani Dani pešačenja su uspešno protekli. Ljudi su bili prezadovoljni i vidi se da im je boravak u prirodi potreban. Jastrebački marš ćemo organizovati na sličan način, nama je bezbednost na prvom mestu, pa ćemo zato organizovati dve staze, gde će se ljudi kretati u manjim grupama, zbog gužve. Na stazama će biti naši licencirani vodiči koji su tu da pomognu. Ljudi treba da dođu da vide da su to uređene staze, da se tu ide jednim prijatnim tempom, vodiči su edukovani, znaju kako treba da vode ljude, da prate dinamiku i prave pauze. Ljudi misle da će planina da im oduzme snagu, a zapravo će im je uliti, mi sebe unapređujemo planinarenjem – objašnjava Jeremićka.

Na Jastrebačkom maršu, prva maršuta je do Bele stene, staza je duga 11km sa oko 700m visinske razlike, druga staza je do Zmajevca, nešto zahtevnija, duga 16km i sa 900m visinske razlike. Obezbedjeno je prisustvo Gorske službe spasavanja i Službe hitne pomoći.

Jastrebačke staze – uvek izazovne

Na Jastrepcu postoji jako razvijen sistem planinarskih staza, postoji čak 13 markiranih, obeleženih i ucrtanih registrovanih staza ukupne dužine od oko 160 km. Markiranje staza i preuređivanje izvora, kojima je ova planina bogata, započeo je pedesetih godina Miodrag Stanković Beli. Prva dve markirane staze vodile su do Bele stene i Majorove česme. Staza do Bele stene je i danas najposećenija zbog atraktivnog koncepta, zanimljivih vidikovaca i veličanstvenog pogleda na Kruševac i okolinu koji se pruža sa tog vrha. Preko ove staze prolazi i čuveni Evropski pešački put E7. Na Jastrepcu postoje i dve staze zdravlja: od jezera do crkve Sveta Petka i od planinarskog doma do Ribarske Banje.

Planinarski klub održava staze i vodi računa da one uvek budu pravilo markirane. Postoji standard markacija koji se poštuje na svim planinama u Srbiji.

– Mi imamo članove koji su se edukovali za markiranje planinarskih i pešačkih staza. Markacija je izutetno važna, jer pored ljudi koji već godinama žive na jastrebačkim stazama, često dolaze novi ljudi, planari iz drugih gradova i oni treba da se snađu i bezbedno se osećaju uz sadržajne i vidno postavljene oznake. Jastrebac je jedno ogromno prostranstvo, najšumovitija površina na Balkanu, može da deluje da je jednostavan, ali to je varka – kaže ona.

Aktivnosti Kluba

Nakon Drugog svetskog rata, Voja Plašić, Svetozar Đurić Čkalja, Milence Tripković i Tomislav Tešić su se okupili oko ideje da oforme Planinarski klub u Kruševcu. Ubrzo je počela izgradnja planinarskog dom „Limarev dom” (danas“Žarko Žarić”) koji je i danas jedan je od najvećih planinarskih domova u Srbiji.

– Mnogo je velika stvar za jedan grad da ima ozbiljan i razvijen planinarski klub. Što bi rekli Slovenci, stvar kulture je da na planini postoji planinarski dom – navodi Jeremićka.

“Jastrebac” je danas planinarsko sportski klub, pošto se njegovi članovi takmiče u dve sportske discipline – planinskom trčanju i trekingu.

– Naš klub vodi računa o edukaciji svojih članova, da svakom početniku i članu omogućimo da može da napreduje i da se razvija u skladu sa svojim interesovanjima i mogućnostima, tako da podržavamo i usmeravamo ljude ka raznovrsnim obukama. Nije lako ljudima koji su do danas hodali planinama jednim ujednačenim, sporim ritmom, prijatnim i bezbednim, da postavimo zadatak da učestvuju u disciplinama kao što su treking ili planinsko trčanje. Članovi našeg Kluba su edukatori za različite discipline na nivou Planinarskog saveza Srbije. Bitno nam je da imamo ljude sa bogatim teoretskim znanjima i iskustvima od kojih mogu da uče svi drugi planinari, to mnogo doprinosi radu našeg Kluba – objašnjava Jeremićka.

Tomislav Tešić, Žarko Žarić i Svetozar Đurić Čaklja

U našem gradu postoji stanica Gorske službe spasavanja, broji 15 aktivnih članova, a jedna je od prvih koja je dala pripadnice Gorske službe spasavanja. Postoje edukacije za markiranje staza, licencirane vodiče, alpiniste, speleologe, sportsko penjanje, planinarsku orijentaciju, kretanje „via feratama”, za mlade trkače u planinskim uslovima…

– Prva obuka za planinsko trčanje za mlade od 14 do 18 godina, organizovaće se od strane Planinarskog saveza Srbije od 9. do 11. oktobra na Ovčaru i Kablaru, a finansijski je podržana od Ministarstva za sport i omladinu. Glavni edukator je Dejan Živanović iz Kragujevca, član PSS i olimpijskog tima Srbije, a programom kampa predvidjena su i predavanja na temu planinarske svesti i kulture. Naš klub predstavljaće perspektivna Tara Manić – najavila je ona.

Klub uspešno i uzorno organizuje takmičenje Treking lige Srbije već pet godina, imamo uspešne takmičare, a Jastrebac kao planina ima odgovarajuće staze. Prošle godine je ženska ekipa bila druga na Državnom prvenstvu, Maja Milosavljević je bila prva u Kupu, kategorija žene, dok je Jeremićka bila četvrta.

Sve blagodeti planinarenja

Ljudi hodaju planinom zbog zdravlja i dobrog imuniteta, neki beru pečurke i lekovito bilje, dok drugi fotografišu prirodu.

– Planinarenje uvek uzvrati višestruko, čovek se vrati bolji, uvek postoji neka promena bilo u raspoloženju, odlukama, poznanstvima, interesovanjima. Kroz planinarenje može da upozna druge zemlje, kulture, ljude, vidi nova mesta i znamenitosti, proširi vidike i unapredi sebe. Istančaju se koncentracja i ravnoteža, spretnost, organizovanost i unutrašnji mir. Deca postaju samostalnija i društvenija. Važno je da čovek ima svoju rekreaciju, a ova odgovara svakom životnom dobu. Mnoge porodice zajedno idu na planinarenje, puno lepih poznanstava se tu dogodi, neka prerastu u brakove – optimistična je Jeremićka.

Visinske razlike značajno doprinose jačanju imuniteta, tako da Kruševljani, ako odu na jedan od vrhova Jastrepca imaju priliku da borave na nadmorskoj visini bar 900m većoj u odnosu na mesto življenja.

– Ako sa prozora vidite Jastrebac, probajte da uzvratite pogledom iz drugog pravca. Svako može da odabere stazu po svojoj meri, akciju, period godine. Godišnja doba su drugačija kada napravimo iskorak prema prirodi i planini. Jastrebac je leti osvežavajuća planina, ima puno hlada i vode, a preko zime sneg bude neodoljiv i mogu se obaviti fantastični treninzi – uverljiva je ona.

Saveti planinaru početniku

Ako ste početnik dođite u Klub kako biste dobili informacije od planinara sa iskustvom i kako ne biste pogrešili u odabiru opreme. Oprema ne sme biti pamučna, treba uložiti u planinarske čizme i ranac u kom obavezno morate imati nešto slatko, dovoljno vode, prvu pomoć, pištaljku, napunjen telefon sa brojem telefona Gorske službe spasavanja (062-46 46 64). Ne treba sebe ni potceniti ni preceniti i strpljivo pratiti svoje želje i planinarske vodiče.
Jeremićka je pozvala ljude da se učlane u Klub, jer na taj način dobijaju kompletnu organizaciju i informisanost, a dominantan deo članarine ide na osiguranje. Klub broji 395 članova. Upravni odbor Kluba vodi računa i o pojedincu i o zajednici.

– Za planinarenje je važno da nam osnovno zdravstveno stanje to omogućava, ali čovek je iz prirode potekao i za opstanak se borio radom i raznim aktivnostima, kilometrima je pešačio da bi se prehranio, nama je pešačenje u genetici. Puno je čuvenih ljudi koji su planinarenjem ostvarili sebe. Na planini i danas postoji isposnica Sveto Save koji je neumorno hodao, Nikola Tesla je u Americi pohodio Stenovite planine, Novak Đoković bira planinu… I da nikada ne zaboravimo proboj Solunskog fronta i Kjmakčalan. Nismo mi ništa novo izmislili, to što su ljudi pre nas radili samo je probudilo našu radoznalost, jer kako alpinisti kažu: “Kada se jednom uhvatiš za stenu, ona te više ne pušta” – kaže Jeremićka.

M. Stanković