Kruševac Geto: “Nikad nećemo promeniti kruševački akcenat”

Humor kruševačkog dua, Kruševac Geta, nasmejao je i oduševio mnoge. Prepoznatljivi po duhovitosti, Nikola Trišić Triša i Nikola Milenković Čami neumorno rade na stvaranju novih pesama, stendapa i kratkih komičnih videa koji zabavljaju milione. Nedavno su ponovo oformili bend, te su u Kruševcu nastupali u okviru Humanitarnog bazara na Bagdali, kada su i za naš portal otkrili zbog čega neguju kruševački akcenat, šta je ono po čemu se Kruševljani razlikuju od ostalih, ali i šta spremaju novo

Šta trenutno radite? Da li da očekujemo neki novi projekat u budućnosti?

Čami: Mi smo u sto jednom projektu! Svašta nešto se sprema, ne smemo puno da pričamo o tome, biće tu i neki televizijski projekti. Što se tiče muzike, oformili smo ponovo bend, mnogo smo srećni zbog toga. Putujemo za Englesku ponovo, vraćamo se na mesto zločina, da nastavimo našu avanturu. Dok smo bili u Engleskoj, radili smo putopise u kojima smo upoređivali našu kulturu sa njihovom. Takođe, nastavićemo da pravimo skečeve.

Kakvi su Englezi?

Triša: Kad ode Kruševljanin u Englesku pravi se Englez. Englezi su sušta suprotnost nama.

Čami: U Engleskoj je drugi mentalitet, druga kultura. Mada, zavisi, sve što više ideš na sever to su sličniji nama. London je druga dimenzija, golub ti se izvinjava na ulici, sve sa “excuse me sir”. Nismo mnogo uhvatili od tih ljudi koji žive u Londonu, ali severnjaci su nas oduševili.

Koliko vas je korona poremetila?

Triša: Pa, i nije u toj meri da smo obustavili radove, ali nastupi uživo su nam falili. Čovek koji stvara se hrani koncertima i dobija engergiju od ljudi. To nas nije sprečilo da u tom periodu karantina sednemo, pišemo i stvaramo i na tom polju smo napredovali. Želimo da u budućem periodu to ispliva kao Kruševac Geto upgrade neki. Konačno smo okupili bend, što je bila i moja i njegova želja, mi smo pre toga svirali i pevali u našem bendu u kom smo se i upoznali, došao je dan da nastavimo tim stopama, i to baš je dan, jer je prva svirka bila za našu decu Viktoriju, Dimitrija i Pavla.

Kako trenutno funkcionišete, pošto ne živite u istim gradovima?

Triša: Teško je reći živeti.

Čami: Veruj mi da funkcionišemo odlično, zato što, da smo zajedno, od ovoga ne bi bilo ništa, jer mnogo volimo da sedimo, da pričamo i da se družimo. Uglavnom, snimamo odvojene videe, kad baš neko zahteva da budemo obojica u videu, onda on dođe u Beograd ili ja u Kruševac.

Triša: Dovoljno smo zajedno! Nije potrebno da 24 sata provodimo zajedno, mi se dobro poznajemo, preko 15 godina, dovoljan je pogled i poziv i dogovor je tu.

Da li imate poslove sa strane?

Čami: Ja se bavim samo Kruševac Getom, imao sam neke poslove sa strane, imam neki staž, da li ću da primim penziju to će da vidimo. Kruševac Geto mi je primarni i jedini posao trenutno.

Triša: Isto ne radim ništa osim Kruševac Geta, pišem malo prozu i aforizme za svoju dušu.

Da li može da se živi od Kruševac Geta?

Čami: Ako radiš dovoljno, može.

Šta vas inspiriše? Kakvi su Kruševljani?

Čami: Kruševljani su naši, mi ne bežimo od toga, jer smo to i mi. Jesmo malo težak narod, ali tvrdim da smo najsrčaniji kad nekog treba da dočekamo i ugostimo. Svi znamo kakvi smo, to smo što smo i volimo ono što jesmo.

Triša: Kruševljanin te zafrkava, ne sa ciljem da te prevari. Oni su šaljivdžije, i to je nama usađeno, kao kod Čkalje i ostalih drugih koji su odavde ponikli i u pozorištu i na filmu. Kruševac je nama u srcu, i mi smo u njemu trenutno, a izaći ćemo iz njega samo zato što moramo da radimo i idemo na druga mesta, da bi i drugi videli šta je Kruševac.

Zašto negujete kruševački akcenat?

Čami: Ja živim u Beogradu 12 godina, i nikad nisam promenio naglasak, čak i kad sam radio po nekim firmama. Imao sam i nadimak “Kašičica”, jer kad sam prvi put rekao to, Beograđani nisu mogli da veruju kako izgovaram tu reč. Naš akcenat je lep, specifičan i dobar za komediju, pevljiv je. Ono što mi izgovorimo na kosovsko-resavskom dijalektu, ne bi bilo toliko smešno da nije tako izgovoreno. Glavna poenta i srž naše komedije je kruševački akcenat.

Triša: Vraćajući se deset godina unazad i slušajući njega kako priča, zajedno smo počeli da se smejemo i stvorili Kruševac Geto. Da smo se odrekli kruševačkog akcenta, ne bi Geto nikad ni postojao.

Koliko vam prija popularnost?

Triša: Pa iskreno, prija. Svako bi slagao kad bi rekao da ne prija. Mi stvarno držimo do toga da skromnost bude na nivou svome. Volimo popularnost u smislu da je to potvrda našeg rada, da neko priđe i kaže: “E, to što vi to radite je vredno”, u tom smislu prija. Mi ne živimo neki glamurozan život.

Čami:  Koja prija? Prija, ali slava dođe i prođe. Ti si uvek na neki način popularan, ali nije to kao da ne možeš da prođeš ulicom. Ljudi znaju ko si, šta si i šta radiš, pozdrave te i pohvale, neki hoće i da se slikaju. To se vidi kod dece u nekim godinama osnovne škole, dete koje voli da bude u centru pažnje njemu prija popularnost, to prosto ide jedno sa drugim, mi smo bili takvi.

Nastup koji pamtite? Po čemu se nastupi u Kruševcu razlikuju od ostalih?

Triša: Po tome što ih nema. Što se kaže najteže je u svojoj kući. Pamtim nastup u Barutani u Beogradu, kao i u Smederevu i Jagodini, gde smo više puta nastupali kao hip hop grupa i stendap šou, tako da mislim da su Jagodinci mnogo zahvalna publika. Spletom okolnosti nismo mnogo ovde nastupali, jednom u Pozorištu i u Pionirskom parku, ali se nadam da će to da se promeni.

Čami: Ja najviše pamtim nastupe stendapa, prvi nastup u Akademiji 28, koji sad igramo dva puta mesečno, tamo je neverovatna atmosfera i posećenost. U Beogradu smo mali bogovi, hvala ljudima što nas podržavaju i što hoće da dođu da nas vide, čuju i da se nasmeju. Svaki nastup mi je drag, ali ti su mi možda najdraži. Beograd je nešto što nas osvaja definitivno.

Triša: Ali i mi osvajamo njega. Nekad kod Kruševljana kad odu u Beograd proradi provincijski duh, pa se prebace na beogradski, jer ih je sramota. Mi se baš trudimo da pređemo tu granicu, da nas prihvate ovako. Ti si ti, ni Crnogorci ne odustaju od svog govora.

Koliko se ljudi pronalaze u vašim videima?

Triša: To su neke obične dnevne stvari, svako od nas pere zube, ide u kafanu i apoteku, zato se i pronalaze.

Čami: Pronalaze se sto jedan posto, zato što smo svi mi isti, od krvi i mesa i svima nam se iste situacije dešavaju. Nama su majke sto puta rekle da ne snimimo neki video, jer će cela Srbija da zna šta se dešava kod nas u kući. Reko, jeste majka, to samo kod nas i nigde više! Svako živo biće koje je osetilo život se pronalazi u našim videima.

Oni koji žele da se nasmeju i opuste mogu da dođu na neki od sledećih stendap nastupa Kruševac Geta, 29. septembra u Lazarevcu, i 1. oktobra u Beogradu. Oni koji su sprečeni, uvek mogu da uživaju u sadržaju na njihovim kanalima, i da se dobro provedu uz dogodovštine Slobodana i Snežane, ali i svih ostalih urnebesnih, svakodnevnih likova.

Marija Stanković