Korona više utiče na žene

Anksioznost izazvana korona virusom prisutna je kod oba pola, s tim da je kod žena malo izraženija jer su tokom pandemije, pored poslovnih, one više bile upućene i na kućne obaveze. Da bi u narednom periodu žene malo više trebalo da posvete sebi i aktivnostima koje ih čine srećnim, a kako bi lakše prebrodile posledice pandemije, savetuje psihološkinja Milica Zajić

Na panelu koji je Udruženje žena „Peščanik“ organizovalo u hotelu Dabi, na temu uticaja korona virusa na psihofizičko zdravlje, govorile su Milica Zajić, psihološkinja i doktorka Gordana Simić, načelnica Službe hitne medicinske pomoći.

– Strah od korona virusa prisutan je od početka pandemije, s tim da je bio nešto izraženiji tokom prošle zime i ovog proleća kada je i broj novozaraženih na dnevnom nivou bio najveći. Utisak je da taj strah sada malo jenjava, s tim da ćemo se sa strahom i anksioznošću tek suočavati, onako kako se polako budemo opuštali i vraćali u normalne tokove života – kazala je psihološkinja Zajić.

Uz konstataciju da su strah i anksioznost malo više pogodili žene, Zajić savetuje da bi svaka žena sada trebalo da se vrati sebi.

– Kuća će ostati gde jeste, deca će u jednom trenutku otići svojim putem, i žene bi nakon ove pandemije trebalo više da se posvete sebi, da rade nešto što im prija, da se druže, vežbaju, da se zdravo hrane… – savetuje ona.

Govoreći o posledicama koje je korona virus ostavio na psihofizičko zdravlje, Zajićka je kazala da nisu sve priče iste, da su neke porodice izgubile svoje najmilije, te da bi svakako treba da prođe određeno vreme kako bi se prevazišlo ono za čime smo svi bili suočeni tokom proteklih godinu i po dana.

Prema njenim rečima, istraživanja su pokazala da je oko 25 odsto populacije razvilo post kovid simptome.

– Strah od bolesti, od gubitka bližnjih, gubitka posla, strah od nepoznatog, sve je to uticalo na mentalno zdravlje ljudi. Kod trudnica su anksioznost i napadi panike bili još izraženiji, plašile su se za svoje i zdravlje bebe. Bilo je i dosta onih koji su nakon što su preležali koronu nastavili stalno da idu kod lekara, čak i onda kada se utvrdi da je njihovo zdavstveno stanje stabilno. Reakcije ljudi su generalno bile različite, a kolike će zapravo posledice sve ovo imati na naše mentalno zdravlje, tek će se videti – istakla je Zajića.

Govoreći o porodičnom nasilju u vreme korone, kazala je da je ono bilo prisutno uglavnom u porodicama koje su i pre korone imale probleme.

– U nefunkcionalnim porodicama ti odnosu su se samo dodatno pogoršali, posebno u vreme izolacije, kada se dosta vremena provodili u kući, a dodatni problem je tada bio što je u vreme izolacije bila smanjena mogućnost da se potraži stručna pomoć. U porodicama koje su funkcionalne, može se reći da su se ti odnosi dodatno unapredili, takve porodice su se uglavnom samo još više zbližile, kroz otvorenu komunikaciju i razmenu osećanja – navela je Zajić.

Doktorka Gordana Simić rekla je da u Službi hitne medicinske pomoći, u odnosu na period od dve godine pre pandemije, u godini korona virusa, nije bilo značajne razlike u broju pacijentkinja koje su se javljale zbog nasilja u porodici.

– Sigurno je da ima dosta žena koje trpe porodično nasilje, ali one još uvek nemaju tu slobodu da kada dođu kod lekara to i kažu. Trudimo se da kroz razgovor prepoznamo znake nasilje ili da ženu navedemo ili oslobodimo da prijavi nasilje, ali mnoge nemaju dovoljno hrabrosti za to. Statistički gledano, tokom pandemije nije bilo više nasilja, ali je činjenica da zvanične brojke nisu uvek merodavne – rekla je doktorka Simić, dodajući da je od početka pandemije na području grada Kruševca zabeležen jedan slučaj femicita koji se dogodio nedavno.

Prema njenim rečima, tokom pandemije korona virusa, bilo je dosta poziva građana koji su vidno uznemireni pozivali Službu hitne medicinske pomoći.

– Mnogi su bili uplašeni, postavljali su brojna pitanja, od toga koji su simptomi kovida, koje su posledice…Trudili smo se da svima izađemo u susret, da damo odgovore, što na samom početku nije bilo lako jer je bolest bila nepoznata. Kako je vreme prolazilo bilo je i više saznanja – kazala je doktorka Simić.

Navela je i to da su tokom pandemije, pored hroničnih bolesnika, češće dolazili i pacijenti koji su bili vidno uznemireni , te da su u pojedinim slučajevima takvi pacijenti upućivani na dalje specijalističke preglede.

Na kraju, doktorka Simić kaže da je korona virus doneo brojne probleme, da je svakako negativno uticao i na mentalno zdravlje ljudi, ali da je doneo i nešto dobro, tačnije, da se u godini korone rodilo više beba.

D.P.