Kome to smeta naše zlato?

Umesto da se, svi zajedno, radujemo najvećem uspehu srpskog sporta u Riju, olimpijskom zlatu na koje je naš najtrofejniji sport čekao punih 28 godina, i koje je tako ubedljivo osvojeno, posebno velikim trijumfom u finalu protiv Hrvatske, odmah su počele da se odapinju otrovne strele prema zlatnim vaterpolistima, njenim najistaknutijim članovima i čelniku Vaterpolo saveza Srbije

Nespremni da kvarimo sopstveno slavlje ogromnog uspeha kojim je potvrđena potpuna superiornost u svetskom vaterpolu, nezabeležena u bilo kojem sportu, ne dozvoljavamo da nas razne struje uvlače u političke obračune, toliko besmislene i neprihvatljive zdravom razumu.

Kome to smeta naše zlato?

Jedna krajnje sportska izjava izvanrednog sportiste Andrije Prlainovića, velikog patriote koji se opredelio da brani boje ove države a ne u kojoj je rođen, koji je osvojio u vaterpolu sve sve što se osvojiti može, i sa Partizanom i Crvenom zvezdom pokorio Evropu u Ligi šampiona, zabrinutog za sudbinu klupskog vaterpola, iskorišćena je za lavinu napada najnižeg nivoa.

Potom je krenula lavina od tih struja i protiv predsednika Vaterpolo saveza Srbije, koji je uz veliko angažovanje profesionalaca u Savezu i članova Upravnog odbora i uz svesrdnu pomoć države, uspeo da stabilizuje vaterpolo organizaciju kojoj je, pod teretom ogromnih nasleđenih dugova (najviše prema reprezentativcima i stručnom štabu) – pretilo rasulo i potpuni bankrot.

Istoj struji zasmetao je potpuni mir u kući vaterpola. Isto kao što im je zasmetala i besprekorna organizacija Evropskog prvenstva u “Areni”, za šta Srbija, Beograd i naša vaterpolo organizacija još uvek dobijaju samo pohvale. Istina, tada se samo malo oglasila, tek da baci mrlju na slavlje zbog trećeg uzastopnog evropskog zlata, prozivajući Stefana Mitrovića da, bože moj, nije hteo da se rukuje sa predsednikom države!?

Kojoj struji to smeta što imamo zlatnu generaciju vaterpolista, koji ne znaju šta je to otkaz reprezentaciji, ili nepoštovanje obaveza i koji uvek ističu zahvalnost državi koja ih nagrađuje za ono što su krajnje pošteno zaradili u bazenu.

Kojoj struji smeta selektor Dejan Savić, kome je ovo rukovodstvo saveza dalo bezrezervnu podršku i – dobili smo najboljeg trenera sveta!

I, ne samo da je, pokazujući patriotizam, odoleo svim pozivima i odbio finansijski mnogo isplatljivije ponude, spreman da do kraja vodi ove zlatne momke koji su, svi zajedno, uložili mnogo truda da budu ono što jesu – najbolji na svetu na svim frontovima!

Kome to smeta što je Vaterpolo savez Srbije među prvima bio uz svoj narod u katastrofalnim poplavama i prikupljao pomoć širom sveta?!

Kome to smeta što smo, baš na incijativu igrača, organizovali “Turneju šampiona” i posetili naš narod na Kosovu i Metohiji i izazvali njihovo oduševljenje što su uživo videli svetske i evropske šampione?!

Kome to smeta što smo jednu zvaničnu utakmicu Svetske lige odigrali u Banjaluci, na oduševljenje srpskog naroda u Republici Srpskoj?!

Kome to smeta što smo, pripremajući se za pohod na olimpijsko zlato, organizovali humanitarni turnir osam nacija u Boru i, posle nezaboravnog druženja sa rudarima na 420 metara ispod zemlje, uručili Dečijoj klinici u Tiršovoj dva miliona dinara za kupovinu neophodne opreme, dok su dečje odeljenje borske i majdanpečke bolnice dobili po 400 hiljada dinara?!

Kome to smeta što tako uspravno dižemo srpsku zastavu i uvek se zahvaljujemo državnom vrhu, premijeru i predsedniku Srbije, bez čije konkretne podrške i prepoznavanja problema u najtrofejnijem sportu – ne bi bilo ni ovih uspeha na koje smo toliko ponosni?!

Uostalom, zahvaljujući naporu Vlade Srbije, i u ovim teškim vremenima, ostvarićemo svoje snove i dočekati izgradnju Nacionalnog vaterpolo trenažnog centra u Vrnjačkoj Banji, gde će se stvarati novi olimpijski šampioni.

A neka struje i dalje rade. Neće nam potamneti sjaj ovog olimpijskog zlata, isto kao što nam ne mogu okrnjiti sva zlata ovih divnih ljudi i sportista koji tako veličanstveno brane boje Srbije.

Vaterpolo savez Srbije