Knjige koje svi treba da pročitamo

I ovog vikenda predstavljamo vam prikaze tri knjige po izboru Vesne Pešić, profesorke srpskog jezika i književnosti

1. Ivo Andrić – Travnička hronika

Andrić je opisao život u Travniku početkom 19.veka, međutim, dok čitamo o životu na ivici između dva sveta, dve vere, o zemlji omeđenoj zidom sa Evropom, opterećenom navikama i običajima, shvatamo da se ništa nije promenilo.

Bosna, besputna zemlja, brdoviti komadić zemlje, uvek nekom plen. A čovek je uvek isti, bije svoju bitku, tamo gde ga sudbina baci. “Ko je čisto srce, njemu je sve čisto,” ali nema samo dobrih ljudi, ima i zlih ljudi i loših prilika. I tako borba dobra i zla, pameti i ludosti, zanosa i surove realnosti traje i danas. U svim tim velikim nacionalnim zanosima, u okrutnostima ratova i stradanja, živi se ipak za malo obične svakodnevne sreće.

2. Gistav Flober – Madam Bovari

Pojava ovog romana u francuskoj književnosti 1957. godine izazvala je skandal. Floberov roman o neshvaćenoj ženi i Bodlerovo “Cveće zla” pokazali su koliko su teški okovi malograđanskog društva. Svet ne prašta, samo osuđuje. Ema Bovari maštala je o sreći i tražila je u ljubavi i slobodi, ali je upravo ta želja ubila.

Ljudi su je žigosali kao preljubnicu, nemoralnu ženu, a ona je samo tražila strast i raskoš. Ema Bovari je poput Ane Karenjine bila žrtva svojih snova i okrutne sredine.

3. Borislav Pekić – Kako upokojiti vampira

Roman započinje pitanjem iz “Fausta”, da li u početku beše smisao, snaga ili delo. Pisma profesora Konrada Rutkovskog Hilmaru odgonetaju mnoge životne zagonetke. Da li se greške pokajanjem i priznanjem mogu ispravitti i kako savest kao vampira upokojiti? Na ovo pitanje, glavni junak odgovara ispovedajući se posle mnogo godina, iz pozicije zločinca, ubice.

Nije uspeo da reši sukob sa prošlošću. Naučili smo da sumanute ideje vode samo u lično ili kolektivno ludilo. Nema izlaza kad se jednom poput profesora Rutkovskog proda duša đavolu.

V.P.-M.S.