Kapa, voda i hlad “glavu čuvaju“ u vrelim letnjim danima

Glavobolja, mučnina, nagon na povraćanje, vrtoglavica, pad pritiska, kolaps, alergijske reakcije i opekotine od sunca, samo su neke od tegoba koje se mogu javiti u vrelim letnjim danima ukoliko se ne poštuju osnovne preporuke lekara

Nagla promena vremena i najavljene visoke temperature za ovu nedelju mogu se negativno odraziti na zdravlje i bolesnih i zdravih, a kako bi se izbegle posledice potrebno je pridržavati se osnovnih saveta lekara. O tome kako se treba ponašati u vrelim letnjim danima, govori doktorka Gordana Simić, načelnica Službe hitne medicinske pomoći:

– Ono što je važno je da bez preke potrebe ne treba izlaziti napolje u najtoplijem delu dana, a ukoliko zbog posla ili nekih drugih obaveza morate u to vreme da izađete, obavezno treba nositi pamučnu odeću svetlije boje, kačket ili šešir, naočare za sunce, a savet je da se prilikom kretanja koristi hlad koji prave zgrade ili drveće. Osobe koje imaju mladeže na telu trebalo bi da ih prekriju garderobom i da, bez obzira na vrućinu, nose odeću dugih rukava ukoliko su mladeži na rukama. Takođe, u vrelim letnjim danima treba izbegavati i preteranu fizičku aktivnost – upozorava doktorka Simić, uz napomenu da je pored adekvatne garderobe podjednako važna i rehidracija, te da uvek treba imati i flašicu vode kod sebe.

Takođe ističe da prilikom upotrebe klime, treba voditi računa da se temperatura u zatvorenom prostioru ne razlike za više od deset stepeni u odnosu na spoljnu temperaturu.

Vreli letnji dani koji su pre nama negativno mogu da se odraze na zdravlje kako bolesnih tako i zdravih.

– Oprez je neophodan i kod bolesnih i kod zdrave populacije, a najugroženija su stara lica, kardiovaskularni bolesnici, te osobe koje boluju od opstruktivnih bolesti pluća. Osim osnovnih preporuka koji važe za sve, dodatni savet za hronične bolesnike je da redovno uzimaju svoju terapiju, te da se obavezno jave lekaru ukoliko im se zdravstveno stanje pogorša – navodi ona.

Visoke temperature mogu da dovedu i do toplodnog udara, a simptomi zbog kojih bi se obavezno trebalo javiti lekaru, ukoliko traju duže od sat vremena, su umor, slabost, vrtogalvica, mučnina i povraćanje, otežano znojenje, ubrzan ili slab puls, nesvestica.

S obzirom da su visoke temperature tek krenule u Službi hitne medicinske pomoć  do sada nije bilo pacijenata koji su se javljali zbog posledica velike vrućine.

– Pored kardiovaskularnih pacijenata, ovih dana povećan je broj osoba koje su se javljale zbog trovanja usled konzumacije alkohola i psihoaktivnih supstanci, a bilo je i pacijenata koji su dolazili zbog povišene telesne temperature. Zbog lepšeg vremena i dužeg boravka u prirodi, javljalo se i više građana zbog ujeda krpelja i drugih insekata, gde je savet građanima da ne vade krpelje sami, već da se jave lekaru, posebno ukoliko se na mestu ujeda javi crvenilo  – napominje ona. 

Inače, u odnosu na vikend ranije, ovog je u Službi hitne medicinske pomoći bilo za oko deset odsto više pregleda. Zbog skraćeg radnog vremena zdravstvenih stanica subotom i nedeljom do 18 časova, što je uvedeno u vreme korone, Služba inače ima povećan broj pregleda vikendom u odnosu na radne dane. 

D.P.