Kako je Kruševac postao evropski lider u održivoj urbanoj mobilnosti: Od ideje do nagrade

Nagradu „Evropska nedelja mobilnosti 2019 “ Evropska komisija dodelila je Kruševcu koji se u finalu nadmetao sa poljskim Vroclavom i Retimnom u Grčkoj, o čemu smo već pisali. Kako je izgledao put od ideje da uopšte učestvujemo u ovoj manifestaciji, pa do liderske pozicije, tema je ove priče

Da će Kruševac dospeti na poziciju lidera u oblasti održive urbane mobilnosti u međunarodnim okvirima, malo ko je mogao da predvidi pre samo pet godina kada je posvećeni tročlani tim koji je predvodila pomoćnica gradonačelnice za ekologiju, održivi razvoj i energetsku efikasnost, Olivera Drenovac, pokrenuo inicijativu da se grad uključi u obeležavanje Evropske nedelje urbane mobilnosti.

Tim u kome su joč i dve Jelene – Jelena Nikolić, savetnica za održivu urbanu mobilnost i energetsku efikasnost i Jelena Brković, saobraćajni inženjer, angažovana na poslovima regulisanja saobraćaja, realizovao je tada sedmodnevnu promotivnu kampanju korišćenja alternativnih vidova prevoza i u nju uključio veliki broj gradskih institucija.

– Još te 2015. godine smo imali zapaženi uspeh kada smo prvi put postali zlatni učesnik, a već naredne, 2016., ušli smo u 10 najboljih, čto je takođe veliko priznanje za grad. Tada je bilo oko 2500 gradova koji su učestvovali – podseća Jelena Nikolić.

 Evropska nedelja mobilnosti je, objašnjava Olivera Drenovac, važna i uključuje sve aspekte podizanja svesti o zdravijem, bezbednijem i ekološki prihvatljivijem oblikovanju saobraćaja u gradu, ali i mobiliše sve gradske institucije i donosioce odluka kako bi se realizovale i trajne infrastrukturne promene koje bi podržale ove ideje. 

– Mislim da smo poslednjih  godina zaista mnogo promenili grad izgradnjom kružnih tokova, trotoara, biciklističkih staza, proširenjem parkova… Naročito smo značajne pomake napravili baš kod naših velikih parkova: Bagdale, Pionirskog parka, Trga kosturnica… Proširili smo zelene površine, uredili pešačke i staze za trčanje, postavili mobilijar, teretane na otvorenom, tako da ti parkovi sada imaju sadržaj. Sve te trajne mere koje preduzimamo da bi svima nama koji živimo u gradu bilo lepše,  ulaze u izveštaj koji šaljemo Evropskoj komisiji – navodi Drenovac.

U korpus promena svakako ulazi i rekonstrukcija trotoara sa ugradnjom taktilnih ploča za slepe i slabovide osobe, čime je Kručevac „zaradio“ i i nagradu republičkog Zaštitnika građana za strateško promišljanje za pristupačnost 2018. godine.

Što se same manifestacije tiče, prema rečima Olivere Drenovac, njen poseban kvalitet čini masovnost i to što u njoj učestvuju građani svih uzrasta, od dece od 4 godine, pa do penzionera od 94 godine. – Tu su udruženja građana, ustanove, škole, vrtići, preduzeća…  Nas tri inače organizujemo manifestaciju, ali sada kada smo spremali zahvalnice svim našim saradnicima i učesnicima povodom nagrade, nabrojali smo ih više od 50. Posebnu podršku imamo i od ovdašnje saobraćajne policije, što je za nas veoma važno.

Plan urbane mobilnosti za humaniji život u gradu

Zahvaljujući učešću u Evropskoj nedelji urbane mobilnosti Kruševac je izradio i Plan održive urbane mobilnosti, i taj dokument je, kao prvi grad u Srbiji, usvojio 2017. godine. Plan  predviđa šta će se još u ovoj oblasti raditi do 2030. godine. Sadrži u sebi četiri akciona plana vezana za pešačenje, vožnju bicikla, javni prevoz i motorni saobraćaj i uključuje ekološke mere koje se tiču smanjenja emisije gasova i zagađenja bukom.

Vizija Plana jeste da grad treba da bude dostupan svima, odnosno da javne površine treba da budu dostupne svima bez obzira na starost, pol, fizičke, mentalne ili finansijske sposobnosti. 

Njegova izrada, uz uključivanje stručnjaka iz raznih oblasti, bila je poverena dvema Jelenama. Na pitanje ko im je bio uzor, Jelena Nikolić kaže da je to bila Ljubljana.

– Naravno, koristili smo i druga iskustva  iz Evrope, ali smo se najviše ugledali na Ljubljanu jer smo videli koliko su oni postigli u transformaciji i na poboljšanju atraktivnosti i kvaliteta života svog grada kada su primenili mere održive urbane mobilnosti. 

Plan je, objašnjava Jelena, inspirisan podatkom Policijske uprave Kruševac, koji pokazuje da se godišnje na ulicama grada pojavi više od hiljadu novoregistrovanih vozila, i da će, ako se taj trend nastavi, grad imati problem ne samo sa nedostatkom parking mesta, već i sa zagađenjem vazduha i bukom.

– Zaključile smo da javne površine u našem gradu ne treba da pripadaju vozilima. Mi smo grad srednje veličine, to su kratka rastojanja i treba napraviti kvalitetne javne prostore kako bi se ljudi što više kretali. Još 2015. godine smo, želeći da skrenemo pažnju na to kako se koriste javne površine, po prvi put glavnu ulicu počeli da zatvaramo svake večeri tokom Evropske nedelje urbane mobilnosti. Prosto smo pustili tu površinu da vidimo kako će je građani koristiti. Primetili smo da su se deca najviše obradovala, jer su našla novi prostor za igru, ali su i oni koji žive u okolnim zgradama mogli da primete koliko je bolje jer nema buke. Već naredne godine smo tu akciju proširili na dva  meseca tokom leta i svake godine je  proširujemo i dobijamo pozitivne reakcije od građana. 

U međuvremenu se, u istom cilju, u Kruševcu intenzivno grade i javne garaže. Do sada ih je tri, a cilj je da se ukine ulično parkiranje u centralnim gradskim zonama, čime bi se povećala bezbednost učesnika u saobraćaju i promovisalo pešačenje i korišćenje javnog prevoza. 

Kruševac na međunarodnoj biciklističkoj ruti

Ono što je novo za Kruševac, jesu biciklističke staze. Za sada su izgrađene dve – Jasički put i Bruski put, a poslednjih  nekoliko godina rade se i biciklističke trake kojima se one povezuju i koje su uključene u rekonstrukciju svake ulice. O tome Jelena Brković, zadužena za saobraćajnu infrastrukturu kaže: 

– Kruševac je specifičan po tome što ima jako veliki broj automobila i to je ono što  želimo  da promenimo i da, bez obzira na sva urbanistička ograničenja koja imamo uvedemo i biciklistički saobraćaj. Pre dve godine od sredstava Saveta za bezbednost saobraćaja urađen je i projekat biciklističkih traka kojima smo hteli da spojimo postojeće  biciklističke staze. 

Tako su biciklističke trake po prvi put dobili Trg kosturnica, Balkanska i Aerodromska ulica koja je urađena je uz podršku Stalne konferencije gradova i opština i finansijsku pomoć GIZ- a. U Aerodromskoj je postavljen i brojač biciklista. Smisao brojača,  koji je u početku izazvao nerazumevanje građana, objašnjava Jelena,  jeste da prikupljanjem podataka pomaže u daljem planiranju urbane mobilnosti, ali i da poboljšava vidljivost biciklista u saobraćaju. – Pitanje je bilo da li smo mi kao građani svesni koliko biciklista prođe tom ulicom? Sada kada vidimo da je ta brojka veća od 41 hiljade za samo tri meseca, bolje ćemo razumeti da automobil ne mora da bude vladar ulica načeg grada.

U cilju promocije biciklističkog saobraćaja, redovno se organizuju i gradske biciklističke vožnje za sve uzraste po unapred ucrtanim mapama. Broj učesnika se iz godine u godinu povećava i sada već dostiže više stotina. 

Inače,   kroz Kruševac prolazi i Međunarodna biciklistička ruta broj 13 koja ide od severa Norveške do Atine. Jelena Brković naglašava da je bitno da postoji saradnja između gradova na toj ruti, te da to predstavlja i uvođenje nove perspektive u razvoj Kruševca.

Nagrada – put do evropskih projekata i državnih standarda

– Nagrada koju smo dobili je svakako izuzetno vredna i važna za nas, ali je ona i podsticaj za druge gradove u Srbiji. Mi jesmo prvi grad koji je uradio planove urbane mobilnosti, ali sada su to već  uradili i Valjevo i Kladovo, a u postupku izrade su Šabac, Pirot i Beograd, tako da se polako gradovi bude i mi smo im vodilja jer ima stvari koje mi ovde stvarno dobro radimo, mada se to nekada i ne primeti. Važno je i to što ova nagrada otvara vrata ka evropskim projektima, ne samo za Kruševac, već i za druge gradove – kaže Jelena Nikolić. 

Od ove godine, naime, nacionalni koordinatori Evropske nedelje mobilnosti su SKGO i Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva, a Olivera Drenovac i Jelena Nikolić su, zahvaljujući postignutim rezultatima, izabrane za članice Radne grupe za urbanu mobilnost, što je pozicija sa koje sada mogu da unaprede ovu, još uvek novu oblast razvoja održivosti gradskih zajednica. 

– Mi smo  kao grad doprineli vidljivosti ove teme i sada se borimo da planovi održive urbane mobilnosti postanu zakonska obaveza i standard za druge gradove. Ove godine je, zahvaljujući Kruševcu, Ministarstvo po prvi put opredelilo budžetsku liniju za nagradu za promovisanje urbane mobilnosti. Iznos je milion dinara i mislim da će ta nagrada ući u sistem. Tako smo mi pokrenuli promene u državi – ukazuje Olivera Drenovac.

Na konstataciju da su postignutim rezultatima postavile standarde i drugima, ali i sebi i na pitanje šta je sledeći korak, Drenovac navodi:

– Naš cilj je da nastavimo dalje u razvoju biciklističkog i pešačkog saobraćaja, da nam grad bude još bolji za život, ali ja vidim i grad Kruševac kako na nivou Srbije promoviše tu priču. Mi možemo da pomognemo i drugim gradovima da se menjaju, a da kolegama u tim gradovima olakšamo taj proces – zaključuje Olivera Drenovac. 

N.B. –D.P.