Kako do voćnjaka bez korova?

Odluka o načinu održavanja zemljišta u voćnjaku mora biti doneta pre podizanja zasada. Idealno bi bilo da on omogućava lako održavanje, pomaže rast i plodonošenje gajenih biljaka, čuva strukturu zemljišta, smanjuje eroziju. U praksi ne postoji ni jedan način koji ispunjava sve to, ali treba naći kompromis uzimajući u obzir tip zemljišta, nagib terena, starost biljaka, sistem navodnjavanja i način berbe

Momir Nedić, stručni savetodavac u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, podseća da je u Srbiji, u ekstenzivnom voćarenju, najzastupljeniji tzv.jalovi ugar ili održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju. 

Objašnjava da su prednosti to što gajene biljke nemaju apsolutno nikakvu konkurenciju, maksimalno koriste raspoložive zalihe hrane i vode, u proleće su ti zasadi manje osetljivi na mrazeve, ali napominje da je mnogo više mana: visoki troškovi održavanja, nemogućnost ulaska u zasade kada pada kiša, ubrzana degradacija humusa i narušavanje strukture zemljišta, uništavanje mikroflore i faune zemljišta, koje čini zemljište plodnim. 

-Dobar kompromis je zatravljivanje međurednog prostora, dok se prostor u redu održava u stanju bez korova (tzv.herbicidni pojas širine od pola metra do metar sa svake strane). Prednosti su: lako kretanje mehanizacije, sprečavanje erozije zemljišta, poboljšavanje penetracija vode u zemljište, očuvanje zemljišne strukture i obogaćivanje organskom materijom– precizira on. 

Travni pokrivač se može formirati od spontane flore češćim košenjem međurednog prostora, ali se u praksi više primenjuje setva travnih smeša. Za to se, dodaje on, mogu koristiti engleski ljulj, italijanski ljulj, crveni vijuk, prava livadarka, mačiji rep, bezosni vlasen, odnosno izbor smeše treba prilagoditi agroekološkim uslovima i tehnologiji gajenja.

Preporučuje da se zasnivanje travnjaka obavi tokom kasnog leta ili rane jeseni. Uobičajena setvena norma iznosi 30-40 gr/m2. Travni pokrivači se lako održavaju košenjem ili tarupiranjem kada dostignu visinu 15-20 cm. Nema potrebe za posebnim navodnjavanjem i đubrenjem travnog pojasa. Prostor u redu se obično održava korišćenjem herbicida, a može se i obrađivati priključnim mašinama sa bočno-pomičnim radnim telima.

U uslovima Srbije ovakav način održavanja zemljišta u voćnjacima može se preporučiti za zasade u kojima postoje sistemi za navodnjavanje. Tamo gde se praktikuje „suvo voćarenje“, ovakav sistem se ne može bezuslovno primeniti. To će najviše zavisiti od zahteva gajene vrste voća za vodom, starosti voćaka u zasadu, tipa zemljišta, ekspozicije terena kao i rasporeda i količine padavina u toku godine.

J.B.