Jezerom Ćelije ne pliva masnoća, već polen atlantskog kedra

Pojava skrame na površini jezera Ćelije nije zagađenje, već prirodna pojava koju je uzrokovao vreli vetar iz Sahare donoseći ogromne količine polena atlantskog kedra, kaže za kruševacgrad Slovodan Grašić, mikrobiolog i dugogodišnji šef laboratorije Fabrike vode u Majdevu. -Analiza uzoraka vode iz Zlatarskog i Vasićkog basena pokazala je da se polen polako kvasi i pada ka dnu – objašnjava on

Reagujući na objave koje su se proširile društvenim mrežama, a u kojima se, kako naglašava Grašić, iznose „netačne i donekle maliciozne“ informacije o tome da površinom jezera Ćelije plivaju masnoća i ulje, on je precizirao da je reč o prirodnoj pojavi i objasnio kako je do pojave naslaga polena na površinu jezerske vode došlo:

– Vreli vetar iz Sahare, koji je duvao iznad Balkanskog poluostrva, od 15. do 17. maja, pored pustinjskog peska i prašine, iz Maroka i Alžira sa planinskog lanca Atlas doneo je ogromnu količinu polena atlantskog kedra [Cedrus atlantica (Endl.) Manetti]. To je moglo da se odmah primeti po žutoj boji na rublju koje je sušeno napolju, kao i na automobilima. S obzirom na to da je spoljašnji omotač polenovog zrna sastavljen od sporopolenina, kopolimera nekoliko masnih jedinjenja, polen se teško kvasi i relativno dugo ostaji na površini vode kad padne na nju. Proces kvašenja je vrlo spor, tako da polen vremenom padne na dno vodenog tela.

Grašić kaže i da je u  okviru redovnog monitoringa jezera Ćelije, koje nije prekinut ni u vreme korone, Vodovod Kruševac prilikom ovomesečnog uzorkovanja jezerske vode uočio ovu pojavu 18. maja.

– Specijalno je uzet i površinski uzorak sa žutom skramom. Mikroskopijom su nađena polenova zrna koja morfološki odgovaraju polenu atlantskog kedra. Analiza uzoraka vode iz Zlatarskog i Vasićkog basena pokazala je da se polen polako kvasi i pada ka dnu.

Od našeg sagovornika dobili smo i fotografiju mikroskopskog pregleda uzorka uzetog sa površine jezera.

Što se samog polena tiče, Grašić podseća da on predstavlja jedan od prirodnih proizvoda koji sakupljaju pčele i skladište ga u posebnom saću, te da ima visoku hranljivu vrednost ne samo za pčele, već i za mnoge druge životinjske vrste, među kojima je i čovek.

U vezi sa pitanjem: „Brine li još neko o jezeru osim kampera i stalnih ribolovaca koji sakupljaju smeće i đubre koje ostaje od vikendaša i vikend pecaroša“ postavljenom na jednom od fejsbuk profila, Grašić, pozivajući se 35-godišnje iskustvo u praćenju jezera Ćelije, ukazuje na činjenicu da je Vodovod Kruševac prvi među vodovodima u Srbiji koji se snabdevaju jezerskom vodom, započeo brigu o svom izorištu i time postao referenca za sve ostale. 

– Vodovod ima preciznu evidenciju o svim štetnim uticajima na jezerski ekosistem i kvalitet jezerske vode. Što se tiče stalnih ribolovaca i kampera, njihov uticaj na jezero je poguban zbog narušavanja i destrukcije priobalja. Osim toga, na osnovu Rešenja o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja akumulacije Ćelije i Elaborata o zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja akumulacije Ćelije, kampovanje pored jezera je zabranjeno – upozorava Slobodan Grašić.

N.B.