Jezero Ćelije – Zaštićeno Rasinsko more izvor života za 200 hiljada ljudi

Glavni korisnik vode iz akumulacije jezera Ćelije jeste JKP „Vodovod – Kruševac“ koji je zadužen za redovno održavanje brane i akumulacije jezera. S obzirom da je njihov glavni zadatak da obezbede ispravnu vodu za piće, razgovarali smo sa direktorom Vladimirom Milosavljevićem o trenutnom kvalitetu vode, problemima sa divljim deponijama i otpadom, uticaju klimatskih promena, kao i o drugim temama koje se tiču brane i akumulacije ovog značajnog jezera za Rasinski okrugznatnom padu, pa dolazi do deficita i blagog obaranja vodostaja u akumulacionom prostoru. Ipak, Milosavljević napominje da ovakve pojave nikada do sada nisu ugrozile vodosnabdevanje: – Čak i pri karakterističnim situacijama, kada je neophodno zbog vršenja sanacionih radova značajno oboriti nivo u akumulaciji duži vremenski period, korisnici ne bi bili ugroženi.

I pored klimatskih promena, iz kruševačkog Vodovoda navode da akumulacija Ćelije raspolaže korisnom, tj. radnom zapreminom od 31,5×106 m3, što omogućava značajnu rezervu za veoma dug sušni period.

Takođe, zaključak stručnjaka JVP „Srbijavode“, pri vršenju nadzora, je da „Vodovod – Kruševac“ predstavlja primer dobre prakse kako treba upravljati značajnim resursom u uslovima klimatskih promena, ističe naš sagovornik: – Evidentne klimatske promene u poslednjih nekoliko godina, što nam potvrđuje činjenica da prvi put od formiranja akumulacije Ćelije 1980. godine, tokom čitavog juna na teritoriji slivnog područja nije registrovana padavina, obavezuje na konstruktivniji analitički pristup i sprovođenje još adekvatnijih praktičnih mera u budućnosti, s aspekta upravljanja značajnim resursom.

Proces proizvodnje vode u Fabrici vode u Majdevu se sastoji od: redhlorisanja elementarnim hlorom, procesa bistrenja (koagulacija) dodavanjem aluminijum sulfata i (flokulacija) dodavanjem poliakrilamida u posebnom objektu za flokulaciju; procesa taloženja u lamelarnom taložniku; ozonizacije; filtracije dvoslojnim gravitacionim filterima (pesak – antracit) i završnog hlorisanja.
U labaratorijama ove fabrike prate se nitrati, mikroorganizmi i druge štetne materije, dok teške metale prati Zavod za javno zdravlje Kruševac.

Dnevni kapacitet vode za piće je 1000l/s, a oko 200.000 ljudi se snabdeva sa ovog sistema.

Redovna hidrogeološka merenja (merenje nivoa podzemnih voda u bokovima brane) obavljaju radnici JKP „Vodovod – Kruševac“ iz Službe održavanja brane Ćelije. Svakodnevno se vrši monitoring, i uklanjanje vegetacije oko repera nivelmanske i mikrotrigonometrijske mreže: – Služba obezbeđenja konstantno nadgleda branu, vrši obilazak, i primenjuje bezbednosni protokol štićene zone. Ne dozvoljava se zadržavanje, fotografisanje niti aktivnosti koje bi potencijalno mogle ugroziti objekte i vodno telo.

Sveobuhvatno tehničko osmatranje visokih brana, po nalogu JVP „Srbijavode“, vrši se jednom godišnje, dok kontrolna merenja sa vizuelnim osmatranjem sprovodi Centar za građevinarstvo i arhitekuru, Građevinsko – arhitektonskog fakulteta u Nišu, i to: hidrološka, hidrogeološka, geotehnička i geodetska merenja. Na osnovu izveštaja stručnjaka pomenutog fakulteta, zaključuje se da brana ne pokazuje statičku, hidrauličku ni hidrogeološku nestabilnost.

Direktor Milosavljević navodi da je adekvatno održavanje objekata i opreme u prethodnom periodu umanjilo potrebu za sanacionim merama. Jedna od retkih sanacija izvršena je tokom 2024. godine, na zaštitnom nasipu ,,Čikarići’’ usled pojave klizišta na nizvodnoj padini. Što se tiče finansijskih detalja, oni su poznati investitoru JVP „Srbijavode“ i izvođačima radova, dodao je naš sagovornik.

Kada je reč o otpadu, najveće količine dospevaju u akumulaciju sa teritorije slivnog područja (obronci Željina, Goča i Kopaonika), Rasinom, Graševačkom rekom i pritokama, nakon obilnijih padavina. Divljih deponija najviše ima u seoskim sredinama koje nisu obuhvaćene redovnim prikupljanjem komunalnog otpada, uz saobraćajnice i po obalama vodotokova.

Bujični tokovi, nakon obilnijih padavina, sav otpad transportuju do akumulacije Ćelije. Služba održavanja brane Ćelije, u saradnji sa ribočuvarskom službom, po potrebi postavlja zaustavnu barijeru na teritoriji Zlatarskog basena, čime se onemogućava dalji transport otpada prema Vodozahvatu, i ujedno znatno olakšava prikupljanje i uklanjanje otpada sa vodnog tela, ističe Milosavljević: – JKP „Vodovod – Kruševac“ duži niz godina uspešno organizuje ekološke akcije uklanjanja čvrstog komunalnog otpada iz priobalja akumulacije Ćelije. Postavljeno je više desetina kontejnera za odlaganje otpada, na teritoriji Zlatarskog, Vasićkog i Vodozahvatnog basena. U priobalju akumulacije nema divljih deponija, sem malih količina otpada koga za sobom ostavljaju nesavesni prolaznici i posetioci.

Cvetanje jezera Ćelije se događa na 1-7m, a iz Vodovoda ističu da je mala verovatnoća da se u septembru, kada je dan sve kraći, desi cvetanje jezera zbog niskih temperatura uveče i ujutru. Dodaju da je trenutni broj ćelija cijanobakterija u odnosu na prethodne godine u septembru do 5 metara dubine bezopasan i biće sve bezopasniji, jer je temperatura vode i vazduha u opadanju: – S obzirom da se Fabrika snabdeva sirovom vodom iz jezera Ćelije za proizvodnju sa 20 metara dubine, gde je temperatura vode 12°C, a broj ćelija cijanobakterija 16.000 cel./lit, ne postoji opasnost da se pojavi cvetanje na površini jezera i da naruši sanitarnu ispravnost vode.

Zakonom o vodama, Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona sanitarnih zaštita izvorišta vodosnabdevanja i Elaboratom o zonama sanitarne zaštite akumulacije Ćelije, strogo su definisane dozvoljene i nedozvoljene aktivnosti. U prvoj zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja zabranjuje se prisustvo i sve aktivnosti, osim službenim licima i u naučnoistraživačke svrhe. Sve druge aktivnosti, uključujući i posete posredstvom turističkih organizacija, potencijalno mogu ugroziti izvorište vodosnabdevanja, ukoliko se ne sprovode strogo kontrolisano, zaključio je Vladimir Milosavljević.

Brana Ćelije

Prosečan dotok u akumulaciju Ćelije

Analizirajući podatke iz ove tabele koja prikazuje prosečni dotok (na dve godine) u akumulaciju Ćelije, u periodu od 1996 – 2023. godine, možemo zaključiti da vodoizdašnost slivnog područja smanjuje intenzitet. Prosečan dotok u akumulaciju Ćelije za period 1996 – 2023. godine, iznosi 4,9 m3/sek.

Vodni bilans akumulacije Ćelije